Југословенска ол-стар постава против америчког „дрим тима“ би имала велике шансе да слави. То показују резултати анкете коју је спровела шпанска новинска кућа „Марка“ и саставила тим од најбољих кошаркаша са простора бивше државе, који на први поглед делује застрашујуће.
Од скоро 10 000 испитаника, њих 60 одсто сматра да би овај тим однио побједу над НБА „аждајама“.
Када су у питању организатори игре, најбољи тим са простора некадашње државе би чинили: Милош Теодосић, Васа Мицић и Зоран Драгић. Тео се после кратке епизоде у Л. А. Клиперсима вратио у Европу (Виртус Болоња), своје „природно станиште“, где је годинама својим магичним додавањима и луцидним стилом игре мамио уздахе свих навијача у кошаркашким дворанама и командовао екипом ЦСКА из Москве.
Мицић је последње две године у Ефесу под вођством Ергина Атамана кошаркашки „матурирао“ и са пуним правом носи назив једног од најбољих плејмејкера Старог континента, а све више се може чути да је Филаделфија озбиљно заинтересована да га види у својим редовима у наредној сезони.
За разлику од нашег двојца, Драгић је своје име саградио баш на највећој кошаркашкој сцени у опреми Феникса и Мајамија, али и био предводник словеначких кошаркаша који су се окитили европским златом 2017, управо против Србије.
На бековским и крилним позицијама делује да лежи најубојитији арсенал екс-ју тима, на челу са тандемом Богдан и Бојан Богдановић и младим суперстаром Луком Дончићем. Српски Богдановић је, иако успорен повредама ове сезоне, имао блиставе партије, и делује да је после Партизана и Фенербахчеа своју игру подигао на још виши ниво.
Слично је и са старијим Бојаном из Хрватске, који у дресу Јуте Џез свира своју најлепшу НБА симфонију и бележи 20 поена у просеку. Што се тиче Дончића, не памти се када је неки европски играч доживео да се о њему прича толико у суперлативу, будући да је момак рођен 1999. године, за само сезону и по у Даласу успео да у потпуности наследи заоставштину легендарног Дирка Новицког и постане лице франшизе из Тексаса.
И док су шпанске колеге и Немању Бјелицу подигле на „тројку“, ипак у модерној кошарци наш ас из Сакрамента се профилисао као идеална „стреч четворка“, па је и логично да попуњава унутрашње позиције са Николом Јокићем, Дариом Шарићем, Бојаном Дубљевићем, Бобаном Марјановићем и Николом Милутиновим. Јасно је да би се унутрашња игра у потпуности заснивала на Јокићу, који је од доласка у Денвер стигао и до звања најбољег центра НБА лиге, а утисак је да су Шпанци превидели Николу Вучевића, који је годинама стуб игре Орландо Меџика.
ОИ 1992. вјечито питање
Многи се питају шта би било да су српски и хрватски кошаркаши заједно наступили на Олимпијским играма 1992. у Барселони. Велики асови попут Дуде Ивковића сматрају да би екипа са Ђорђевићем, Кукочом, Рађом, Даниловићем, Дивцем, Петровићем и осталима чак и славила против оригиналног „дрим тима“ са Џорданом, Меџиком, Бирдом, Пипеном…
Извор: Новости
Југославија – добра идеја, лош резултат! Било не поновило се!
Без жеље да неког увредим али сем Рађе и Кукоча који су Хрвати ја ту не видим Југословен већ Србе. Драгићума, Дончићу и Шарићу су очеви Срби, као и покојном Дражену.