Sokolska štampa o rimokatoličkim sveštenicima koji su podržavali Jugoslaviju

Piše: Saša Nedeljković

Sokoli su se trudili da što više rašire sokolsku štampu. U okviru propagandne nedelje sokolske štampe krajem 1932. priređene su izložbe sokolskih knjiga i listova u Beogradu, Velikom Gradištu i na Belim Vodama. Izložbu u Beogradu organizovao je Župski prosvetni odbor. Priređena je u izlogu trgovačke radnje Maričić i Janković, na beogradskom korzou, u Knez Mihajlovoj ulici br. 26. Izložba je bila od 11 do 17 decembra 1932. Izložene su bile sokolske knjige, sokolski listovi i časopisi. Predmete su bili pozajmili Savez Sokola i Sokolsko društvo Beograd-Matica.

Izložba je svratila  pažnju sokolske i nesokolske publike.  Društveni prosvetni odbor  Sokolskog društva u  Velikom Gradištu priredio je izložbu izložbu sokolskih knjiga i časopisa u izlogu trgovačke radnje jednog člana sokola. Grupa članova  Sokolskog društva  Beograd-Matica, koja je radila kao odsek na  Belim Vodama priredila je izložbu  sokolske štampe. Posle govora o  sokolskoj štampi, članovima su pokazivane  sokolske knjige i novine i upozoravano na dužnost svakog sokola da se pretplati. Jedan deo knjiga je bio izložen u trgovačkoj radnji člana sokola, a drugi u vežbaonici. Akcija grupe članova sa  Belih Voda privukla je pažnju velikog broja nečlanova koji su posle izložbe stupili u redove sokola. (1)

Jedna od važnih i značajnih tema sokolske štampe bili su rimokatolički sveštenici koji su nasuprot većini sveštenstva podržavali Savez Sokola. U glavnom organu Saveza Sokola objavljen je 1 januara 1932.  članak „Jubilej narodnog borca brata Vjekoslava Spinčića”. Povod za članak bila je proslava 60-setogodišnjice posvećenja za sveštenika. Tom prilikom čitao je Spinčić u svom Kastvu jubilarnu misu, koju je narod nazivao bisernom. Profesor  Spinčić je bio borac za prava naroda u Istri. Radio je požrtvovano za narod Istre. Prilikom jubileja primio je mnogobrojne čestitke, narod se izdaleka sakupio u Kastvu da čestita. Tim čestitkama pridružio se i Savez Sokola. (2)

 U glavnom organu Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” pisano je o odjecima biskupske poslanice. Poslanica je izazvala osobito mučan utisak u redovima narodnog i patriotskog dela katoličkog sveštenstva. Naročito u primorskim krajevima bio je veliki broj katoličkog sveštenstva koji su iskreno nacionalno osjećali, osudili su autore poslanice i usprotivio se čitanju poslanice u svojim crkvama. Italijanska štampa podržala je „Traženje i zaštitu slobode crkve”. Italijanski fašistički listovi napadali su tom prilikom sokolstvo i optužujući ga, da je baš ono bilo i podstrekač rušenja mletačkih lavova u Trogiru. (3)

Poslanica katoličkih biskupa protiv Sokola nije čitana u crkvama barske arcibiskupije i kotorske biskupije 8. januara 1933.  Don Ivo Kotnik, kancelar arcibiskupije Barske i primasije srpske, obavestio je pismom dr Nikolu Dobrečića, koji je tada bio u Rimu, da nije solidaran sa poslanicom, da je osuđuje kao nepatriotski čin, i da neće biti pročitana nigde u katoličkim crkvama Arcibiskupije, dok je on  kancelar, i da je u tom smislu uputio cirkular svim župskim uredima Arcibiskupije barske. Na skupštini društva Bar 22. januara 1933. sokolsko društvo Bar priredilo je don Ivi Kotniku ovacije, kao i na protesnim zborovima, koji su zbog poslanice održani istog dana u Baru i Starom Baru. Masa sveta je uz patriotske poklike u zanosu prenela na rukama po mestu uzornog sveštenika i odlučnog patriotu.

Izazvan oduševljenjem sokola i naroda don Ivan Kotnik održao je kraći govor koji je bio prekidan burnim pozdravima. U govoru je istakao : „ … da sve što je učinio, morao je da učini po svom čistom jugoslovenskom osećanju i kao Soko, je mu je Kralj i jedna jedinstvena i nedeljiva Jugoslavija iznad svega.” Don Ivo Kotnik, vikar Barske arcibiskupije, prijavio se za člana sokolskog društva u Baru izjavivši : „Ponos će mi biti kada na halje svešteničke, prigrlim viteški znak sokolski. Uz zavet Bogu i veri, polažem i zavet Kralju i Otadžbini.” (4) Sokole u Baru podržala su ostala nacionalna društva. Žensko dobrotvorno društvo Bar je na svojoj glavnoj skupštini oštro osudilo poslanicu Katoličkog episkopata u Jugoslaviji, uperenu protiv sokola. Odali su puno priznanje don Ivanu Kotniku za njegov odlučan i patriotski gest. Izjavu su potpisale predsednica Katica Popović i sekretar Jagoš Popović.

Barsko Željezničko udruženje sa svoje vanredne skupštine osudilo je nepatriotsku biskupsku poslanicu protiv sokola. Davali su puno priznanje i čast don Ivanu Kotniku za njegov patriotski gest kad je zabranio čitanje poslanice u dijecezi. Da bi ojačali sokolske redove izjavili su da svi članovi Barskog Željezničarskog udruženja pristupili Savezu Sokola. Položili su svečani zavet sledujući ideji osnivača Sokolstva Miroslava Tirša. Istakli su : „Njegov duh neka nas vodi do konačne pobede za ostvarenjem zavetne sokolske sveslovenske misli. Pripravni u svako doba na braniku naše krvlju stečene otadžbine u nepokolebivoj vernosti i odanosti kao budni čuvari naše granice na kojoj se nalazimo,” Predsednik Udruženja bio je Petar Knežević. (5) Povodom biskupske poslanice Sokolsko društvo  Tivat  uputilo   je telegram Savezu Sokola u kome su istakli : „S ogorčenjem osuđujemo izdajnički rad onih, koji nastoje da ruše temelje našoj herojskom krvlju stečenoj zajednici i s protestom osuđujemo takođe i protusokolsku propagandu Katol. Episkopata uz poklik : Živeo Kralj! Živela Jugoslavija! – Sokolsko društvo Tivat.” (6)

Biskupsku poslanicu protiv sokola potpisao je u ime kotorskog biskupa Učelinija kanonik don Milošević. Dopisnik beogradskog „Vremena” posetio je biskupa  Učelinija. U razgovoru biskup Učelinije je izjavio:  „…Sokolstvu, koje je stavljeno na zdravu osnovu, ni poslanica niti ma šta drugo ni u kom slučaju ne može ukočiti napredak.” Na primedbu da je poslanicu potpisao kanonik Milošević biskup je odgovorio : „Ima dosta potpisnika poslanice, koji su potpisali, iako se protivi njihovom uverenju.“ Kanonik don A. Milošević bio je član sokolskog društva. Na skupštini Sokolskog društva bio je bez diskusije jednoglasno isključen  iz članstva. (7)

U „Sokolskom Glasniku” objavljen je članak o poseti sokola biskupu Frani Učeliniju-Tici : „Tek je počelo svitati. Na kotorskoj obali sakupilo se mnoštvo sveta : muškoga, ženskoga, mladoga, staroga, katolika, pravoslavnih. Tu je i muzika, pa Srp. pev. društvo „Jedinstvo”. Sokoli i Sokolice čak i s Cetinja.  Tu je potstarešina župe Bajić i starešina cetinjskog društva  dr. Piletić.  A i ostali Sokoli i pretsednici općina u Boci već su ustali i čekaju na  parobrod „Hercegnovi”, koji stoji privezan uz obalu. Ali kapetan Luka, vešti pomorac, pogleda u nebo i vrti glavom. Nećemo moći izaći iz  „Oštre” kaže on. Ko da je svih grom  ošinuo. Skoro da ne plaču. Spremali se, uranili, a mnogi nisu ni spavali da ne okasne, pa sada da se vrate kući. Osobito Crnogorcima to ne bi obraz dopustio. Hoće da se ide pod svaku cenu. Automobilima. A ako se iz Dubrovnika ne uzmogne krenuti? Ne mari. Znaće  starina biskup da su se učinili svi napori. Jer ga volimo. Jer to zaslužuje.

Velikom susretljivošću brata Lale Zubera veliki autobus je tu. I brat Vujičić doveo je svoj auto. Pretsednik općine uzimlje još jedan. I kreće se. Ima nas dvadesetak. Ostali pođoše kući žalosni. Kiša. Kiša pljušti kao iz kabla. Ali na domak grada Slobode prestaje. U Gružu već čekaju braća dubrovački Sokoli s muzikom i zastavama. Veselje. Srdačni pozdravi. Hoćemo li moći preploviti taj komadić mora? Kako  ne, odgovaraju. Krcamo se. Dolazi g. ban, nar. poslanici, načelnik Dubrovnika. Krećemo. Ljuljamo se. Dubrovačke Sokolice pevaju. Lopud. Pucaju mužari. Srca drhću. Sveopšte veselje. Klicanje. Načelnik Lopuda pozdravlja. Svrstamo se u povorku. I braća Česi pridružuju se.

Penjemo se uskom ulicom do biskupova stana. Ulazimo. G. ban s odličnicima i pretstavnicima ulazi gore u stan. Ostali napunili dvorište puno mirisavog cveća. Starac nam izlazi u susret i pozdravlja. Vrši se ceremonija. Ban predaje odličje  uz dirljiv govor. I biskup govori. Svi smo dirnuti. Najviše svečar. … . Kucnusmo se sa svečarom i čestitamo. Silazimo u dvorište. Visoki uspravni lik biskupov  zastaje na pragu kuće. Oko vrata široka plava vrpca s odličjem. Svi pogledi uprti u njega. Iz stotine grla se ori : „Živio biskup Učelini!”. Opet govori. Kratki. Srdačni. Pomešani sa suzama. Staračke ruke drhću. I njemu suza kao biser niz lice se spušta. „Svi ste moji, svih vas blagosivljem, jer vas jednako volim, kotorane kao i dubrovčane, kao i celi naš narod, kao i celu Jugoslaviju, na čelu s našim junačkim Kraljem. Ne žalim umreti kad sam video našu zastavu i Kralja naše krvi. Velikog Kralja”. Opet klicanje. Slikanje.

Preuzvišeni, da se slikamo pod našim sokolskim zastavama, to bi bila želja svih nas.  „Vrlo rado” odgovara i silazi među barjaktare s g. banom. Želio bi brate biskupe, potpis na sliku koja će resiti naše društvene prostorije. Blagi smešak preleti njegovim licem pa reče „Sve što mogu za Sokole učiniti i novčano bi vas pomogao da mogu. Neka vas svih Bog blagoslovi bez razlike” I podiže desnicu te dade svoj blagoslov u znaku krsta. Svi mu poljubismo ruku da silazeći obrišemo suze.  Ovaj momenat nikada nećemo zaboraviti.” (8)  Delegacija Sokolske župe Cetinje posetila je biskupa Učelinija na Tripundan 3.februara 1933. da ga pozdravi, i da mu kaže da sokoli poštuju svako versko ubeđenje i da dopuštaju svakom da otvoreno ispoveda svoje verske osećaje.

Vođa delegacije naglasio je da sokoli stoje nepokolebivo na državnom i narodnom jedinstvu. Biskup je istakao : „Od najmlađih svojih dana gojio sam ovu misao, a u teškim vremenima, pod Austrijom, posvetio sam moju „Divnu glumu” baš „slozi i ljubavi Srba i Hrvata”. Ta me misao uvek pratila  i s njom sam se zanosio, pa kako ne bih i sada, kada nas vodi naš veliki, narodni Kralj! Širite braćo, ljubav i hvala  Vam što ste došli.” Sokoli su zamolili biskupa da jedna njihova četa može učestvovati u svečanostima sv. Tripuna. Biskup je pristao i naredio da im se odredi mesto na procesiji. Sokoli su sudelovali u svečanoj procesiji, koju je predvodio biskup. (9)  Sokoli su smatrali da je  podrška dela rimokatoličkog sveštenstva značila da njihovi protivnici u redovima Katoličke crkve nemaju većinu.

U članku „Slučaj don Frane Ivaniševića i prof. Vjekoslava Spinčića sa biskupskom poslanicom” u glavnom organu Saveza Sokola „Sokolski Glasnik” istaknuto je da je poslanica donesena na navaljivanje radikalno ultramontanskog i separatističkog dela biskupa. Kotorski ordinarij Učelini Tice je odbio potpis poslanice i izjavio javno da je ne odobrava i da je osuđuje, a nadbiskup barski i primas srpski Nikola Dobrečić je javno  izjavio da je poslanica u onoj redakciji kako je objavljena i po crkvama pročitana apokrifna i da ne odgovara u celosti zaključcima biskupske konferencije od 17 novembra 1932. U ogromnom broju katoličkih crkava poslanica nije pročitana, a u mnogim slučajevima pročitana je tako da je sveštenik namerno izostavio sve one delove koji bi mogli vređati Sokolstvo ili je dodao tome svoje komentare da se sa sadržinom on isto ne slaže, ali je na to obavezan po zapovesti svojih pretpostavljenih i u smislu propisa crkvenih zakona.

O svemu tome „Sokolski Glasnik” je raspolagao sa tačnim podacima i mnogobrojnim dokazima. Dvojica nacionalnih radnika i katoličkih sveštenika don Frane Ivanišević i profesor Vjekoslav Spinčić su u dnevnim listovima izjavili da osuđuju agresivni istup Katoličkog episkopata i uzeli u zaštitu Sokolstvo kao eminentno nacionalnu organizaciju, koja se prema veri i crkvi ponašala  najkorektnije. U „Sokolskom Glasniku” istaknuto je : „Jezuitizacija” katoličke crkve kod nas ipak nije tako jednostavna stvar. To pokazuje očigledno i odjek biskupske poslanice : slučaj biskupa Učelinija, Don Ive Kotnika, Don Frane Ivaniševića, Vjekoslava Spinčića, dra Račkoga i stotine drugih narodnih svećenika, i tu činjenicu neće moći da menjaju ni sve persekucije, crkveni procesi, ni suspenzije. (10)

Sokoli su smatrali da je podrška dela rimokatoličkog sveštenstva njima značila da njihovi protivnici u redovima Katoličke crkve nemaju većinu.  Podržavali su taj deo sveštenika pozivaju ći ih na svoje priredbe, ili odlaze njima u posetu. O svima njima pisala je sokolska štampa. Takođe je pisala o reakcijama javnosti na biskupsku poslanicu. Da su se u  tome prevarili pokazalo je prvo stvaranje Banovine Hrvatske a kasnije NDH   u  Drugom svetskom ratu. U Banovini Hrvatskoj većina rimokatoličkih sveštenika učestvovali su u progonu sokola, a u NDH učestvovali su u zločinima nad sokolima i srpskom stanovništvu

Autor je član Naučnog društva za istoriju zdravstvene kulture Srbije

Napomene :

1.„Izložbe sokolske štampe”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 januara 1933, br. 5, str. 4;

2.„Jubilej narodnog borca brata Vjekoslava Spinčića”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 1 januara 1932, br. 1, str. 6;

3.„Katoličko narodno svećenstvo uz svoje Sokolstvo”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 januara 1933, br. 5, str. 1;

4.„Odlučno patriotsko držanje kancelara Arcibiskupije barske i primasije srpske”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 27 januara 1933, br. 5, str. 1; Nikola Žutić, „Sokoli, Beograd, 1991, str. 93;

5.„Žensko dobrotvorno društvo – Bar”, „Željezničko udruženje-Bar”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 februara 1933, br. 8, str. 3;

6.„Protesni telegrami sokolskih župa, društava i četa protiv poslanice Katoličkog episkopata”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 februara 1933, br. 8, str. 5;

7.„Kotorski biskup g. Učelini odriče se poslanice katoličkog episkopata”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana, “7 januara 1933, br. 5, str. 1;

8.Kljć, „Biskup brat dr. Učelini-Tice”, „Sokolić”, Ljubljana,  Maj 1934, br. 5, str. 124, 125; „Visoko odlikovanje biskupa brata dra Učelinija-Tice”, „Sokolski glasnik“, Ljubljana,  25 maja 1934, br. 22, str. 1;

9.„Sokoli kod Preuzvišenog gosp. biskupa Učelinija”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 17 februara 1933, br. 8, str. 1;

10.„Slučaj don Frane Ivaniševića i prof. Vjekoslava Spinčića sa biskupskom poslanicom”,  „Sokolski glasnik“, Ljubljana, 24 marta 1933, br. 13, str. 1, 2;

Pročitajte JOŠ:

Prvi Srbin izdavač štampar – Božidar Vuković Podgoričanin