Sokolski pomeni kralju Aleksandru

Piše: Saša Nedeljković

Sokole je potresla vest o ubistvu kralja Aleksandra u Marselju. U vesniku prosvetnog odbora Saveza Sokola „Sokolska prosveta” koji je izlazio u  Novom Sadu opisano je kako su sporo stizale vesti o ubistvu u Marselju :  „U onoj opštoj zabuni koja je zavladala  celom zemljom, 9 oktobra uveče, kada su počele da se prekidaju bioskopske i pozorišne pretstave, svirka, kao i sve ostalo, svi smo mi bili svesni da se moralo odigrati nešto krupno i strašno, ali niko nije znao šta. … U toj zabuni, prvo nam je palo na pamet, kao i i obično, da zatražimo telefonsko obaveštenje iz redakcija beogradskih listova, ali, posle dugog čekanja na zauzetim telefonskim linijama dobijali smo neodređene i nejasne odgovore : Još ne znamo sigurno … — Neka nesreća se izgleda dogodila u Francuskoj … — Vele, NJ. V. Kralj je ranjen itd. U ovoj teškoj neizvesnosti nije mogla ništa određenoga da nam kaže ni Beogradska radio-stanica, samo toliko, da je dobila naredbu da obustavi svoj redovni program i svaku emisiju. Mi, koji smo imali malo jače aparate, potražili smo strane stanice i bili smo kao gromom poraženi, kada nam talasi Praškog radio-žurnala saopštavahu do detalja težak zločin izvršen u  Marselju. Sada nas je tek obuzimalo pored tuge i jedno strašno osećanje koje nas je pritiskivalo kao mora, i mi smo se svi sada sa zebnjom pitali : Šta će biti ? — Panika, rasulo, nered, — možda i rat ?”(1)

Savezna uprava Saveza Sokola održala je 11. oktobra 1934. komemorativnu sednicu u spomen kralja Aleksandra u Beogradu. Da će biti održana sednica Saveza Sokola  javljali su nekoliko puta u toku prepodnevne i podnevne emisije spikeri Beogradske radiostanice. Na sednici su doneta saopštenja i naređenja svim župama, društvima i četama šta je trebalo sokoli da učine.  Spikeri Beogradske radiostanice preneli su odmah naređenja preko radija. Ta naređenja su tek 12 časova kasnije štampana u beogradskim listovima. U neke krajeve ti listovi su stizali tek 48 časova kasnije. (2) Sahranu kralja Aleksandra snimali su dr. Ž. Kamadžija i B. Krejčik. (3) Dr. Vladimir Belajčić je istakao u  „Sokolskoj prosveti” : „Mi Sokoli, kojima je naš Viteški Kralj u bezbroj prilika ukazivao Svoju Kraljevsku pažnju i ljubav : pohađajući sokolske priredbe, od velikih sletova do najneznatnijeg javnog časa zabitne koje sokolske čete; pružajući izdašnu novčanu pomoć naročito za sokolski rad na selu; darujući mnogobrojne sokolske zastave, od Savezne pa do četnih, i ustanovljujući brojne prelazne darove za sokolske utakmice, nosimo u srcima svojim, više nego iko, tešku tugu i neizmerni bol za izgubljenim Kraljem i Zaštitnikom svojim.” (4)

Predstavnici sarajevske Sokolske župe pohodili su 1934. grob kralja Aleksandra u Zadužbini Karađorđevića na Oplencu.  Putovanje vozom provedeno je u postu i molitvi. Od Aranđelovca sokoli su putovali peške, bez zalogaja hleba, posteći. Sokoli svih vera, među kojima žene, devojke, starci sa sela i grada, pešačili su do Topole, a od Topole, pošli su na komandu u korak i marširali do oplenačke zadužbine. Pred crkvom delegacija sokola zatekla je ogromne mase naroda, koje su došle da se poklone seni svog kralja. U porti crkve su se mogli čuti svi dijalekti i videti ljudi iz svih krajeva kraljevine Jugoslavije. Pre sokola ušla je u zadužbinu delegacija nacionalnih željezničara. Iza njih su sokoli ušli u kriptu. Na čelu je bio najstariji sokolski radnik iz župe Milan Hadži-Vuković, starešina sokolskog društva Foča. Nosio je pozlaćenu urnu sa zemljom uzotom sa grobova junaka i mučenika s Pala, Foče, Zenice, Blašnje … Sokolska delegacija išla je za njim. Stari gorštaci sa Romanije i Sokoca zaplakali su ispred groba svog kralja. Nad grobom u tišini, prekidanom jecajima sokola i sokolica, govorio je Radmilo Grđić. U svom govoru istakao je: „Kralju naš! Sarajevo Ti šalje Sokole po crnu i žalosnu putu. Kad smo lani dolazili, pratili su nas radosnim kliktanjem naš zanosni Trebević, naše poljane i gore, planina nas dodavala planini, brodili smo Srbiju zemlju plemenitu i junačku Šumadiju da upalimo kandilo sokolske zahvalnosti nad grobom Tvog velikog Oca, s buktinjom zapaljenom vatrom naših srdaca. A sada nas ispratiše tuge goleme i srca slomljena, Vojvodo naš i rano naša neprebolna. Romanija nam ne klikne veselo, jer joj se srce okameni crnog dana marseljskog. Naše crne majke zaplakaše, naše sestre raspletoše žalosne kose, a čobanče prebi frulu, zaleleka i pisnu ko ranjen soko. Mi Ti nosimo njihove suze i tugu čemernu. Prinosimo na Tvoj sveti grob zemlju s grobova naših mučenika i junaka. Njihovi grobovi nisu više hladan kam. Oni govore jasnije i rečitije nego ikad pokolenja koje mora da izvrši amanet Kralju ! Bosna je danas krvavo stisnuta pesnica, Sarajevo je ognjeni mač. Na njegovu vrhu nosimo našu zakletvu da ćemo čuvati Jugoslaviju. Kako se pravo zakleli tako nam Bog pomogao !”. „Tako nam Bog pomogao” odjeknulo je kriptom. Tada je Hadživuković, uplakan, spustio urnu na grob kralja Aleksandra. Na urni su bile reči: „Sokoli župe sarajevske prinose zemlju s grobova mučenika i junaka na grob Viteškog Kralja sa zakletvom „Idemo Vašim svetlim tragom”. Time je završena svečanost. Sokoli su se razišli duboko potreseni sa utiscima koji se nisu mogli zaboraviti. (5)

Sokolsko društvo Beograd III proslavilo je  Prvi decembar 1934. Svi članovi društva okupili su se na svečanoj sednici na polaganju zakletve. Bili su prisutni članovi sokolske čete  iz sela Vinče. Izvršeno je prevođenje dece u naraštaj i naraštajaca u članstvo. Deca i naraštajci deklamovali su patriotske pesme, posvećene uspomeni kralja Aleksandra i slavljenju mladog kralja Petra. Starešina društva Dragi Živanović govorio je o važnosti zakletve. Svi članovi društva izgovorili su tekst  zakletve, a zatim su potpisali zakletvu. U veče bila je priređena dečja i naršajska akademija. Đuro Banjac održao je predavanje “Kralj Soko”, u kome je istakao istorijski smisao prve pojave kralja Petra pred javnošću, na pogrebu svog oca, u sokolskoj odori. Po njemu taj momenat obeležavao je politički program i osvetljavao puteve budućnosti. Posle predavanja recitovane su : “Plač matere Šumadije”, “Naš mrtvi Kralj” “Prvi decembar”, … i na kraju “Čuvajte Jugoslaviju”. Pesma “Čuvajte Jugoslaviju” je nagrađena kao najbolja na konkursu koji je raspisalo Sokolsko društvo Beograd III. Recitovao ju je sam pesnik naraštajac D. Malešev. Ljubica Janković pročitala je izveštaj o radovima naraštajaca pod nazivom “Čuvajte Jugoslaviju”, koji su bili odabrani na konkursu društva Beograd III i nagrađeni. U svom izveštaju istakla je glavne odlike svakog nagrađenog rada. Pobednicima na župskim utakmicama predate su diplome. Starešina društva Dragi Živanović predstavio je starešinstvo i  članove-vežbače Sokolske čete  iz sela Vinče, koje je društvo osnovalo i kojoj je slalo svake nedelje svog prednjaka Sv. Glogonjca da ih vežba. Istakao je teške prilike pod kojima su sokoli na selu radili i da vežbaju posle napornog zemljoradničkog posla, pa ipak pokazivali su  rezultate. Četa je izvela, uz pratnju muzike, proste vežbe. Pod utiskom proslave Prvog decembra veliki broj građana prijavio se u članstvo društva. (6)

Na Radio Beogradu predavala je 6 januara 1935. Smiljka Grbić iz Rume o temi “Bol naroda” i A. Očenašek iz Praga o temi “Aleksandar I  — pobornik sokolske misli”. Za 10 januar 1935. najavljeno je predavanje “Njegove to su reči” sabrane reči kralja Aleksandra, izgovorene u značajnim trenucima narodnog i sokolskog života. (7) I ruski sokoli održavali su parastose kralju Aleksandru. Ruski sokol u Subotici održao je 9 aprila 1935. u pravoslavnoj crkvi parastos svom pokrovitelju, kralju Aleksandru, kao šestomesečni pomen od njegove smrti. Na parastosu pevao je Ruski hor. Parastosu je prisustvovala celokupna uprava sokolskog društva u Subotici i uprava i svi članovi ruskog sokola i mnogobrojni članovi ruske kolonije u Subotici i Paliću. Posle parastosa protonamesnik Marko Protić govorio je o kralju istakavši njegov uspeh u provođenju sveslavenske ideje. Njegov govor bio je propraćen uzvikom “Slava mu”, a zatim je ruski hor pevao “Vječnaja pamjat”. (8)

Sokolsko društvo Dubrovnik je svake godine do Aprilskog rata obeležavalo komemorativnim skupovima 9. oktobra smrt kralja Aleksandra. Na  komemoracijama učestvovala su   dubrovačka nacionalna društva i građanstvo.  U velikoj sali  Sokolskog doma (Sponza) održao je 1937. guslar Ilija Vuković guslarsko veče. Uz kratko predavanje na programu bile su : pesma o smrti kralja Aleksandra, te guslarske improvizacije : pozdrav sokolima, zatim šaljive narodne doskočice.  (9) Sokolsko društvo Vinkovci održalo je komemoraciju kralju Aleksandru 9 oktobra 1937. u Sokolani II. Na komemoraciji su bili predstavnici vojske, nadleštava, društava i udruženja. Starešina društva dr. Šumanovac u svom govoru istakao je zasluge kralja. Sestra Dominković govorila je o radu kralja od balkanskog rata pa do 9 oktobra 1934. Društvena fanfara svirala je posmrtni marš. Održane su dve recitacije u kojima su se veličala dela i zasluge kralja. Pevački hor društva pevao je „So svjatimi upokoj!”.Na kraju komemoracije starešina je podsetio sve članove sokolske zajednice na kraljev zavet. Fanfara je svirala državnu himnu.(10) Sokolsko društvo Slavonski Brod održalo je 10 oktobra 1937.  komemoraciju kralju Aleksandru u Sokolskom domu. Komemoraciji je prisustvovao veliki broj članova, naraštaja i dece, kao i ostali građani.Članovi uprave društva prisustvovali su 9. oktobra 1937. parastosu u svim bogomoljama.Prosvetar društva govorio je o kralju i najvećem sokolu. (11) U sokolani Sokolskog društva Osijek Matica održana je zajednička komemoracija svih osječkih sokolskih društava. Radoje Stepanov, prvi zamenik starešine društva Osijek Matica, govorio je o kralju Aleksandru ističući epohalnu ulogu kralja u oslobođenju i ujedinjenju, kao i u stvaranju svetskog mira. (12)

Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra  Sokolsko društvo Udbina priredilo je 29 maja 1938. svečanu akademiju u prostorijama opštine. Na akademiji su učestvovali članovi sokolskih jedinica, građani iz cele Like i drugih krajeva Jugoslavije, i izaslanici vlasti i humanih i prosvetnih društava. Akademiju je otvorio starešina Petar Veinović, istakavši značaj dana, spomenuvši dela kralja Aleksandra. Na akademiji je pored gimnastike, recitacija i tačaka pevačkog mešovitog hora, davan pozorišni komad „Hej Sloveni”. Prilikom otkrivanja spomenika kralja Aleksandra članovi i članice Sokolskog društva Udbina i obveznici obaveznog telesnog vaspitanja defilovali su u narodnim nošnjama kroz Udbinu. (13) Sokolska četa u Bratiškovcima, društvo Kistanje, župa Šibenik-Zadar, u okviru Sokolske Petrove petoletke, podigla je voćnjak „Kralja Petra II”, koji je imao 1.000 komada sadnica trešanja i jabuka. Održala je tečaj za nepismene. Podigla je spomen-česmu „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i položila kamen temeljac svome sokolskom domu. Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temeljca sokolskom domu izvršeno je 23. oktobra 1938, i time najdostojnije proslavljena dvadesetogodišnjica oslobođenja i ujedinjenja. Pomen kralju Aleksandru i svim žrtvama palim za slobodu, osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i kamena temeljca sokolskom domu izvršio je episkop dalmatinski dr. Irinej Đorđević, uz asistenciju velikog broja sveštenika. Spomen-česmi su kumovali dr. Nikola Subotić, ministar, dr. Konstantin Dobrota, advokat iz Skradina i Mato Bedrica, trgovac. U ime Saveza sokola prisustvovao je Pave Kovačev, starešina Župe Šibenik-Zadar. Bili su načelnik skradinske opštine Nikola Dragišić, veliki prijatelj sokolstva, članovi matičnog društva, susednih četa, sokolska muzika iz Šibenika, predstavnici raznih vlasti i mnogobrojni rodoljubivi seljaci i građani. (14)

Sokole je potresla vest o ubistvu njihovog zaštitnika kralja Aleksandra u Marselju. Sokolska društva nastojala su da istaknu njegov značaj i zasluge. U tome su učestvovala i ruska sokolska društva u Jugoslaviji. U Beogradu je 2015. izdata knjiga „Sokolske pesme”. Prikupili su ih Petar D. Pavlović i  Kristina M. Pantelić Babić. Pored opštesokolskih pesama  date su i pesme o ubistvu kralja Aleksandra u Marseju.

Autor je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene:

1. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
2. „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 380;
3. „Sa pogreba Viteškog Kralja Ujedinitelja”, „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 381;
4. Dr Vladimir Belajčić, „Vođ Naroda, Heroj i Mučenik”, „Sokolska prosveta”, vesnik prosvetnog odbora SSKJ, Novi Sad, novembra 1934, br. 9, str. 367;
5. „Sokoli sarajevske Sokolske župe na Oplencu”, ”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 5;
6. „Iz naših župa i društava”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1935, br. 1, str. 3;
7. „Sokolska radio-predavanja”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 4 januara 1935, br. 2, str. 3;
8. „Parastos Viteškom Kralju Ujedinitelju u Ruskom Sokolu”, „Sokolski Glasnik”, Ljubljana, 26 aprila 1935, br. 18, str. 4;
9. „Guslarsko večer”, „Dubrovnik”, Dubrovnik, 20 marta 1937, br. 7, str.3;
10. „Iz Vinkovačkog okružja”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str. 130;
11. „Iz okružja Sl. Brod”, „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str. 131;
12. „Iz Osječkog okružja”,  „Bratstvo”, Osijek, 15 novembra 1937, br. 9, str. 134;
13. N.S, „Sokolsko društvo Udbina”, „Iz naših župa”, „Sokolski glasnik”, Beograd, 21 juna 1938, br. 24, str. 5;
14. „Osvećenje spomen-česme „Viteškog Kralja Aleksandra I Ujedinitelja” i polaganje kamena temelja sokolskom domu u četi Bratiškovci”, „Sokolski glasnik“, Beograd 8 novembra 1938, br. 41, str. 3;