Снима се играно документарна серија Јованка Броз и тајне службе

Од прве даме Југославије, преко шпијунке, до жене која је три деценије провела у изолацији. Све то била је Јованка Будисављевић, касније Броз (1952-2013). Удовица бившег југословенског предсједника Јосипа Броза Тита имала је животни пут који превазилази машту холивудских сценариста, а послужио је за играно-документарну серију “Јованка Броз и тајне службе”, која ће бити емитована на јесен на РТС.

Снимање серије, у продукцији Данке Милошевић испред куће ГФЦ, почело је у Музеју Југославије, а наставиће се у Бијелом двору, Архиву Југославије, Архиву Србије, Хајд парку… Сценарио десет епизода потписује генерал Светко Ковач (сценариста серије “Тајне службе Србије”), а режија је повјерена Недељку Ковачићу.

Пратећи богату архивску грађу, свједочења непосредних учесника и резултате истраживања домаћих и страних историчара, сазнаћемо да ли су и колико службе безбједности утицале на живот Јованке Броз, коју у младости игра Милица Томашевић, а у зрелијим годинама Снежана Савић.

“Јованка је на мене оставила утисак велике снаге. Била је јака жена и личност која је обиљежила епоху заједно са Титом. Увијек му је била близу и његова посљедња одбрана на крају. Била је официр, потпуковник по чину, народни херој и одликована у рату. Врло храбра, достојанствена и горда”, каже за “ТВ новости” Снежана Савић.

“Можда је сама допринијела томе да је људи сурово “казне”. Кажу да је била перфекциониста и да је отпуштала многе који нешто не ураде како је замислила. Зато се ширила фама да је захтјевна. Када сте тако високо у власти, не можете свима бити драги. Бити на врху не значи само уживати у слави и сјају, него и трпјети, бити спреман на велика одрицања и високу цијену. На врху увијек најстрашнији вјетрови дувају и пролази се кроз најтеже”.

Оптуживали су Јованку да је имала своју обавјештајну службу, али Савићева сматра да је то претјеривање.

“Вјероватно је много знала и зато је и сметала. Није она била баш толико опасна колико су сматрали, али била је врло мудра. Никада није изговорила ријеч која би је довела у ситуацију да страда више него што јесте. Врло вјешто је успјела да избјегне све замке које су јој биле постављане. Имам утисак да је ни крива ни дужна завршила живот страдалнички, оклеветана и заборављена”.

У играном дијелу серијала видјећемо значајне историјске личности: Тита (Небојша Дугалић), Јованкину сестру Наду Будисављевић (Милена Васић), Владимира Бакарића (Светозар Цветковић), Александра Ранковића (Гордан Кичић), генерала Ивана Мишковића (Александар Срећковић Кубура), Драгољуба Ставрева (Радомир Николић), а наратор је Тихомир Станић.

Небојша Дугалић каже да се сјећа духа Титовог времена, иако је био мали.

“Људима ће бити занимљиво да се подсјете тих времена. Интересантно је видјети како је тада служба безбједности изгледала, шта је значило чувати таквог државника и какви су све упливи долазили са различитих страна. Наравно да је Тито морао знати шта се догађа, али питање је да ли је постојало нешто што није знао. Службе су се са посебном пажњом односиле према Титовом приватном животу, а Јованку су гледале као потенцијалну опасност по његову безбједност”, истиче Дугалић.

Глумац Александар Срећковић Кубура објаснио је да његов лик, генерал пуковник Иван Мишковић, био шеф КОС-а (1971-1973) и руководилац техничке комисије која је испитивала прислушкивање Титове резиденције.

“Он је дао нејасну, али довољну основу да се Ранковић оптужи за прислушкивање Тита”, каже Срећковић.

Гордан Кичић истиче да о Ранковићу постоји много информација, али да је заправо врло мало његових исказа:

“Читајући сценарио нисам сазнао много о Ранковићевом приватном животу, већ о ситуацији између Тита, Јованке, Ранковића и Стеве Крајачића, која се десила на Брионском пленуму. Серија се бави Јованком, али значајно је што ћемо први пут имати прилику да видимо Ранковића као драмски карактер. О стварним догађајима знам колико и сви, а сценарио нуди једну перспективу и подробније истражује шта се десило. О прислушкивању није пронађено ништа, а можда и јесте. Истина је да је све остало да левитира и да је Ранковић смијењен”, закључује Кичић.

Јованка Броз је била симбол СФРЈ и појавом, а Снежана Савић каже да је била и икона стила:

“Успијевала је да изгледа тако да се поред ње, малтене, нису ни видјеле чувене љепотице и највеће филмске звијезде тог времена попут Елизабет Тејлор, Ђине Лолобриђиде и Софије Лорен, које је Тито радо гостио у Југославији. Јованка је била толико упечатљива и посебна да ми се чини да су све оне остајале у њеној сјенци”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: