СНП: Далеко смо од земље која будућност темељи на очувању животне средине

– У Црној Гори се данас обиљежава изузетно значајан датум. Наиме, 20. септембра 1991. године Црна Гора је проглашена првом еколошком државом и тиме постала јединствена у свијету. Међутим, 28 година касније стање у пракси показује да смо миљама далеко од земље која своје постојање и будућност темељи на одрживом развоју и очувању животне средине. Тиме је еколошка држава остала само племенита идеја која никада није остварена, пише у саопштењу СНП-а достављеном ИН4С-у.

– Један од услова за пријем у европску породицу народа, поглавље 27, које се односи на животну средину и климатске промјене, званично је отворено 10. децембра 2018. године. Вјеровали смо се да ће се овим чином стање у области животне средине помаћи с мртве тачке, али са жаљењем можемо констатовати да се у протеклих десет мјесеци наставило са лошим политикама када је у питању однос према природи. Примјера девастације животне средине има на сваком ћошку. О озбиљности ситуације довољно говори податак да у цијелој држави постоје само четири градска постројења за пречишћавање отпадних вода, те преко 300 дивљих депонија, тврди Марија Радиновић аналитичарка у Медијском центру СНП ЦГ.

– Једна од посебно захтјевних еколошких области је управљање водама чије рјешавање захтијева огромна улагања. Ситуацију додатно усложњава то што су наше ријеке са свих страна нападнуте пројектима изградње малих хидроелектрана, које на њима желе да граде бизнисмени блиски актуелној власти. Воде, нажалост, нису једине угрожене. О загађењу ваздуха говори се већ деценијама. Пљевља су међу најзагађенијим градовима Европе, док се са овим проблемом муче и Подгорица, Никшић и Бар, пише у наставку саопштења.

– Девастација заштићених простора изградњом инфраструктуре, попут аутопута Бар-Бољаре који директно угрожава ријеку Тару, захтијева системски одговор надлежних институција. Утицај изградње аутопута на ову ријеку препознала је и Европска комисија у свом извјештају за Црну Гору, али и УНЕСКО, под чијом заштитом се налази комплетан слив ријеке Таре. Влада Црне Горе већ мјесецима дозвољава очигледну девастацију корита Таре и занемарује препоруке европских институција када је у питању њена заштита, каже Радиновић.

– Улцињска Солана је под притиском међународне заједнице и страних амбасада једва истргнута из канџи они који су јој мислили „добро“. Ни сузе барских гимназијалаца нису спријечиле градске власти да посијеку деценијама старе чемпресе који су били симбол града. Бушење Јадрана због експлоатације нафте и гаса увелико је у току, без обзира на упозорења стручњака и јавности о штетности таквог пројекта. Скадарском језеру пријети изградња луксузних вила и туристичког насеља који ни по једном критеријуму не одговарају амбијенту овог подручја. Албанија намјерава да на Цијевни гради мале хидроелектране о чему наша Влада мјесецима уназад ћути. Планина Сињајевина је најсвјежији примјер екоцида који се намјерава извршити јер се упркос противљењу мјештана, спрема градња полигона за потребе Војске Црне Горе, истиче Радиновић.

– Јасно је да актуелна власт уставницу одредницу о Црној Гори као еколошкој држави више доживљава као терет и економски трошак, него као развојну шансу. Властодршци се овог питања сјете само када је потребно прикупити политичке поене или када их званичници ЕУ подсјете на његову важност, тврди она.

– Вријеме је да надлежни почну да се понашају у складу са чињеницом да је Црна Гора еколошка држава и коначно схвате да је то, заправо, сјајна шанса да се на свјетском тржишту Црна Гора позиционира као препознатљива, јединствена и вриједна дестинација. Од тога корист могу и морају имати наши потомци, којима смо дужни да оставимо здраву и очувану животну средину, закључују из СНП-а.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: