Soči – ruski biser na obali Crnog mora

Piše: Ostoja Vojinović

Soči, grad na jugu Rusije smešten je na severoistočnoj obali Crnog mora. Nalazi se na teritoriji Krasnodarske pokrajine i administrativno je sedište Sočinskog okruga. Treći je  po veličini grad u pokrajini, odmah posle Krasnodara i Novorosijska. Poznat je i kao „letnja i turistička prestonica Rusije” i jedan je od najznačajnijih privrednih, kulturnih, turističkih i sportskih centara na jugu Rusije.

Grad Soči bio je domaćin 22. zimskih Olimpijskih igara 2014.godine i jedan od deset ruskih gradova u kojem su se igrale utakmice Svetskog prvenstva u fudbalu 2018. godine.

Zimske olimpijske igre 2014.godine organizovane u Sočiju prve su održane na prostoru Rusije nakon raspada Sovjetskog saveza.

Nakon održavanja Olimpijskih igara, slika grada je potpuno promenjena.Sa opsežnim infrastrukturalnim promenama, izgrađenim objektima i uređenim ulicama,te prugom paralelno uz obalu, postao je ruska prestonica domaćeg turizma.Ovaj grad je jedna je od najposećenijih destinacija domaćih turista koji nisu u mogućnosti da putuju u inostranstvo.

Soči udaljen 1.679 kilometara od Moskve  – nekadašnji proleterski gradić na obali Crnog mora, danas je najsjajniji biser ruske rivijere, omiljeno letovalište i skijalište najmoćnijih Rusa. U isto vreme je i grad u kojem vrlo često odmara ruski predsednik Vladimir Putin, a neretko je i mesto održavanja sastanaka visokih ruskih zvaničnika.

U Sočiju po poslednjim podacima živi 424.281 hiljada stanovnika satavljenih od oko 100 različitih nacionalnosti.Ova šarolikost stanovništva gradu daje kosmopolitski duh i veoma neobičan identitet.

„Grad sunca“, „Zemlja magnolija“, „Biser pokraj mora“ – sve su ovo epiteti koje se s razlogom pripisuju jedinom gradu u Rusiji gde su koncentrisani svi klimatski i prirodni potencijali za kompletan odmor i uživanje. Samo u Sočiju je moguće izaći iz voza ili aviona, doći iz snegom pokrivenog grada negde u Sibiru i stići u grad-vrt sa prijatnim mirisima proleća. Teritorija letovališta Soči nalazi se u Krasnodarskom kraju na granici sa Gruzijom, odnosno Abhazijom.

Letovalište Soči postoji svega stotinjak godina, dok su prvi stanovnici u ovom regionu počeli da se naseljavaju pre sto hiljada godina. Kao što i dolikuje prvobitnim ljudima, nastanjivali su se u pećinama i ostavili mnogobrojna svedočanstva o svom životu. Najneobičnija je Ahštirska pećina u kojoj su pronađeni svi istorijski slojevi – od najstarijih epoha kamenog doba. Jedinstvena pećina je pod zaštitom UNESKO-a, i na radost turista dostupna je za posete. Legende kažu da kada je Odisej plovio za Kolhidu, njegov susret sa Kiklopom se desio upravo u okolini Sočija. Na teritoriji budućeg Sočija, od davnina su se očuvali tragovi ljudske delatnosti – grandiozni kameni objekti – dolmeni.

U 5-6 veku pre naše ere ovamo dolaze Grci. Tada je Soči bio centar trgovine robljem, i ova trgovina odražava antičku epohu na Crnomorskoj obali Kavkaza, a u srednjem veku na teritoriju Sočija stiže i Vizantija. Nalazeći se u susedstvu, na teritoriji današnje Turske, ona je ovde proširila svoj uticaj. Tako je na obalu prodrlo i hrišćanstvo. Devet crkava iz tog doba je bilo izgrađeno po vizantijskom uzoru. Između ostalog, na teritoriji Sočija se nalazi jedina vizantijska crkva u Rusiji koja se očuvala u celini.

U periodu od 14. do 17. veka naslednici drevnih stanovnika Sočija bila su  srodna plemena abhasko-adigske kulture. Bili su dobri ratnici, pastiri.  Što se tiče religije, ova plemena su se poklanjala duhu prirode, planine, reka. Sadili su svete čestare, po pravilu hrastove. Još sredinom 20. veka ovde su stajali grandiozni hrastovi, kao podsećanje na ta vremena. A odjeci hrišćanstva kod tih naroda su ostali samo u vidu poklonjenja krstu.

Dugo je na teritoriji Sočija svoje interese imala i Turska imperija. Između ostalog, upravo u tom periodu ovde se bitno ukorenio islam. On je postao oružje u  borbi protiv carske Rusije. Pridruživanje Crnomorske obale Kavkaza Rusiji bilo je epoha grandiozne promene na teritoriji budućeg Sočija, i dalje utemeljenje puta do letovališta svetskog glasa kakav je  danas.

Grad Soči dostojno konkuriše turističkim destinacijama svetske klase, najvećim delom zahvaljujući izvanrednoj klimi i položaju. Dok planinski venci pružaju Sočiju sigurnu zaštitu od hladnih severnih vetrova, Crno more sa njim nesebično deli akumuliranu letnju toplotu. U toku cele godine, ovaj primorski grad impresionira svoje goste zelenim parkovima i trgovima, koji zauzimaju  najveći deo  teritorije ovog letovališta.Samo ovde je moguće na istom mestu naići na više od  3.000 vrsta i oblika biljaka, kojima je posebno bogata gradska botanička bašta.Na njegovim ulicama ne raste obično drveće već palme, eukaliptusi, čempresi, banane i bambusi.

Kao jedini grad Rusije u suptropskom pojasu, Soči je najtoplije mesto na karti ove države. Povoljna suptropska klima, more koje se nikada ne zamrzava, prirodna raznolikost planinskog terena glavnog Kavkaskog grebena, stvaraju u Sočiju idealne uslove za turizam, odmor i banjsko lečenje u toku cele godine, tako da ovaj grad godišnje posećuje oko 4 miliona turista.

Odmor u Sočiju  pruža višestruki užitak na prostanim plažama, koje se prostiru na više od 118 km priobalja Crnog mora. Uostalom, na odmoru u Sočiju je moguće pronaći zabavu za sve ukuse. Sočinski bioskopi, zabavni parkovi, koncertne dvorane i pozorišta, akvaparkovi, zatim ekstremani sportovi, izleti, dinamičan noćni život  čine da odmor u Sočiju bude nezaboravan. Jedino ovde se može uživati u toplom moru, preplanuti na njegovim obalama, a zatim otići na očaravajuće putovanje u planine.  Može se prošetati senovitim alejama parka Dendrarij, otići na ekskurziju i razgledati znamenitosti Sočija, ili na skijanje i vožnju snouborda na padinama Krasne poljane.Sa plaža se vide vrhovi planina stalno pokrivenih snegom.

Soči raspolaže i najvećim  banjskim kompleksom u Rusiji. Banjski tretmani lečenja u Sočiju kombinuju sve poznate i specifične metode lečenja. Lekovita sumporna voda Macesti je gradu donela svetsku slavu. Samo   200 zdravstvenih centara: lečilišta, pansioni sa lečenjem, zdravstveno-rehabilitacioni centri i rekreativni centri čine polovinu kompleksa za odmor i lečenje Krasnodarskog kraja.U zdravstvenim centrima Sočija se leče bolesti kardiovaskularnog sistema, centralnog i perifernog nervnog sistema, koštano-mišićnog sistema, ginekološka, dermatološka, imuno-alergijska oboljenja, bolesti endokrinog sistema, gastrointestinalnog trakta i disajnih organa.

Kulturni život  u Sočiju  je takođe bogat i raznolik, pa se tako ovde može učestvovati u degustaciji pića na  festivalu „More piva“, videti novine iz sveta filma na festivalu „Kinotaur“, a uz malo sreće čak i fotografisati sa omiljenim glumcima  na zvezdanoj stazi  Zimskog teatra. Festivali, umetnički konkursi, pozorišne trupe ruskih i stranih glumaca dolaze u Soči, smenjujući jedni druge. Leti se celi grad, kao i njegovi trgovi i parkovi, pretvaraju u jedan veliki koncertni prostor. Jednom rečju, odmaranje u Sočiju je u svako doba godine lagodno, bezbrižno, interesantno i kreativno.

A ono što posebno privlači pažnju turista, i što bi se  svakako trebalo naći  na listi prioriteta prilikom posete ovom veličanstvenom gradu su znamenitosti grada Sočija.Nabrojaćemo ih.

Biblioteka „Puškin“ u Sočiju: Ova čuvena bibilioteka nalazi se na samoj obali mora, na šetalištu. Nastala je kao rezultat napora urbane inteligencije i igrala veliku ulogu u obrazovanju javnosti. Po prvi put priča o biblioteci u Sočiju počela je tokom proslave posvećene  velikom ruskom pesniku Aleksandru Puškinu. Inicijatori ovog dobrog dela bili su supruga tadašnjeg gradonačelnika Sočija i još nekoliko istaknutih građana.Oni su otpočeli prikupljanje sredstava za izgradnju. Dobrovoljne priloge davali  su svi stanovnici, bez izuzetka: i inteligencija i radnici i seljaci. Odbacujući takse građevinskog projekta ,i uz prikupljenih 8.376 rubalja, izgrađena je biblioteka u Sočiju, i zvanično otvorena  27.maja 1921. Zgrada biblioteke se  sada smatra arhitektonskim spomenikom i nalazi se pod zaštitom države.

Zimsko pozorište:Poznato sočinsko Zimsko pozorište izgrađeno je u periodu od septembra 1934. do novembra 1937.goine. Projekat je osmislio arhitekta Konstantin Černopiatov, koji je uspeo da reši veoma težak arhitektonski problem. Stepenište zgrade je krunisano sa tri statue grčkih muza Melpomene, Talije i Terpsifore nastale u radionici čuvenog vajara Mukhina Vere. Otvaranje pozorišta održano je 15. maja. 1938.godine operom Nikolaja Rimskog-Korsakova “ Careva nevesta“  u režiji Moskovke Državne akademske Opere i Balet teatara Konstantina Stanislavskog. Tokom godina, u  pozorištu je gostovalo  mnogo poznatih umetnika.

Crkva Arhangela Mihaila je najstarija kamena građevina u Sočiju. Izgrađena je 1891.godine  po projektu arhitekte iz Moskve Aleksandra Kaminskog, koji je postao poznat po podizanju glavne zgrade Tretjakovske galerije u Moskvi. U vreme progona Ruske Pravoslavne Crkve, 1934.godine, crkva Arhangela Mihaila je bila zatvorena, dok se sada se smatra glavnom crkvom u  konstrukciji  grada.

Arboretum:Prevod sa grčke reči „arboretum“ znači „zbirka drveća. Sočinska  „zbirka“  ima 1.700 vrsta biljaka koje su u Soči stigle iz celog sveta. Park su osnovale istaknute političke i javne ličnosti 1892.godine. Za formiranje parka zaslužan je čuveni vrtlar Karl Langan.

Drvo prijateljstva: U Sočiju postoji svojevrstan zeleni simbol jedinstva svih ljudi na Zemlji, Drvo prijateljstva. Godine 1934. naučnik-odgajivač Fjodor Zorin zasadio je  u Seaside Parku divlje Limunovo drvo predlažući da to bude posvećeno svim  poznatim gostima grada Sočija. Broj zelenih autograma povećava se iz godine u godinu i rezultat toga je da, od  192 zemalje sveta, na granama drveta prijateljstva svoje mesto imaju  174 države. Među autorima tog neobičnog potpisivanja su predsednici i premijeri, astronauti, pisci, naučnici, pop zvezde, olimpijski šampioni, deca… koji su došli u Soči iz celog sveta. “Muzej od drveta“ brižljivo čuva njihovo prijateljstvo poklona koje podsećaju narode koliko  je različita i velika naša planeta.

Toranj na planini Ahun: Verovatno jedna  od najpopularnijih turneja u Sočiju je put u Ahun. Planina Ahun – greben, koji prolazi paralelno sa plaže,izdiže se  633 m iznad nivoa mora. 1936.godine na planini je izgrađena 30 metra visoka kula. Prema rečima arhitekte Vorobeva, kada je lepo vreme sa kule se može videti obala Turske. Po mišljenjima turista ovo mesto je najbolje posetiti u zoru ili naveče kada sunce sija nad morem a u njemu se ogleda panorama ove prekrasne planine.

Pored toga na ulicama Sočija nalazi se spomenik ocu brojne dece, kompozicija na temu filma “Dijamantna ruka“, klupa za zaljubljene i pomirenje, spoenik prodavcu i mnogi drugi zanimljivi spamenici

U Sočiju ima godišnje ima oko 300 sunčanih dana.U Sočiju skoro nikada ne pada sneg, što je interesantno upravo zbog blizine „zimske“ klime.U Sočiju ima preko 3000 vrsta najrazličitijih biljaka.„Zelenilo“ zauzima do 80% teritorije ovog letovališta.Od 150 km koliko se proteže ovaj primorski grad, 118 km čine prostrane plaže.

Domaćin Zimskih olimpijskih igara 2014. godine bio je odabran sa još 10 gradova koji su ugostili najbolje reprezentacije sveta, na prvom Mundijalu koji je organizovala Rusija.

Smešten u dolini Imertin, u olimpijskom parku, stadion „Fišt“ sagrađen je za potrebe Zimskih olimpijskih igara, a na njemu su održane ceremonije svečanog otvaranja i zatvaranja.

Kako je fudbal najposebniji od svih sportova, odmah po završetku igara pristupilo se novoj rekonstrukciji i glancanju – „Fišt“ je u novom ruhu i punom sjaju zablistao za svetsko prvenstvo u fudbalu.

Stadion je dobio ime po planinskom vrhu Fišt, koji se nalazi u zapadnom delu Velikog Kavkaza, čiji se strmi klanci vide i iz samog grada Sočija. Fišt na lokalnom jeziku znači „bela glava“.

Zidovi i statični krov stadiona predstavljaju jednu celinu, izgrađenu od providnih polikarbonata.Pokretni deo krova, koji se aktivira po potrebi, pomera se u pravcu severa, pa gledaoci imaju nesmetan vidik ka vrhovima Kavkaza na istoku i obalama Crnog mora na zapadu.

Silueta arene, koju su osmislili britanski arhitekti, podseća na snežni vrh planinskog lanca.Kapacitet stadiona povećan je za sedam hiljada u odnosu na Zimske olimpijske igre i sada je zaokružen na 47.659 mjesta.

U blizini stadiona nalazi se staza. će biti vožena i trka Formule 1.

Sočiju, zvanično, pripada status najdužeg grada u Evropi. Verovatno i najužeg, jer se preko 400 hiljada stanovnika (ne računajući turiste) smestilo na 140 kilometara lanca uz obalu Crnog mora.

Grad nudi bezbroj mogućnosti za sport i sportski turizam: skijanje, planinarenje, ronjenje, jedrenje…

Na samo 40 kilometara udaljenosti od morske obale, uzdiže se Krasnaja poljana, poznato planinsko odmaralište – u Sočiju tokom jutra možete da skijate, a u popodnevnim časovima istog dana da uživate na plažama.

Netaknute šume koje okružuju grad su pod zaštitom Svetske baštine UNESCO.

Nije slučajno i Josif Visarionovič Staljin imao vilu na brdu iznad Sočija, koju je često posećivao, u kojoj je doneo neke od najvažnijih odluka. Staljinova dača nalazi se u šumi, zakamuflirana je zelenom bojom i dan-danas predstavlja jednu od najvećih turističkih atrakcija novog, modernog Sočija.

Mnogi ovaj ruski grad  nazivaju gradom iz bajke.Soči ozbiljno preti da postane turistička konkurencija Moskvi i Sankt Peterburgu.Ovaj grad je najtopliji u podnožju Kavkaza, i upravo zbog toga je proglašen za grad-banju.

Osim po arhitektonskim zdanjima sazdanim za potrebe zimskih olimpijskih igara, tradicionalno je čuven po prelepim vrtovima i retkom rastinju, koji su obožavali i car Petar i Staljin, ali i današnji predsednik Putin.

Današnji Soči izgleda mnogo drugačije od dobijanja organizacije zimskih olimpijskih igara. U njegovu infrastrukturu je tada uloženo čak 51 milijarda evra, pet puta više nego što je prvobitno planirano. Zato su Olimpijske igre u Sočiju bile najskuplje u istoriji. Olimpijske igre 2008.godine u Pekingu koštale su 45 milijardi, a u Londonu oko 30 milijardi evra.

Novi simbol Sočija je arhitektonsko čudo – stadion u obliku Faberžeovog jajeta. Spoljna opna stadiona je prozirna i kristalna i tokom dana se stapa sa okolnim pejzažem. Opna simbolizuje dvojaku prirodu Sočija – morsku obalu i planinsko zaleđe. Soči je takođe ponosan i na ledenu dvoranu “Boljšoj”, dvorce zimskih sportova “Ajsberg” i “Lauru”, skijalište i kompleks “Roza Hutor”.

Kao simboli Sočija, nakon olimpijskih igara, ostale su i njihove oficijelne maskote: zec, polarni medved i leopard kao i večiti olimpijski plamen koji je, opet, po nečemu jedinstven i rekordan. Tokom svojih tromesečnih štafetnih putešestvija prešao je skoro 40 hiljada kilometara, obišao više od 100 gradova Rusije, spustio se na dno Bajkala – najdubljeg jezara na svetu, posetio Severni pol, a čak se našao i u kosmosu.

Buktinja je bila transportovana sa više od 10 vrsta saobraćajnih sredstava – od kola, balona, sve do zaprege jelena. Vatra je svojevrsni putokaz za Rusiju i čitav svet, ona je ujedinila stanovnike ove ogromne zemlje a od Sočija načinila olimpijski grad koji je, zahvaljujući Olimpijadi, doživeo preobražaj kakav su svojevremeno doživeli Sarajevo i Barselona koji, pak, važe za gradove na koje je Olimpijada ostavila najveći trag i pretvorila ih u metropole.

Nekih 45 kilometara severno od Sočija nalazi se skijalište Krasnaja poljana ili Crvena poljana, gde je moguće skijati sve do aprila. Bogati ulagači su se jako potrudili da pretvore Soči u odmaralište svetske klase. Naravno, leti je moguće otići na sjajan kavkaski treking po čistom vazduhu, daleko od morske vreve. Ne treba propustiti ni veličanstveni manastir Novi Atos u mestu Pitsunda, okružen čempresima, morem i brdima.

Interesantna stvar je da se u ruskim turističkim časopisima uvek može videti reklama „Ako ste mislili da ćete dolaskom u Soči prekinuti svoju pozorišnu sezonu, prevarili ste se!“Pozorište u Sočiju organizuje svakodnevno gostovanja vrhunskih pozorišta iz ostatka Rusije, kao što su: Boljšoj teatar, baleti, Petrogradska opera.

Soči zovu drugom prestonicom Rusije. Sav u palmama i drugom mediteranskom rastinju, poreklom iz „uvoza“, jer njegova izvorna vegetacija je listopadna, Soči je međa između odlika Kavkaza i mirisa sa pučine Crnog mora.U Sočiju se izvanredno jede, pun je mesta za noćne provode kao i nasmejanih stanovnika.On je Meka za rekreaciju, od planinarenja do biciklizma uz 147 km dugu obalu.

Soči je grad  u kojem postoji mešavina sporta, nauke i turizma.Za ovj grad se može reći i da je satkan od parkova, jer osim glavnog Aboritama što spaja raznorodna stabla, svako od 66 banjskih kompleksa, obgrljeno je bujnim zelenilom. Šetate li uz obalu, bićete u nedoumici u koji kafe da svratite. Ako ste skloni nauci, tu je centar Sirijus, po organizaciji sličan našem Istraživačkom centru  Petnica, jer i ovde vrhunski stručnjaci iz svih oblasti predaju znanje najtalentovanijoj deci.

Za hotele ćete pomisliti da su zamkovi, a za porodične vile da je ostavština carskih Romanovih. Običan narod živi po jednostavnim naseljima, oplemenjenim koloritom i drvoredima. Za odmor turista služe kapaciteti nekadašnjeg Olimpijskog sela.

Čak i ako niste zagriženi za fudbal, stadion “Šift“ će vas ostaviti bez daha. Ogromne kupole nalik jajetu, nazvane po Beloj kapi, mogu da prime preko 40.000 posetilaca.“Šift“ noću svetluca poput Las Vegasa u svim mogućim bojama. Stadionu po svetlima konkuriše luna-park sa strmoglavim zavojima. I za karting tu ima mesta na specijalizovanim pistama. Umesto spomenika, u vazduhu štrči stilizovana Olimpijska baklja.

Za zimske sportove, tu je elegantno, a gigantsko klizalište gde su dobrodošli i hokejaši i srodni karling. Na pola sata od centra je Krasna poljana sa Skaj parkom i četiri nova skijališta i propratnim sadržajim za različite platežne moći.

Soči je jedini grad u Rusiji gde rastu palme, najtopliji je i najduži grad ove velike zemlje.

Istorijski gledano, Soči je, zajedno sa Krimom, oduvek bio omiljeno letovalište Sovjeta i Rusa. I danas je grad sačuvao taj status.To je pravi turistički raj, finansijski, sportski i kulturni centar, koji se poslednjih decenija ubrzano razvija.

Zapadni mediji su ranije pisali o Sočiju kao o najboljem gradu za poslovanje u Ruskoj Federaciji i to ne čudi — zbog Zimskih olimpijskih igara 2014. godine u gradu je pokrenut niz velikih projekata, što je infrastrukturu Sočija učinilo još modernijom, a povećalo je i turistički potencijal ovog grada.

Smešten je na istoj geografskoj širini kao što su Nica, Kan, Monte Karlo i San Remo. To je najseverniji grad na svetu sa suptropskom klimom. S jedne strane ga opasuju kavkaske planine, a s druge Crno more.

Svoj izgled Soči u velikoj meri duguje i srpskim građevinarima, koji su ovde izgradili kapitalne objekte, pa čak su zidali i rezidenciju za ruskog predsednika.

Pročitajte JOŠ:

Američki mediji: „Zastrašujuće“ mogućnosti Rusije na Arktiku