„Шпијун који није могао да се преда“: Седам најбољих Путинових шала

Песимиста, оптимиста и стеница

О међународој ситуацији:

„Пуно сам пута причао ову анегдоту, и не могу да је не испричам поново. Седе песимиста и оптимиста. Песимиста пије коњак и каже: Смрди на стенице! Оптимиста хвата стеницу на зиду, гњечи је, мирише и каже: Мирише на коњак!

Дакле, иако кажу да је боље бити оптимиста, желео бих да сам увек песимиста који пије коњак, а не оптимиста који мирише стенице.“

Гас и Немачка

Или: зашто Немци одбијају сарадњу са Русијом?

„Не разумем зашто Немци неће нуклеарну енергију. Не бих желео да то коментаришем, али… не разумем како планирате да се грејете. Не желите гас и не желите да развијате нуклеарну енергију, па шта онда радите? Ложите дрва? Чак и да је тако, требаће вам дрва из Сибира…“

О Украјини

Кристоф Лајтл, председник Привредне коморе Аустрије је 2015. године почео своје излагање пред Путином следећим речима:

Лајтл: Господине председниче, Украјина је 1914. године била део Аустрије…

Путин: Шта би то требало да значи? Имате неки предлог?

Лајтл: То значи да данашња Украјина, након сто година…

Путин: Бојим се да наставим да вас слушам, не знам шта ћете даље рећи.

Ангела Меркел није баш била импресионирана овом причом:

Путин: „Многе ми анегдоте падају на памет у вези овог… Шта год се дешавало прве брачне ноћи, резултат је јасан. Разумете шта желим да кажем?

Црно-бела економија

Упитан да ли је економска криза у Русији завршена, Путин се поново присетио шале:

„Да вам ја испричам један руски виц. Срећу се два пријатеља и један пита другог:

– Како живот?

– Живот је као зебра, у црно-белим пругама.

– А тренутно?

– Црн.

Срећу се поново након дужег времена.

– Како живот? А, да, у црно-белим пругама. А тренутно?

– Црн.

– Зар ниси пре пола године рекао да је црн?

– Ех, испоставило се да је тада био бео!

Шпијун који је само хтео да се преда

Путин је испричао стару анегдоту из совјетских времена о непредвидивости бирократије и хировитости руских чиновника:

Шпијун улази у Лубјанку (седиште совјетске тајне полиције у Москви) и каже:

– Ја сам шпијун. Хоћу да се предам.

– А чији си шпијун?

– Амерички.

– Добро, иди у собу број 5.

Он одлази у собу број пет и каже:

– Ја сам амерички шпијун. Хоћу да се предам.

– Да ли имате оружје?

– Да, имам.

– Идите у собу 7, молим вас.

Он одлази у собу 7 и каже:

– Ја сам амерички шпијун, имам оружје, желим да се предам.

– Идите у собу 10.

Он одлази у собу 10 и каже:

– Ја сам шпијун и желим да се предам!

– Да ли имате средства комуникације са Американцима?

– Да.

– Идите у собу 20.

Он одлази у собу 20 и каже:

– Ја сам шпијун, имам оружје, имам средства комуникације са Американцима, хоћу да се предам.

– А да ли имате неки задатак?

– Имам.

– Па идите онда и обавите га! Престаните да узнемиравате људе док раде!

Џон Кери и његов кофер

Током састанка у Кремљу са бившим америчким државним секретаром Џоном Керијем Путин је посумњао у садржај Керијеве актенташне.

Путин: „Увек нам је драго када дођете у посету, јер је састанак увек веома послован и пружа нам шансу да начинимо напредак у вези са веома важним и озбиљним питањима. Али данас, када сам вас видео како излазите из авиона носећи свој пртљаг, био сам мало забринут. С једне стране, то је прилично демократски начин понашања. Али с друге стране, помислио сам да ситуација у САД мора бити доста лоша, ако нико не може да помогне државном секретару са његовим пртљагом. Чујем да вам је економија добро и да нема пада. А онда сам помислио: вероватно у тој ташни има нешто због чега нисте смели никоме да је дате? Можда новац… да се погодимо о кључним питањима?”

„Али, сад озбиљно, драго нам је што вас видимо, шалу на страну, нашли смо неко заједничко полазиште да напредујемо по питању билатералних уговора и међународне агенде. Добро дошли.”

Кери: „Хвала вам, господине председниче. Када будемо насамо, можда ћу вам показати шта имам у торби. Бићете пријатно изненађени.”

Извор: rs.rbth.com