Соколскa прослава у Дубровнику 1929. (II)

Други слет Соколске жупе Мостар одржан је у Дубровнику на Видовдан 1923. са 878 чланова и чланица, 153 морнара и 357 војника. Посебним возовима из Мостара стигли су у Груж 27.6.1923. соколи, соколице, нараштајци, подмладак, војска и гости. Дошли су соколи, војска и морнарица из Боке Которске и Црне Горе. Паробродима стигли су соколи из Далмације. У Дубровнику су свирале соколска и Цавтатска музика. Првог дана слета такмичили су се мушки и женски нараштај на слетишту за првенство. У 10 сати 28.6.1923. дошао је на вежбалиште краљев изасланик, армијски генерал Стеван Хаџић и свечаност је почела. Прво је био помен погинулим видовданским јунацима. После је говорио генерал Хаџић о улози Соколства у стварању Југославије. Краљ Александар је жупи преко свог ађутанта генерала Стевана Хаџића у Дубровнику поклонио заставу. Жупа Мостар је била прва жупа која је добила од краља на поклон заставу. Предајући заставу старешини жупе Мостар Чеди Милићу генерал Хаџић је истакао : „Брате старешино, предајем ти ову заставу као највишу светињу наше отаџбине, и нека вам буде подстрек за ваш будући рад соколски”. Старешина се захвалио на дару и предао генералу Хаџићу спомен-значку са слета од злата, да је преда краљу.
После жупске заставе била је развијена застава Соколског друштва Дубровник. У 11 сати кренула је велика поворка из Гружа у Дубровник. Поворку су отворили коњаници, соколи и официри. Жупа Сарајево била је заступана са 60 чланова у одори и 20 сестара. У поворци са 2 соколске музике из Корчуле и Херцег Новога, било је 280 сокола у свечаном оделу, 185 сокола у вежбаћем оделу, 95 чланица, 150 мушког нараштаја, 85 женског нараштаја, 105 мушке деце, 55 женске деце, 700 војника сокола и 180 морнара сокола. Поворка је стигла пред „Лужу”. У име соколства жупе Мостар Чедо Милић поздравио је Дубровник. У име дубровачког соколства говорио је староста др. Луко Дражић, за њим ваздухопловни капетан Никола Милетић. После говора др. Љуба Леонтића у име дубровачке омладине откривена спомен плоча погинулим добровољцима Дубровчанима са натписом : „Вечна слава друговима Цветану Јобу, Божу Шишићу, Јосипу Димовићу, светлим узорима жртвовања ослобођењу и уједињењу југословенског народа – Дубровачка омладина –Видовдан 1923.” После откривања спомен-плоче соколи су са војском отишли пред споменик Ђива Франа Гундулића где је говорио дон Нико Ђивановић. После говора положен је ловор венац. После подне одржана је јавна вежба. Прво је вежбало 105 мушке деце са заставицама; затим 55 женске деце у вежбама са украшеним луковима; 140 мушког нараштаја у вежбама са дугим палицама и 85 женског нараштаја са вежбама са цветним луковима. Као посебну тачку извело је соколско друштво из Ђеновића Мурникову вежбу „Напреј”. После су наступали нараштајци и деца са справама. Завршетак вежбе биле су скупине у којима су наступила деца и нараштај целе жупе. У вече на Брсаљама приредило је Соколско друштво из Мостара академију; наступио је мушки нараштај са „Сибирском деветком”, женски нараштај са вежбом „Рој с венцим”. Други дан слета отпочео је са натјечајем чланова и чланица. После подне одржана је јавна вежба. Наступили су чланови са простим вежбама.Поске њих наступило је 700 војника у вежби са пушком. При изласку на слетиште, били су поздрављени клицањем „Живјела наша војска !” Иза војника наступило је 95 чланица, у вежбама у чуњевима; затим 180 морнара у вежбама са веслима. После њих су наступили војници из Плевља са Мурниковим вежбама, затим Соколи из Ђеновића са „Напреј”. После њих наступило је Соколско друштво из Корчуле са „Морешком”. По оцени писаца Споменице та тачка је била једна од најлепших. Затим су наступили чланови сокола Мостара и официри у посебној тачки са коњима „Карусел”. Онда су наступила сва друштва на справама и скупинама, и тиме је била завршена јавна вежба. У вече на Брсаљама је свирала војна музика, а на Грацу публика се забављала са „Венецијанском ноћи” испод Граца, концертом музика и ватрометима (међу њима батерија са бубњарском ватром). Оба дана био је обилан и разноврстан буфет на слетишту и на Грацу. Дубровачки соколи су се са грађанством опростили 30. јуна 1923. са соколима Жупе, војском, морнарицом и гостима, учесницима II Соколског слета Соколске жупе „Мостар”.(8)

На Главној годишњој скупштини друштва 13. јануара 1924. изабрани су у Управу по списку који је предложио Бранко Хопе старешина др. Луко Дражић, подстарешина проф. Новак Буквић, начелник Анте Корчуланин, тајник Антоније Бенуси, благајник Франо Симони, прочелник културно-просветног одељења дон Нико Ђивановић. Одборници : Нини Шутић (за соколску штампу), Филип Шпањол, Оскар Марчић, Вјекослав Качирек, Владимир Брдичка, Игњац Хоровић, Паво Планчић, Иво Красовац, Баро Крилетић. Заменици : Васо Пипер, Милан Бранђолица, Вилим Доршнер, Јово Спаначевић, Марко Руско, Тонко Тонковић. Изасланици за жупу : др. Луко Дражић и проф. Новак Буквић. Изасланици за сабор : др. Луко Дражић, проф. Новак Буквић и Антоније Бенуси. Седница „Дубровачког округа” жупе Мостар одржана је 8.4.1924. На њој су именовани прочелником округа Анте Корчуланин и тајником Баро Крилетић.

Поводом двадесетогодишњице смрти дубровачка друштва походила су гроб Антуна Фабриса 19. октобра 1924. Поворка је била предвођена од соколске фанфаре. У поворци су били соколска чета са барјаком, чета Орјуне са барјаком, Дубровачко Радничко Друштво и Српско Пјевачко Друштво „Слога” са барјацима. Између барјака „Слоге” и Радничког Друштва вођен је венац од свежег цвећа са српском и дубровачком врпцом, са натписом : Своме учитељу и вођи Антуну Фабрису харно „Дубровачко Радничко Друштво” и Српско Пјевачко Друштво „Слога”. Поворка је стигла на гроб, где је већ било окупљено доста грађана. На гробу су говорили Антоније Вучетић, Вид Вукасовић и Новак Буквић, који је у име Радничког друштва и „Слоге” положио венац. Присутни су гологлави саслушали говоре и са трократним „Слава” одало пошту Фабрису. Дум Нико Ђивановић је одржао верски обред за покој душе Фабриса и дум Ивана Стојановића. Поворка се вратила у град предвођена корачницама соколске фанфаре. (9)

Соколско друштво Дубровник обележавало је сваке године успомену на борбе за ослобођење и уједињење. При преносу посмртних остатака кап. Филипа Хаџије, 10.8.1924. присуствовале су све категорије соколског друштва. Друштво је мртвачки ковчег положило венац. Изаслансрво друштва на челу са старешином отпратило је ковчег до Оребића, родног места кап. Филипа Хаџије. Изасланици соколског друштва присуствовали су прослави 50-тогодишњице „Дубровачког Радничког Друштва” и Српског Пјевачког Друштва „Слога” 28.9.1924. Приликом откривања споменика краљу Петру 1. децембра 1924. соколско друштво је учествовало корпоративно са свим категоријама и са музиком. На споменик је положило ловор-венац са натписом : „Неумрлом Соколу Краљу Петру – Соколско Друштво Дубровник”. Тада је први пут соколска музика свечано наступила. Пожртвованим радом др. Артура Крекића музика је настала од мале соколске фанфаре. Друштво је прославило 7. децембра 1924. „Савезни дан”, дан ослобођења и уједињења. Ујутро је била свечана заклетва чланова и чланица. Увече је одржана свечана академија, коју је отворио говором Баро Крилетић. Врло прецизно вежбање мушког и женског нараштаја и подмлатка изазвало је бурне овације, нарочито тачке „Југословенска алегорија”, ритмичке вежбе по II Мокранчевој руковети и ритмичке вежбе са певањем „Сиви Соколе”, које саставила Милена Груборова, подначелница Југословенског соколског савеза. Други део забаве „Балканска царица” од краља Николе одиграна је вешто од Б. Бубала, Д. Радонића и М. Петричевића. Иза тога био је плес уз свирање војног оркестра. Певање и свирање соколске музике забављало је део публике који није плесао. Забава је потрајала до зоре. (10)

На Бадњи дан 1925. војници дубровачког гарнизона са својом музиком уз пратњу соколског друштва са музиком и Орјуне пронели су преко града искићене бадњаке уз вијање барјака и радосно пуцање. Пред општинским домом командант места пуковник Пилетић честитао је окупљеној војсци божичну свечаност и одржао патритски говор. Након тога ухватили су се официри, соколи, омладина у коло, те су играли уз свирку музике. (11)

Соколи су учествовали у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа ; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање „О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм „Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (12)

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: