• Поглед

Соколскa прослава у Дубровнику 1929. (III)

1 min read

12 година ‎ ИН4С

На Бадњи дан 1925. војници дубровачког гарнизона са својом музиком уз пратњу соколског друштва са музиком и Орјуне пронели су преко града искићене бадњаке уз вијање барјака и радосно пуцање. Пред општинским домом командант места пуковник Пилетић честитао је окупљеној војсци божичну свечаност и одржао патритски говор. Након тога ухватили су се официри, соколи, омладина у коло, те су играли уз свирку музике. (11)
Соколи су учествовали у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа ; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање „О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм „Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (12)

Соколско друштво Дубровник приредило је 28.6.1925. Видовданску јавну вежбу. Први део програма био је : 1.Черне „Што чутиш, Србине тужни”, симболичне просте вежбе, које је извео мушки нараштај; 2. Груборова „На освећеном Косову”, живе слике; 3. Груборова „Југославенска алегорија”, извео женски подмладак; 4. Херуц-Храниловић „Повијест Хрвата”, симболичне вежбе, које је извео мушки подмладак; 5. Груборова I Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак; 6. Ковач „Из братског загрљаја”, симболичне просте вежбе, које су извели чланови. Други део : 7. Груборова „Ритмичке вјежбе по приморским напјевима : а)„Возила се по мору галија”, б) „Врбниче над морем”, извео је женски подмладак и женски нараштај; 8.Ковач Скупине, извео је мушки нараштај; 9. Груборова „Игра Амора”, терцет извео је женски подмладак; 10. Груборова II Ритмичке вјежбе по народним мелодијама, извео женски подмладак. Друштво је приредило излете 1925. у Мостар на жупни слет, на Корчулу и Требиње. Приком посете краља Александра и краљице Марије Дубровнику 27. септембра 1925. Соколи су заједно са дубровачким корпорацијама (Српско радничко друштво Братимство, Југославенска Матица, Орјуна, Народна Радикална Омладина, Српско православна школа, …) дочекали краља и краљицу. . Соколска почасна чета од 51 члана, 14 чланица, 6 нараштајаца, 30 нараштајки, 21 мушког детета и 32 женске деце, дочекала је краљевски пар пред градским вратима са соколским барјаком и музиком. Соколи су правили почасну стражу испред столне цркве, православне цркве, по подне пред Двором и увече пред хотелом Империјалом и паробродом „Карађорђем”. У име Соколског друштва Дубровник посетили су у Двору краља старешина др. Луко Дражић, тајник Антоније Бенуси и начелница Милена Груборова. Краљ се са њима руковао и интересовао за бројно стање Сокола и њихово суделовање на слетовима. На сва питања одговорио му је старешина др. Луко Дражић. (13)

На Главној годишњој скупштини соколског друштва одржаној 24. јануара 1926. изабрана је управа. У Управи били су : Староста др. Луко Дражић, подстароста Нино Шутић, начелник Анте Корчуланин, начелница Милена Груборова, прочелник културно просвј. секције дон Нико Ђивановић, тајник Влахо Лучић, записничар Бранко Хопе, благајник Људевит Таишер, зам. благ. Нино Шутић, господар и оружар Игнац Хоровић. Одборници Франо Вајда, др.Артур Крекић, Новак Буквић, Антоније Бенуси и Воја Милишић. Ревизори Красовац и Андрић. (14)

Поводом смрти др. Јована Цвијића одржан је помен 30. 1. 1927. У име Дубровачког ученог друштва „Св. Влахо” Јорјо Тадић одржао је предавање у Соколани о животу и раду дра Јована Цвијића. Затим је члан сокола Михо Кусијановић говорио о Цвијићеву југословенству. На парастосу у православној цркви суделовали су представници сокола. Соколска академија приређена је 2.2.1927. (на Канделору) На програму су били : 1.оркестар војне музике је свирао Соколски корачницу; 2. женски нараштај је извео „Ритмичке игре по народним мелодијама” од М. Груборове; 3. Соколи и питомци Поморске Војне Академије извели су вежбе на пречки; 4. оркестар војне музике је свирао увертиру оп. „Оберон”; 5.мушки нараштај је извео Скупине; 6. П. Крстоношић : „Тражи зета племића”. Комедију у 1 чину, извели су чланови Соколске Позоришне Дружине : Ринка Јеричевић, Бранко Хопе, Рафаел Тревен, Иво Пеко, Урош Ковачић, Миро Рибичић, Драгутин Бетнер и Свето Пејовић; 7. оркестар војне музике је свирао Синфонију из оп. „Мињон”. После програма академије био је плес. Друштво је приредило 13. фебруара 1927. академију соколске деце. Главна скупштина делегата Соколске жупе „Алекса Шантић” одржана је у великој дворани дубровачког сокола 6.марта 1927. Староста жупе Чеда Милић говорио је о задацима Соколства у националној држави и о раду за опше циљеве Славенства. Приликом скупштине одржан је „Соколски дан у Дубровнику”. Поворка сокола са соколском музиком кренула је до Гундулићевог споменика, а затим до спомен плоче погинулим Дубровчанима омладинцима-добровољцима, да положи ловор-вјенце и „прослави њихову мисао, коју је наше Соколство прихватило и високо истакло.” Пред овим споменицима говорили су Чеда Милић, др. Павао Занки, Гавро Милошевић, Антун Бартуловић и Чедомир М. Шкекић. Поклицима „Слава песнику Славенства” завршена је манифестација пред спомеником Гундулићу. Пред спомен-плочом палим дубровачким добровољцима потпуковник Шкекић истакао је да је Аустрија стрељала људе, али да идеје није могла устрелити. У почаст делегата жупске скупштине у вече приређена је свечана академија. Од 20 марта до 10. априла 1927. друштво је држало предњачки течај. Бартуловић је 20. марта 1927. одржао предавање о значају теловежбе у националном погледу. Код села Чибаче од непријатељских елемената нападнута је дубровачка соколска музика. Соколи из Дубровника приредили су излет и јавни час у Купарима. Гости из Чешке срдачно су дочекали соколе. (15)

Соколско друштво Дубровник отворило је од 1. априла 1927. музичку школу. Школом је управљао члан сокола Марко Радисављевић, капелник војне музике. (16)
Видовданској јавној вежби присуствовао је командант морнарице адмирал Прица. Пажњу су привукли питомци Поморске Војне Академије, који су наступили под вођством Сречка Сршена. Биле су запажене ритмичке вежбе женских категорија по мелодијама народних песама под вођством начелнице дубровачког друштва Милене Груборове. (17)
У јавности је владало уверење да католичко свештенство осуђује и прогања соколе. Насупрот том уверењу у часопису „Соколски Гласник” су истакли на соколским приредбама 1927. пример опата Маша Бодулића који је на слету у Корчули благословио заставу соколског друштва и бискупа др. Марчелића који је уз асистенцију свештенства присуствовао слету у Преком. Опат Машо Бодулић је у свом говору нагласио, да су соколи увек били тумачи народног јединства, па таквима нека остану и сачувају потомству оно, што је извојевано тешким жртвама. Бискуп др. Марчелић је у свом говору истакао да ће народна будућност бити лепша и боља по пожртвовном соколском делу.(18)

Нараштајски слет жупе одржан је у Дубровнику 2 и 3 јуна 1928. Слету су присуствовали чланови жупе „Војвода Хрвоје” (Сплит) и жупе „Његуш” (Цетиње). Било је око 1.000 учесника. На слету су учествовали : 96 из мушке наставне школе, 60 из женске наставне школе, 296 из грађанске мушке школе и ниже гимназије и 268 из грађанске женске школе, препарандије и гимназије. Слетска такмичења била су првог дана слета. Главни слетски дан био је 3. јуна 1928. Соколској поворци су се од Гружа прикључиле све месне школе са својим наставницима. Чете соколске и школске младости ступале су уз пратњу војне музике и соколских музика из Дубровника и Метковића. Било их је у поворци преко 1.500. Прекрили су Плацу Краља Петра. Пред плочом омладинцима-добровољцима пуковник Мирослав Пилетић, подстарешина Соколског друштва Дубровник и председник „Народне Одбране”, поздравио је соколску младост. Положен је венац пред спомен-плочом палим добровољцима. Поворка је продужила до Гундулићева споменика, где је такође положен венац. Говорио је старјешина жупе, Чеда Милић и Ј. Јерас у име Југословенског Соколског Савеза. У свом говору споменуо је отргнуте соколе Задра, Истре и Горице, којима се одушевљено стало клицати. После подне одржана је јавна вежба на пространом стадиону на Лападу. Пред преко 4.000 гледалаца изведене су соколске вежбе. Наступило је око 1.000 вежбача. Наступила су и чехословачка школска женска и мушка деца из Државног опоравилишта у Лападу. Приликом слета Соколско друштво Дубровник приредило је изложбу фотографија у Официрском Дому. У једном одељењу биле су фотографије истакнутих соколских радника, првих наступа, успомене на соколске приредбе и слетове, све у вези са соколским радом у Дубровнику. У другом одељењу биле су слике снимљене од фото-секције Соколског друштва у Дубровнику. Дубровачки соколи учествовали су 13.11.1928. са 139 чланова и соколском музиком на прослави 10-годишњице уласка Српске војске у Дубровник, открићу спомен-плоче у градским вратима и развијању нове добровољачке заставе. Друштво је учествовало 28.11.1928. у цркви Светог Влаха при задушницама за Јована Ђају. У вече је у Српском Пјевачком Друштву „Слога” одржана комеморација Јовану Ђаји, који се из Дубровника преселио у Србију, у политичком животу предратне Србије играо важну улогу као министар просвете и унутрашњих дела, и као новинар. На прослави Дана Уједињења 1. децембра 1928. учествовало је 149 чланова свих категорија са музиком. Соколи су заједно са националним грађанством и омладином посетили гробове Томе Пољака, добровољца преминулог у Дубровнику 7.2.1920. и сахрањеног на Војном гробљу, и Милоша Маржана, стрељаног 1914. сахрањеном у православном гробљу на Бонинову. На гроб Пољака положио је Соко ловор-вијенац уз говор старосте Ника Шутића, а на гроб Маржана соколи су положили трнов-вијенац уз говор старосте. На надгробном споменику Маржану, подигнутом трошком Сокола, писало је : „Милошу Маржану . Објешеном 24.9.1914. од крволочне Аустрије. Постави. Соколско Друштво. 1928”. Друштво је основало „Соколски музеј”. У Управном одбору музеја били су Антоније Бенуси и Д. Ника Ђивановића. Музеју су даровали експонате Антоније Бенуси, Кристо П. Доминковић и Воја Милишић. Соколска дилетантска секција извела је на соколској академији 2. децембра 1928. Војновићев I чин „Лазарева Васкрсења”.

Друштво је телеграфски замолило болесног Ива конта Војновића у Београду, да дозволи приказивање комада. Он је телеграфисао : „Дозвољујем врло радо да се прикаже моје „Лазарево Ускрснуће” под врсним водством Божа Бубала, ослободивши представу од свих тантиема. Сретни били и сретно успјели. Желим мојим Соколима и Дубровнику – Иво Војновић”. По извршеној академији друштво је послало телеграм Војновићу у Београд : „Са врло успјеле академије раздрагани „Лазаровим Васкрсењем” заносно поздрављамо ауктора, желећи Вам сваку срећу и скори повратак у нашу Дубраву. – Соколско друштво”. Божидар Бубало био је прочелник соколске позоришне секције а Александар Тупалов режисер. Три актовке секција је одиграла 13. јануара 1929. : 1. „Изборна туберкулоза” од Ј. Девића; 2. „Жена и лупеж” од А. Аверченка у преводу Боже Бубала; 3. „Нос”. Играли су Злата Палчок, Невенка Ковачић, Ринка Јеричевић, Милка Матекало, Никица Таљеран, Бранко Хопе, Благоје Самарџић, Миро Рибичић, Вељко Маричић, Александар Тупалов, Владо Катавић, Перо Богдан и Нинко Матијевић. Секција је 17. фебруара 1929. одиграла актовке : 1.„Зимски капут” од П. Петровића, 2. „Провалник” од Ђ. Прејца. 3. „Аналфабета” од Бранислава Нушића. Играли су Мари Осмак, Ринка Јеричевић, Никица Таљеран, Божидар Бубало, Бранко Хопе, Вељко Маричић, Миро Рибичић, Благоје Самарџић, и Александар Тупалов. Соколска Позоришна секција је 13. октобра 1929. наступила на новој позорници изграђеној по нацртима сокола инж. Владимира Белајева. Играли су комедију у три чина „Чвор” од Пеције Петровића. Пре представе, прочелник секције Бубало говорио је о животу и раду Пеције Петровића. Добротвори су помагали Соколско друштво Дубровник. Велики жупан др. Антун Перковић даровао је библиотеци друштва „Ратни Албум 1914-1918” и још неколико књига. Велики жупан Душан Поповић даровао је библиотеци још неколико књига. Илија И. Нардели, општински благајник, даровао је 500 књига, већином позоришног садржаја и много прибора за Позоришну секцију. Остали дароватељи били су Књижара „Јадран” Дубровник 40 књига. Воја Милишић 40 књига. Чедо Тошовић 3 књиге. Воја Милишић даровао је друштву слику Гаврила Принципа. Чедо Милић, жупски старешина, слику Бањалучког процеса 1916. када су осуђена 46 истакнутих националних радника, већином соколи из Босне. Сам дародаватељ Чедо Милић био је на процесу осуђен смртном казном на вешалима. Истакнути национални радник Мигуел Михановић из Буенос Аиреса био је доживотни члан и добротвор друштва. Од свог доласка 1922. у Дубровник Михановић је сваке године новчано помагао друштво. На Главној годишњој скупштини одржаној 20. јануара 1929. староста Нико Шутић је пре преласка на дневни ред говорећи о стању у земљи и увођењу диктатуре : „ … Нама соколима била је намијењена тешка задача, да останемо између двије ватре и ради тога што смо остали вјерни традицијама соколског братства и једнакоправности, били смо сматрани као нека несавремена секта, која служи нећему што не постоји. … Ово мора да нам улије још већу вољу да устрајемо и да никад не сустанемо на једино исправном и спасоносном путу, којим смо се од нашег постанка запутили.” (19)

За Соколско друштво Дубровник 1929. је била „Јубиларна година”, током које је одржан низ приредби почев од академије на ускрсни понедељак 1 априла 1929, а завршен са Децембарском академијом. На Ускрс 31. марта 1929. у вече 11 топовских хитаца најавило је Дубровнику и околини да почиње Соколска „Јубиларна година”. Спонза је била окићена тробојкама и мноштвом сијалица, које су у ноћи још више истицале лепоту Соколане. Поворка од 198 чланова свих соколских категорија са музиком на челу и лампионима кренула је из соколане низ Плацу краља Петра, до стана др. Мелка Чингрије. Др. Луко Дражић истакао је његове заслуге за Соколство. После тога поворка је кренула до стана др. Миће Мићића, градоначелника. Њега је поздравио Нико Шутић. Поворка се затим зауставила на „Шеталишту Краља Александра” где је командант места поздравио др. Луку Дражића и Ника Шутића. Пред општином маса света очекивала је соколе. Ту је др. Миће Мићић, у име општине поздравио соколе одушевљеним говором. На Ускршњи понедељак соколска је музика приредила будницу. Обишла је град и предграђе свирајући. Приредила је на Плаци краља Петра концерт славенских комада и маршева. У вече приређена је академија са игранком у Соколани. Старешина Нико Шутић у свом говору истакао је заједнички рад Српског и Хрватског сокола, заједничке патње и страдања. Сетио се и умрлих сокола међу којима је истакао Васа Милишића, Милана Срзентића, Божа Шишића, др. Јосипа Димовића, Ђилда Јоба и остале чија ће имена вјечно сјати у историји дубровачког Соколства. Свој говор завршио је : „Поносни смо, што смо кроз цијело ово вријеме од два и пол деценија увијек ишли одређеним смером братства, једнакости и братске слоге. Какви смо били у почетку, једнаким мислима прожети, устрајали смо, кроз за Соколство тешку предратну и још тежу ратну периоду, и такви смо и остали данас. Први смо напустили племенску тјесногрудност и чврсто пригрлили идеално Југословенство, које нас води к ширем Словенству, соколском Свеславенству”. Позоришна секција одиграла је 7. априла 1929. „Ни часак мира” од И. Мјасницког у преводу прочелника Божидара Бубала. „Јубиларна Соколска Вечера” одржана је 27.4.1929. на којој су узели учешћа представници војске и морнарице, Велики жупан, градоначелник и други, и преко 200 угледних сокола и соколица, међу којима је било неколико оснивача и старих предратних соколских радника. У свом говору Нико Шутић истакао је рад соколских раденика, нарочито „Старе гарде”. Велики жупан др. Антун Перковић захвалио се Ники Шутићу. Говорили су Душан М. Недељковић, др. Миће Мићић, Карло Черни, Милена Груборова, Јаша Милославић и Вељко Маричић. (20)

Соколско друштво Дубровник приредило је 26. 5. 1929. излет у Трстено. Из Дубровника је кренуло паробродом 149 чланова сокола свих категорија, са њима је ишла соколска музика и доста излетника. Кренули су уз свирку и песму Трстеному. Мештани на челу са главарем Николом Дољанином и и учитељем Лујом Мозара срдаћно су поздравили излетнике. Милева, кћерка Мозаре срдачно је поздравила соколице и даровала киту цвећа Груборовој. Соколи соколице приредили су јавну вежбу, а Позоришна секција приказала је актовку „Нада Истре” од Клонимира Шкалка. На поласку Трстењани су изразили жељу да их опет скоро посете. Приликом излета поглавару Дољанину поклоњена је уоквирена слика Трстеног, рад фото-секције. Соколи су приредили излет у Стон 2.6.1929. са 161 чланом свих друштвених категорија и Соколском музиком. Истог дана Соколско друштво Метковић приредило је излет у Стон. На обали соколе из Дубровника дочекала је стоњска омладина и Соколско друштво из Метковића са својом музиком, поклицима краљу, Соколству и Југославији. На обали ћерка апотекара Нада Матичевић поздравила је соколе говором и предала киту цвећа старешини Нику Шутићу. Са балкона општине соколе је поздравио начелник Нико Бушко, а у име сокола одговорио му је др. Мато Кошћина из Метковића. Приређена је јавна вежба, а након вежбе соколске музике из Метковића и Дубровника приредиле су концерт народних комада. Растанак је био дирљив. Соколско друштво Дубровник приредило је у склопу јубилеја 25. годишњице свог оснивања 9. 6. 1929. „Нараштајски дан”. Све су организовали нараштајци под надзором старијих. Одржане су утакмице на Грушком пољу, нараштајска поворка обишла је Дубровник, у три сата поподне био је излет деце и нараштаја на Локрум. Соколско друштво Дубровник приредило је са 136 чланова свих категорија са музиком излет на Лопуд. На доласку и поласку друштво је са музиком на челу поздравило општину и начелника Ника Зеца. Јавна вежба је побудила пажњу Лопуђана и странаца.

Видовдан је прослављен јавном вежбом на Грушком пољу 30.6.1929. уз суделовање војске и морнарице. Учествовао је 151 члан свих категорија са музиком. Прослава Првог децембра била је закључна свечаност јубиларне прославе двадесетпетогодишњице рада Соколског друштва Дубровник. Свечаност је почела 30. новембра 1929. Соколски нараштајци и нараштајке походили су гробове преминулих сокола и националних радника. Окитили су цвећем гробове Ива Војновића, Томе Пољака, Милоша Маржана, Антуна Фабриса, Милована Глишића, Уроша Тројановића, Ђилда Јоба и Паска Јоба. Положили су цвеће и на Гундулићев споменик. У вече приређена је свечана академија са игранком. Наступиле су све категорије сокола (132 члана) са музиком и питомци Поморске Војне Академије. Првог децембра била је свечана заклетва нових чланова. Приређена је велика поворка градом са музиком на челу. У поворци је учествовало 185 чланова свих категорија. Поворка се зауставила пред Гундулићевим спомеником и пред плочом палим добровољцима и положила венце. Овим је завршена прослава јубиларне 25-годишњице опстанка Соколског друштва у Дубровнику. Грађанство је на свим приредбама показало особито одушевљење за Соколско друштво у Дубровнику. (21)
Соколско друштво у Дубровнику прославило је заједно са становницима Дубровника 25 годишњицу свог деловања у Дубровнику. Годишњицу су обележили манифестацијама и издавањем споменице.
Саша Недељковић
члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомена :
1. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 52, 53;
2. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 54;
3. Управа Сокола, „Соколска академија са плесом”, „Рад”, Дубровник, 3. марта 1920, бр. 20, стр. 2, 3; „Смотра југословенског соколства”, „Рад”, Дубровник, 4.септембра 1920, бр. 42, стр. 1;
4. „Одлазак добровољаца”, „Рад”, Дубровник, 28 фебруара 1920, бр. 15, стр. 3;„При поласку добровољаца”, „Рад”, Дубровник, 13. марта 1920, бр. 17, стр. 4;
5. „Из „Сокола”, „Рад”, Дубровник, 29. јануара 1921, бр. 3,стр. 3; Градске вијести, „Narodna Svijest”, Дубровник, 7 јуна 1921, бр. 23, стр. 3;„Соколска јавна вежба”, „Рад”, Дубровник, 15 октобра 1921, бр. 99, стр. 2;
6. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 57, 58, 59, 60;
7. Управни одбор, „Соколски Слет Жупе Мостар у Дубровнику”, „Југословен”, Дубровник, 3. марта 1923, бр. 42, стр. 3;„Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 60, 61;
8. „Жупа Мостар“, „Соколски гласник“, бр.13, Год.XI, Љубљана 1. јула 1929, стр.12; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 62, 63;
9. „Помен Фабрису”, „Слога”, Дубровник, 20. Октобра 1924, бр. 20, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 65;
10. „Прослава „уједињења и ослобођења” у Соколу”, „Слога”, Дубровник, 20. Децембра 1924, бр. 25, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 66, 67;
11. „Бадњак”, „Дубровачки лист”, Дубровник, 10. јануара 1925, бр. 2, стр. 3;
12. „Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
13. „Распоред корпорација при дочеку”, „Narodna svijest”, Дубровник, 26. септембра 1925, бр. 39, стр. 3; ,,Дарови Њ. В. Краља”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 1 октобра 1925, бр. 40, стр. 2; „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 67, 69;
14. „Главна скупштина сокола”, “Слога”, Дубровник, 3 фебруара 1926, бр. 4, стр.3;
15. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 72, 73; В, „Соколско друштво у Дубровнику”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15. маја 1927, бр. 9, стр. 210; „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 15 априла 1927, бр. 7, стр. 155; В.П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”,„Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 308;
16. „Музичка школа”, „Дубровачки лист”, Дубровник, 21. марта 1927, бр. 5, стр. 5;
17. В.П. „Из Соколске жупе Алексе Шантића-Мостар”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 306, 307;
18. „Католичко свештенство и Соколство”, „Соколски Гласник”, у Љубљани, 30. септембра 1927, бр. 18-19, стр. 308;
19. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 77, 78, 79, 80, 81, 82, 87;
20. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 88, 89;
21. „Споменица 25. година соколског рада у Дубровнику”, Соколско друштво Дубровник, Дубровник, 1929, стр. 90, 91;

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: