Sokolska taborovanja u kraljevini Jugoslaviji

Nacionalna društva u Kraljevini Jugoslaviji trudile su se da što više njihovih pripadnika, a posebno dece iz unutrašnjosti letuje po unutrašnjosti i na Primorju. Sem oporavka njihov cilj bio je da izletnici što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju. Narod koji je vekovima živeo razdvojen u više država trebalo je da se upozna i zbliži. Ministarstvo Socijalne politike i narodnog zdravlja otvaralo je dečja oporavilišta po Jugoslaviji. Društva Jadranska straža, Ferijalni savez, Crveni Krst, Savez sokola i Kolo Srpskih Sestara organizovala su izlete i letovanja.

Beogradsko Sokolsko Društvo „Matica” organizovalo je 1928. put preko 90 članova društva u Đenović u Boki Kotorskoj. Sokolići su putovali vozom do mora. Proveli su jedan mesec u taboru pod šatorima. Dane su provodili u vežbi pod vedrim nebom umesto u sokolani, u šetnji po obali, u utakmicama u veslanju i plivanju.

Student tehnike Stanislav Jeftimijades je na svom putu po Primorju obišao logor sokola iz Beograda u Đenoviću 11.7.1927. Sokolsko društvo Zemun-Matica organizovalo je sokolska taborovanja pod šatorima na moru u Makarskoj, Aleksandrovu i Orebiću.

Savez Sokola Kraljevine Jugoslavije doneo je Socijalni pravilnik 1931. Pravilnik je dopunjen 1936. Pravilnik iz 1931. predvideo je obezbeđivanje posla ili pomoći za nezaposlene članove; organizovanje oporavka i lečenja za siromašnu sokolsku omladinu u oporavilištima i putem taborovanja; pomoć i obezbeđenje osnovnih egzistencijalnih uslova vrednim i siromašnim sokolskim radnicima; osnivanje i izdržavanje opravilišta za sokolsku omladinu obolelu od tuberkuloze; osnivanje fondova za pomoć iznemoglim sokolskim radnicima; pomoć siromašnim sokolicama pri udaji. Pravilnik je 1936. bio dopunjen, pa je predvideo otvaranje zimskih kuhinja za ishranu siromašnog članstva; obezbeđenje odeće i obuće siromašnom članstvu; organizovanje logorovanja-taborovanja uz pomoć siromašnom članstvu; zbrinjavanja sokolske dece bez roditelja, obezbeđenjem smeštaja u dečjim oporavilištima, letovalištima i sl; pomoć starim članovima koji su lišeni nege; podizanje letovališta i domova za oporavak; pomoć sokolskim jedinicama u slučajevima socijalne bede; zbrinjavanje nezaposlenog članstva.

Savez sokola je putem filmova propagirao letovanja. Prilikom Uskršnjeg okružnog izleta, koji je priredio „Putnik” po Bosni i Dalmaciji, dr Kapamadžija, referent Sokolskog Prosvetnog Odbora za film, snimao je 1933. u Sarajevu, Mostaru, Dubrovniku, Cavtatu, Splitu, Solinu i Trogiru. U filmu „Izlet na Jadran” prikazan je put od Novog Sada uskom prugom preko Užica-Višegrada. Film je obilovao lepim slikama i predelima.

Sokolska župa Mostar je koristila zajedno sa župom Cetinje  plažu za taborovanje na obali Sokolovac kod Trasta-Pržna (Tivat). Tu je bio održan sastanak delegata Sokolskih župa Mostar, Cetinje i Sarajevo 8. avgusta 1937. radi razrade programa rada u okviru Sokolske Petrove petoljetke.

Manje imučna sokolska društva priređivala su taborovanje  u svojoj okolini. Rusko sokolsko društvo u Osijeku priredilo je 1939. treću godinu za redom logorovanje dece i ženskog naraštaja u Voćinu za 19 učesnika. Na letovanju je bio dnevni red: jutarnja gimnastika, prosvetni rad iz nacionalnih predmeta, kupanje, šetnja i igre. Hrana je bila razdeljena na pet obroka. Nakon 29 dana deca i naraštaj vratila su se u Osijek sveža i oporavljena. Muški naraštaj  bio je 1939. u pokrajinskom logoru u manastiru Milkovo (Lapovo), gde je prošao tečaj vojne obuke I stepena.

Sokolska društva organizovala su letovanja po unutrašnjosti i na Primorju u vidu taborovanja pod šatorima. Sokolići su vreme provedeno u taborovanju provodili u vežbi pod vedrim nebom, u šetnji po obali, u utakmicama u veslanju i plivanju. Socijalnim pravilnikom Saveza predviđeno je da se organizuje oporavak za siromašnu sokolsku omladinu putem taborovanja. Sem oporavka cilj  je bio da deca na izletu  što bolje upoznaju svoju zemlju i njenu istoriju.

Saša Nedeljković – član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije