Smrt na Azurnoj obali

Piše: Vladimir Lorčenkov

Zabavna stvar se dogodila na Patrijar… na Azurnoj obali. Tamo su likvidirali rusku budalu, Smerdjakova – „Dmitrija Zelenova“, oligarha koji je opljačkao Ruse na gradilištu.
Dmitro je odlučio da je veoma veliki mangup ako stavi naočare, šal „po francuski“ i kaže naglas tri puta „Slava Ukrajini – Ja sam protiv rata sa Ukrajinom i želim poraz Rusije“, onda će prestati da bude Rus.

Ali uprkos naočarima na njušci – udarili su po njoj, a ne po kupljenom pasošu sa novim imenom. Dakle, Dmitro Zelenov je otrovan na Azurnoj obali, u vili novih prijatelja, a kad ruska životinja nije htela odmah da umre, bacili su ga niz stepenice, prethodno mu probivši lobanju. Kao kod Averčenka – hodao ulicom, stao na koru banane, gurnuo staricu …
Mesta gde je Dima likvidiran su rajska. Ali postoje nijanse. Kao i uvek kraj mora, tamo je noću čudno – svuda ima vode, a gde ima vode, ima i skončavanja u vodi. Pored toga, cela prva linija u Francuskoj uz bilo koje more – posebno uz toplo! – otkupljena je od strane njihove tajne policije. O tome su mi na samoj obali pričali meštani koji, naravno, nemaju pristup prvoj liniji. Prema njihovim rečima, posle kupovine kuće pored mora, nema smisla trošiti novac na kamere i obezbeđenje, jer je „već sve pod nadzorom“. I to se predstavlja kao „borba protiv mogućeg kriminala i korupcije“. Pa, dobro, istina je. A kad treba nekoga da središ, onda francuska korupcija uklanja nadzor iz kuće, u koju kriminalac ulazi, sa potrebnim instrukcijama. Dakle, ne mislim da su Dmitra ubili novi prijatelji Francuzi iz susednog zamka, šarmantni fini ljudi koji su se odmah sprijateljili sa Dmitrom, jer je on već Francuz. Mislim da su oni jeli jagode i ćaskali dok je Dmitra jurila po vili banda marsejskih ubica.
Zanimljivo, francuski mediji gotovo da nisu obraćali pažnju na ovaj slučaj. Tako – par redaka u regionalnoj publikaciji, u rubrici „Incidenti“. Istovremeno, svi evropski, britanski, pa čak i američki mediji isticali su da je Dmitrova smrt čudna. A Francuzi nisu primetili. Da…
… Ja sam ne živim u Rusiji – srdačan pozdrav Vladu Putinu i njegovom zakonu o državljanstvu – i često srećem ljude kao što je debil Zeleni. To su bivši Rusi koji u prepisci menjaju imena u „Bob“, trude se da istaknu da osuđuju „agresiju Ruske Federacije“ u redu u banci, kad svi pričaju o vremenu, zbog čega nastaje zbunjujuća tišina i pauza. Ukratko – Jude.
Prvih par nedelja rata koji je organizovala EU protiv Rusije, pokušavao sam da im objasnim da su ljudi bez nacionalne države meta nasilja i poniženja (pitajte Jevreje kako su živeli bez Izraela). I da je, u krajnjoj liniji, imitiranje Jude etapa pred neizbežnom likvidacijom. Sad sam prestao da bacam bisere svinjama. Na kraju, svako treba da dobije ono čemu teži. Ako uporno hoćeš da budeš Juda, onda ćeš umreti kao Juda.
Počivaj bez mira, Dmitro. Izdao si Ruse i Rusiju, opljačkao si ih, živeo kao imbecil, a umro kao degenerik. Nije mi žao što je poslednje što si video u životu – nasmejano lice francuske tajne policije. I sam se smejem, zamišljajući kako si trčao po vili, kao progonjena životinja, i vrištao: „Žo sui franse deža … Žo kontra Gera a l Ukren!“
Sam si sebi iskopao grob. Na rusku vojsku i kulturu mogao si da potrošiš bar 10 odsto od onoga što si Rusima pokrao. Ali ti si izabrao Azurnu obalu.

(Telegram kanal V. Lorčenkova; preveo Ž. Nikčević)