Снимак разговора инвеститора и инспектора: „Прије сам донио пет, сад сам донио пет…“ (ВИДЕО)

У емсији „Начисто“ на ТВ Вијести емитован је снимак на ком инвеститор у Будви разговара са грађевинским инспекторима Зораном Бошковићем и Владаном Јуретићем.

На снимку инвеститор, између осталог, говори да је донио пет хиљада од 20.000 колико му је наводно тражено, а Бошковић га савјетује како да га не отркрију да унајмљује раднике на црно.

„Ми смо чули приче, али није било конкретних доказа“, каже Иванчевић у емисији „Начисто“, која се тренутно емитује на ТВ Вијести.

Транскрипт разговора:
Инвеститор: Зоки, како си Зоки?
Бошковић: А Бога ми ја не знам са тобом. Ти си мој најинтересантнији случај у каријери. Што ти значи ово одлагање, овако?
Инвеститор: Зоки знаш да сам имао потјерницу у Србији, морао сам то да завршим. Што ћеш да пијеш? Ја ћу пиво, које пиво има?
Бошковић: Неразумљиво
Конобарица: Воду (одлази)
Бошковић: Види, јеси донио ове
Инвеститор: Јесам, јесам, понио сам пет хиљада.
Бошковић – Не вичи, не вичи, не вичи
Инвеститор: Зоки имао сам горе потрагу, морао сам да идем то да завршим, али речено ми је…
Бошковић: Мене си увалио, је**о си ми мајку. Дако се исправим са овим парама.
Инвеститор: Што, имаш са министром проблем?
Бошковић: Немам са њим, него са помоћником.
Инвеститор: Са помоћником министра? Што? Што си им рекао у старту 20.000 а сада проблем?
Бошковић: Нисам ја река’ ништа. Ништа ја нисам река’, нити ја то што причам тамо, те ствари…(неразумљиво)
Инвеститор: Добро Зоки, ти си мене и прошли пут схватио као човјека.
Бошковић: Ја сам теби покушао да помогнем, али ево, не знам како ћемо ми то. Ево, ајде.. (неразумљиво)
Инвеститор – Разумијем, разумијем. Види, 20.000 си ми тражио. Десет хиљада си, пет сам ти дао прошли пут.
Бошковић: Слушај.
Инвеститор: Пет хиљада ћу ти сад дати. Имам, спремио сам. Позајмио сам горе. Позајмио сам, јер вјерујеш ли ми да немам?
Бошковић: Оли ми маћ те справе?
Инвеститор: Ево изгасићу га. (Миче телефон, гаси га). Ево искључен.
Бошковић: Је ли ово на тач? (провјерава је ли искључен теелфон)
Инвеститор: Како
Бошковић: Је ли ово на тач?
Инвеститор: Ево на тач, мој тач. Ја сам га искључио тотално, ево видиш
Бошковић: Нећемо да причамо више о томе ништа.
Инвеститор: Ђе си дошао, из Улциња је ли?
Бошковић: Ммммм
Инвеститор: Хвала ти још једном. Ето, имао си разумјевања. Видио си сврху свега тога. Ја немам ту простора. То сам узео чисто да одрадим да бих од септембра кренуо нормално. Нисам био једно шест, седам година у грађевини.
Бошковић: Не можеш да рачунаш на онај пројекат који смо ти били обећали. Тамо некакав предуслов за оне привилегије. Схваташ? Нема за то простора. Можемо само да те поштедимо за ту, за ову ствар.
Инвеститор: Па добро, ја сам завршио, фасаду сам при крају. До петка сам готов фасаду. Унутра сам већ увелико завршио. Ја сам ти тражио до 1. септембра, а ти си рекао да може и до 1. октобра. Ја ћу завршити до 1. септембра и то је то. Теби хвала, јес да ми је била истекла грађевинска, што си ми омогућио да то завршим. Завршићу ја то до 1. септембра.
Бошковић: А да ти се тамо неки радник пренемогне, преснијети се, дехидрира на ову врућину, да се повриједи.
Инвеститор: Добро и?
Бошковић: Знаш шта би било да се поступак ту отвори?
Инвеститор: Неће ни да Бог.
Бошковић: Неће к***ц Ако дође до тога покушај да се то не отвори до полиције. Окле су ти радници?
Инвеститор: Па углавном су Босна и Албанија.
Бошковић: Они могу да украду, да направе неки криминал, ово, оно. Онда све буде што ти ја причам. Имамо ми те дистрибуције тих радника. То је сад бизнис уносан.
Инвеститор: Јесте, али треба живаца, треба имати простора да се то ради.
Бошковић: Треба да имаш људе који су ти поуздани да ти обезбједе ту радну снагу. Услове за смјештај њихов и за ту дискрецију да не зна нико да ће ту да раде.
Инвеститор: Тачно, тачно.
Бошковић: Схваташ ли? Знаш како си ми испа’ чудан? Тако си ми испа чудан да…
Инвеститор: Из ког разлога, што?
Бошковић: Ово ме одлагање.. (одмахује руком)
Инвеститор: Зоки, ја сам ти у старту рекао да…
Бошковић: Само да ти кажем, немој ништа ти да се правдаш, ја имам моје критеријуме о томе. Ја имам мој…(неразумљиво) мој некакав однос према томе.
Инвеститор: Зоки, ја сам ти у старту рекао да имам један огроман проблем у Новом Саду, да су ми послали горе били потрагу и то сам ријешио.
Почиње примопредаја
Бошковић: Ај дај ми то испод тога стола. Стави то, стави то тамо у ту врећу. Стави то (неразумљиво). Фино стави тај коверат.
Инвеститор: У крило да ставим торбицу, је ли?
Бошковић се сагиње испод стола
Бошковић: Требали смо да испослујемо тамо куповину једног земљишта, вриједи око два милиона еура и да донијемо 100.000 еура на то. Да подијелимо (неразумљиво) Он је мени то сво вријеме обећавао и то ћеш ти на крају урадити. Молим те овамо-онамо, то му није први пут да га ја неђе упућујем.
Инвеститор: Зоки, ја онда нисам проблем никакав. Значи, ја сам морао да идем у Нови Сад да завршим посао. Значи ја и ти смо се…
Бошковић: Оћу да ти кажем да срећем разне врсте људи, с аразним причама.
Инвеститор: Испоштовао сам што смо се договорили и молим те преброј то…
Бошковић: Ајде…
Инвеститор: Преброј, паре су за бројање, молим те. Прије него што окренеш тај број, преброј те паре, ајде. Паре су за бројање.
Бошковић: Ајде, ајде, није то сад нешто….
Инвеститор: Преброј те паре молим те.
Бошковић: Пребројаћу (неразговјетно)
Инвеститор: Имаш ту пет хиљада, пет сам ти дао прошли пут.
Бошковић: Не вичи ђаволе тамо, што си завика’?
Инвеститор: Нисам завика’ него ти кажем баш си ме испоштовао. Нисам ја од тох да се договоримо једно, а друго, него ја сам ти прошли пут рекао поштено – не могу 20, могу десет и дао сам ти десет… Ђе је Владан (Јуретић)?
Бошковић: То није проблем. Сад ће доћ’. Дако дође ође. А био ти је написа’ већ решење тамо једно, но маћемо га сад.
Инвеститор: Макни, испоштовао сам.
Бошковић: Тамо су плате по ‘иљаду и по, по двије хиљаде. Тамо су они, како се зову они ђаволе, ддоаци ти на живот, одвојени живот, хонорараи велики.
Инвеститор: Говориш о министартсву?
Бошковић: Е, ниејсу то људи који нешто немају. Онда, они имају добре услове. Они праве аранжмане са много другачијим тим цифрама. Неће нико ту због 3,4,5 иљада да ризикује било што. Говорим ти једну ствар, нема разлога нико да улази у ово. Боље им се исплати да ово држе по другим критеријумима, по другом режиму, схваташ? И да не дозволе да ..(неразговјетно) то им се боље исплати.
Инвеститор: Да
Бошковић: О томе ти говорим, кад дође овако понеко као ти, онда га ја као будала препоручим, знаш?
Инвеститор: Добро.
Бошковић: Ја сам потрошио сад све кредите тамо. Ја сам моје потрошио кредите.
Инвеститор: У старту, у Улцињу, мени је изгледало то 20.000 могуће, али ми је испало десет највише могућа, а 20 немогућа мисија. Јер сам и ово пет хиљада позајмио.
Бошковић: Ја сам потрошио кредите, не причам о теби.
Инвеститор: Код замјеника министра је ли?
Бошковић: Ма неко…неразговјетно – диже руке… Потрошио сам све кредите, нема више..
Долази инспектор Владан Јуретић
Инвеститор: Ђе си Владане? Здраво Владане.
Бошковић: Владане ја сам онај телефон, који је прислушкиван мака’ да не отварамо то…Неразговјетно….Владане, оно што смо се договорили завршено је…(неразговјетно) Разумијеш ли? Апсолвирали смо то. Ево то сад стоји онако како стоји. Он нема моћи другачије то да обезбједи. Оно што си кренуо са оним рјешењем, сторнирај. Заустави. Нећемо улазити у ону…неразговјетно..што смо говорили амбициозније, али ово можемо да заштитимо ту тај објекат.
Инвеститор: Ја сам тамо при крају. До 1. септембра ћу завршити.Прошли пут сам донио пет, сад сам донио пет, оно сам испоштовао како сам рекао и то је то. Донио сам онолико колико сам могао.
Бошковић: Десест пута је испричао ове цифре..Све нешто…
Инвеститор: Ја сам погасио телефоне..
Бошковић неразумљиво….
Инвеститор: Ја идем, хвала вам пуно.
Јуретић: Хајде чућемо се..