Смијеши нам се 1992.

Пише: Градимир Гојер

Након што је ХДЗ дефинитивно стао у обрану једне од највећих срамота двадесетога стољећа – табле са усташким поздравом „За Дом спремни“ у Јасеновцу несумњиво је да навјешћа олује неофашизма у Хрватској то више нису.

Дапаче, цијели је низ показатеља да Хрватска постаје легло процеса нове фашизације и да тамошња власт не реагира на оно на што би сваки нормални непатологизирани друштвени сустав итекако реагирао, а да стјегове усташтва развија једна потпуно нова млада генерација хрватских фашиста. У чињеници да на почетку двадесет првога стољећа опстаје табла са усташким покличем под којим су страдале тисуће и тисуће невиних људи само зато што нису били подобне вјере и нације, да су се супротстављали немани хитлеровско мусолинијевског фашистичкога покрета говори прије свега о карактеру режима који предводи ХДЗ – сад је потпуно јасно странка изнимно опасних десничарских намјера. Сад је потпуно предвидљив даљњи тијек одвијања догађаја, не буде ли та и иначе стерилна и ужасно спора еуропска администрација журно реагирала озбиљним жутим картоном Републици Хрватској.

Ништа више није случајно па нити то да коинцидентно ударе десничари у Србији, Хрватској и БиХ једнако јасно и страсно на симболе прогреса социјалне правде, људских права, да рехабилитирају фашисте и квислинге, а големом уротом против највећег војсковође и државника ових простора еманципатора крутог социјализма, оснивача и вође покрета несврстаних Јосипа Броза Тита… Јер то је већ сад регионални концепт рушења свега што подсјећа на вријеме и логику антифашизма.