• Руски поглед

Шолц ”амбициозан” у намери да смањи зависност од руске енергије: Нафта из Русије ће бити повучена до краја године

1 min read

3 године ‎ ИН4С

Олаф Шолц

У 2022. години западне земље ће спроводити „веома амбициозну политику“ смањења зависности од енергије из Русије, а руска нафта ће бити повучена до краја године, најавио је немачки канцелар Олаф Шолц.

У интервјуу за “Индиан екпрес” уочи састанка са индијским премијером Нарендром Модијем у Берлину, Шолц је објаснио да је „напад Русије на Украјину на врху дневног реда за целу Европу и шире“. Он је такође изразио уверење да постоји „широка сагласност“ између Немачке и Индије да поступци Русије крше „суштинске принципе Повеље УН“, да су „масакри над цивилним становништвом ратни злочини“ и да „одговорни морају да одговарају .”

Као одговор на оно што је назвао „масовним и неприхватљивим кршењем међународног права“, Шолц је објаснио да су многе западне земље увеле санкције Русији, „чак и ако то нужно подразумева економске трошкове“ за њих саме.

Индија је међу великим бројем великих економија које су наставиле да тргују са Москвом од почетка њене војне операције у Украјини. Прошлог месеца, Њу Делхи је био домаћин председнку Европске комисије Урсули фон дер Лајен и премијеру Велике Британије Борису Џонсону, који су покушали да подстакну званичнике да учествују у санкцијама и умањују економске и војне везе са Москвом. Међутим, Индија је до сада одбијала да осуди поступке Русије.

„Такође, сада спроводимо веома амбициозну политику да смањимо нашу зависност од увоза фосилних горива из Русије. Зауставићемо увоз руског угља овог лета, постепено ћемо избацити руску нафту до краја године и значајно ћемо смањити увоз гаса из Русије“, рекао је Шолц.

Шолц је познат по опрезном приступу руској енергетици, пошто Немачка од ње зависи више од многих других земаља ЕУ. Он је рекао да забрана руског гаса неће зауставити сукоб у Украјини, али да ће изазвати економску кризу у Немачкој и ЕУ.

Међутим, док ЕУ разматра свој шести пакет санкција против Русије, Немачка је очигледно почела да нагиње ка предузимању драстичнијих мера, вероватно зато што је успела да значајно смањи сопствену зависност од директног увоза руске нафте. Министар енергетике Роберт Хабек открио је прошле недеље да је Берлин раније набављао трећину својих потреба из Русије, али да је сада то смањио на само 12%.

„Проблем који се за Немачку пре само неколико недеља чинио веома великим, постао је много мањи. Немачка је дошла веома, веома близу независности од руског увоза нафте“, рекао је Хабек.

Русија је снабдевала око 25% укупних годишњих потреба ЕУ за нафтом 2020. године, а блок је чинио половину руског извоза горива. Брисел намерава да надокнади разлику повећањем увоза из Нигерије, извозника из Персијског залива, као и суседних Русији Азербејџана и Казахстана.

Москва је очигледно скептична у погледу шанси Европе да преживи без њене енергије. Бивши председник Дмитриј Медведев, који је тренутно заменик председника Савета безбедности Русије, написао је прошлог месеца: „Према недавним подацима ММФ-а, Европа ће моћи без нашег гаса највише шест месеци. Али озбиљно говорећи, неће издржати ни недељу дана.”

У марту је заменик руског премијера и бивши министар енергетике Александар Новак рекао да би забрана увоза руске нафте и гаса могла да доведе до краха европског енергетског тржишта.

„Апсолутно је очигледно да ће без руских угљоводоника, ако буду уведене санкције, доћи до колапса тржишта гаса и нафте. Раст цена енергената може бити непредвидив“, рекао је Новак.

Москва је крајем фебруара покренула војну операцију великих размера у Украјини након седмогодишњег сукоба у Донбасу и због неуспеха Украјине да примени услове споразума о прекиду ватре из Минска. Протоколи уз посредовање Немачке и Француске били су осмишљени да регулишу статус отцепљених региона унутар украјинске државе, али никада нису реализовани.

Русија сада захтева да Кијев призна руски суверенитет над Кримом и Луганску и Доњецку Народну Републику, те да се званично прогласи неутралном земљом која никада неће ући у НАТО. Такође, Русија је саопштила да је циљ операције заштита становништва, као и демилитаризација и денацификација Украјине.

Извор: РТ

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: