Спајић и Патерсон: Убрзаним корацима улазимо у реализацију пројекта Јадранско-јонског ауто-пута
1 min read
Спајић и Патерсон (Фото: Твитер)
Изградња Јадранско-јонског ауто-пута је један од стратешких пројеката Владе која настоји да убрзаним корацима уђе у реализацију тог пројекта, казао је министар финансија и социјалног старања Милојко Спајић.
Министар је казао да је на састанку са генералним менаџером компаније „Бехтел“ Ендрјуом Патерсоном договорено стратешко свеобухватно партнерство у развијању путне, жељезничке, авијацијске, лучке, пољопривредне, просвјетне и одбрамбене инфраструктуре.
„Студија и изградња Јадранско-јонског аутопута је први пројекат, као први примјер инфраструктуре изграђене по свим ЕУ и НАТО стандардима“, навео је Спајић на Твитеру.
Најавио је да ће премијер Здравко Кривокапић и извршни директор „Бехтела“ у наредним седмицама потписати Меморандум о разумијевању, којим ће започети формализација свих договора и специфицирати планиране инвестиције.
Министарство финансија и социјалног старања ће управљати дијалогом кроз структурни и финансијски дио, док ће остала министарства водити пројекте из секторске перспективе, закључио је Спајић.


Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Slicna stvar kao i put Nis Pristina, a u stvari Crno more. Sofija, nis, Pristina,Drac… samo u Srbiji nije bilo ministra da pravi self marketng od toga… nema loseg puta…samo nek se zida i nek ne diraju Boku Kotorsku(ideje sa mostovima preko Veriga i sl…)…
Nije bitno da li je Bar Boljare prioritetnije ili Trebinje Skadar bitno je da nam trebaju oba pravca … Jer nas Jadransko Jonski povezuje sa Evropom direktno
https://www.nato.int/cps/en/natohq/opinions_148417.htm
Evo ovdje imas o tome.
Министри одбране НАТО-а су на састанку у Бриселу, како се очекивало, одлучили да (поновно) прошире командну структуру алијансе: два нова командна места треба да организују логистику унутар Европе, као и могуће снабдевање преко Атлантика. То је било предвидиво; детаљи још увек недостају, између осталог, о Немачкој се расправља као о локацији за команду логистике.
Оно што остаје помало непримећено у претходној перцепцији да се не ради само о отварању нових канцеларијских послова са новим радним местима. Два планирана нова седишта НАТО-а само су до сада видљиви део фундаменталне преоријентације: инфраструктуру у европским земљама НАТО-а треба – опет – оспособити за несметан транспорт трупа и, пре свега, опреме.
Генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг је на својој конференцији за новинаре у среду увече (јуче) јасно рекао:
Адаптација командне структуре НАТО-а додатно ће ојачати нашу способност да брзо и ефикасно ојачамо савезнике. Али војна мобилност се не односи само на нове команде. Реч је такође о способности да се снаге и опрема брзо померају, уз одговарајућа транспортна средства и одговарајућу инфраструктуру. Од 2014. године направили смо добар напредак у унапређењу националног законодавства. Уклањање многих бирократских препрека како би нам се омогућило да пребацујемо снаге преко савезничке територије. Али много више треба да се уради. Морамо осигурати да се национално законодавство које олакшава прелазак границе у потпуности имплементира. Потребан нам је довољан транспортни капацитет који нам у великој мери долази из приватног сектора. И треба да побољшамо инфраструктуру, као што су путеви, мостови, железничке пруге, писте и луке. Дакле, НАТО сада ажурира војне захтеве за цивилну инфраструктуру.
Наравно, војна мобилност се не односи само на војску. То захтева приступ целе владе. Зато је важно да наши министри одбране упознају наше министре унутрашњих послова, финансија и саобраћаја са војним захтевима. (…)
Реч је о ажурирању, модернизацији војних захтева за инфраструктуру, узимајући у обзир чињеницу да смо сада много више фокусирани на значај премештања тешке опреме широм Европе, јер после завршетка Хладног рата нисмо обраћали толико пажње томе. Главно питање је било како пребацити лакше снаге у експедиционе операције ван територије НАТО-а, на пример у Авганистан. Али сада се ради о томе како премјестити снаге преко Атлантика и како их пребацити по Европи, а говоримо и о много тежој опреми, борбеним тенковима, оклопним возилима и тој врсти опреме.
Да бисмо то могли да урадимо, потребна нам је инфраструктура и знамо да бар у многим деловима Европе немамо стандарде, немамо снагу мостова, путева, или различите врсте инфраструктуре које можемо да носимо тешку опрему која нам је потребна за премештање, барем не довољно, а ради се о томе да се побринемо да имамо превозна средства, бродове, камионе, авионе и у великој мери ће ова превозна средства бити приватна- у власништву, тако да морамо да се договоримо са приватним компанијама о томе како да ове алате учинимо доступним ако је потребно.
Ради се о законодавству и наравно о томе да се осигура да НАТО савезници спроводе те стандарде и те захтеве. Ми формулишемо захтеве и стандарде, али, наравно, нације су те које морају да примењују када улажу у инфраструктуру, када склапају аранжмане са, на пример, приватним превозницима. Европска унија је важна и поздрављам веома блиску сарадњу са Европском унијом на овоме, а знам да је и то нешто на шта се Европска унија фокусирала, јер се делимично ради и о томе да Европска унија финансира неке од ових инвестиција.
Дакле, данас имамо могућност да померамо снаге, али бисмо желели да брже преместимо више снага широм Европе и онда морамо више да улажемо у инфраструктуру и да испунимо савремене НАТО стандарде.
Фокус овде није на релативно ниској цени стварања два нова командна места, већ на улагањима у инфраструктуру. Ова инфраструктура је постојала у западној Европи, у НАТО-у пре 1990. године, прилично обимна – све до планирања мостова с обзиром на то да би војна техника могла да их преврће.
Након завршетка Хладног рата, ово више није изгледало неопходно. И још нешто је додато: нове чланице НАТО-а у источној Европи, које ту инфраструктуру, наравно, нису имале у овом облику и нису морале да је изграђују након уласка у алијансу.
Алијанса планираним проширењем команде и инфраструктуре жели да се позабави двема стварима: демонтажом протеклих четврт века на западу, новом структуром на истоку области алијансе. Ово ће такође бити веома практичан проблем за Немачку. Чак и са транспортним капацитетима за св
To je pohod na Istok ili priprema za to u svakomlslucaju taj plan i standard postoji novijeg je datuma ali se njega posebno istocne zemlje trebaju pridrzavati.
Господине Спајићу, приоритет треба да Вам буде изградњ аутопута до Бољара и да се инфраструктурно повежете са Србијом, која се налази у срцу Балкана и преко које пролазе путни коридори у свим правцима. То би био поред осталог снажан стимуланс за развитак севера Црне Горе, који се због неразвијености демографски празни.Не, Ви хоћете упорно јадранско -јонски правац ,који је чисто политички пројекат, који нема неког великог економског оправдања.
Objasni kakao nema opravdanje jadarnsko jonski pravac za zemlju koja zivi jedino od turizma!
Od kada znam za sebe uvjek se govoril daj za sjever i nerzvijeni i sjever treba razvijati i opet nista,tako ce biti i ovaj put.Mozda te vuku korijeni sto razumijem ali jedan vijek ne moze biti opravdanje da se ne moze nista napraviti.Zelejzara i Aluminski nikada poslovli nijesu na dobitak,da se struja prodala i palte davali a oni cuvali ovce bolje bi bilo,ali hocte na silu e pa ne ide vise.Nije ni turizam neko spasenje ali jedino sto sada funkcionise,moze biti itekao opsno ako se orjentisemo samo na turizam ali uz malo mudrosti uvjek bi kod nas moglo biti gosti i to dovoljno,SAMO DA SE ODBACI POLITIKA DJUKNOIVCA I KOMITA.
Kakva je to infrastruktura i auto put po nato standardu, za to nismo čuli do sada, neka inovacija Tunja i njegovih eksperata. Umjesto za narod oni će da prave infrastrukturu za nato ali narod će da placa sve. Pravi eksperti.
Ima par godina sve zemlje EU su dobile tacne instrukicje kod izradi puteva arodroma tunela i svega drugoga da sve mora biti po Nato standardu to je sto bi se kazalo precutan dogovr,sto je to ovdje javno nema nekih problema mi se ionako ne pitamo,ali taj dogovr ili naredba postoji za to se daju velika finasiska sredstva.