Срби, иако се убрајају у народе који су били жртве геноцида у 20. веку, једини немају Меморијални центар посвећен свим својим страдалим сународницима, константовано је на управо завршеној седници Фонда дијаспоре за матицу и предложено да се српски меморијал по угледу на Јад Вашем у Јерусалиму или јерменски Меморијални центар у Јеревану, подигне на Калемегдану, у Београду.
– Насушна је потреба, то дијаспора добро зна и подржава, да се подигне Српски меморијал и не забораве милионске жртве током, за нас Србе, библијски страдалног 20. века. О томе се у Србији нажалост ћути. Нико се тако бахато не односи према сопственим жртвама као што се у српској матици чини већ деценијама. Као да се жели да у заборав падну наши страдалници. Али, ми ћутати нећемо и не смемо – рекао је за “Вести” Милоје Милићевић из Берлина, председник Управног одбора Фонда дијаспоре за матицу.
Епископ бачки Иринеј Буловић, такође један од оснивача Фонда дијаспоре за матицу, уз оцену да су рад и мисија Фонда “пример за моралну обнову и саборност српског народа”, подржао је стварање Меморијалног центра српских жртава.
– Наша је срамота што још немамо такав центар, а други народи га одавно имају. Поред меморијала у Србији треба временом стварати и меморијалне центре страдања нашег народа свуда где Срби живе – рекао је владика Буловић.
Готово да нема српске куће или српске породице на Балкану, указује Милићевић, “која нема барем једну жртву, страдалу у минулим ратовима прошлог века”.
– Уверен сам да њихови данашњи потомци и сродници, било да живе у Србији, бившим југословенским републикама или васколиком српском расејању, имају велику унутрашњу потребу да им се не забораве часни преци који су страдали за слободу српског народа и наше отаџбине. Зато верујем да ће здушно стати иза овог пројекта и учествовати у стварања Српског меморијалног центра, у српској престоници – сматра Милићевић.
Искористити лагуме
Поштовање за страдале: Милоје Милићевић, председник УО Фонда дијаспоре за матицу
Фонд ће се, додаје Милоје Милићевић, “и даље залагати да се Српски меморијал што пре подигне на Калемегдану са погледом, не без разлога, на ушће Саве у Дунав”.
– То је идеално место, јер нема туристе који посети Београд а да не обиђе Калемегдан. Мада има мишљења да би подизање Меморијалног центра нарушило структуру овог утврђења, сматрам да то не стоји, јер би се по угледу на Јад Вашем, који је практично под земљом, слично могло реализовати у Београду, тим пре што испод Калемегдана већ вековима постоје лагуми – закључује Милићевић.
На наше питање, “да ли то подразумева и финансијско учешће потомака у изради, на пример, спомен-плочица са именима њихових страдалих предака, које би биле постављене у Српском меморијалном центру”, наш саговорник одговара – “да се у Фонду дијаспоре за матицу није размишљало у том правцу”.
– Ми о томе нисмо разговарали нити смо таксирали новчано учешће. Званичници Србије требало би да обиђу Јад Вашем у Израелу и јерменски Меморијални центар у Јеревану, да виде како је то тамо урађено и уређено – закључио је председник Управног одбора Фонда дијаспоре за матицу.
Памтити претке, чувати потомке
– Да бисмо као народ имали будућност морамо чувати успомену на часне претке и зато нам је неопходан Српски меморијални центар. Али, истовремено морамо настојати да спречимо пребрзу асимилацију нашег нараштаја у расејању и њихово однарођивање у матици. На том готово мисионарском послу свакако би нам Србослов као својеврсни национални подсетник био од користи.
Јер, само што се познаје може да се цени, воли и чува. Још је и Михајло Пупин говорио да су га моралне вредности његовог, српског, народа испуњавале, да га је тим вредностима научила мајка и неписмени сељаци на сеоским поселима у Идвору. Србослов би надоместио оне приче са посела и данашњих неупућених мајки и очева. По наше схватању Србослов би требало да буде посао државе Србије, а прваци нашег световног и духовног врха његови ствараоци – поручује Милићевић.
Српски дом
Фонд дијаспоре за матицу, од свог формирања 1999. године залаже се такође за
осмишљавање Српског дома у Београду, у ком би требало да се буде смештен и документациони центар Српског меморијала, али и дијаспоре.
– Српски дом био би за наше свеколико расејање синоним родитељске куће у завичају и место сусрета расејања са матицом. Он би расејање обавезивао и везивао за свој народ и домовину предака. Предлажемо да Српски дом буде подигнут задужбинарским предлозима расејања на месту где се пре априлског рата 1941. године налазила Национална библиотека Србије – каже Милићевић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
