• Издвојено
• Политика

Служба, кеш и шверц: Обавјештајни сектор под лупом због сумњи у криминал и шпијунажу

1 min read

4 дана ‎ ИН4С

Почетком 2022. године Пројекат за извјештавање о организованом криминалу и корупцији (ОЦЦРП) објавио је податке према којима су појединци из обавјештајног сектора Црне Горе имали тајне банковне рачуне који су откривени након масовног цурења података из једне од највећих приватних банки на свијету “Цредит Суисс”. Рачуни који су откривени су повезани са обавјештајним личностима из Црне Горе, Ирака, Јордана, Нигерије, Пакистана и Јемена, наводио је ОЦЦРП.

Подаци се односе на рачуне који су отворени од ’40-их година до 2010-их, али не и садашње дјелатности банке. Цурење података у фебруару 2022. године разоткрило је скривено богатсво клијената који су учествовали у мучењу, шверцу дроге, прању новца, корупцији и другим озбиљним злочинима.

Детаљи о рачунима повезаним са 30.000 клијената банке “Цредит Суиссе” из цијелог свијета показују ко су власници преко 100 милијарди швајцарских франака у једној од познатијих финансијских институција.

Портал РТЦГ упутио је питања Специјалном државном тужилаштву (СДТ) овим поводом, али одговора није било.

Шеф посланичког клуба Демократске Црне Горе Борис Богдановић каже нам да ако је тачно, а све указује да јесте, да су лица из црногорског обавјештајног сектора имала скривене рачуне у швајцарској банци ‘Цредит Суиссе’, то онда није питање прошлости, већ питање будућности Црне Горе.

“Прво, у правном смислу, члан 50 Закона о Специјалном државном тужилаштву Црне Горе јасно прописује да СДТ поступа по сопственој иницијативи када сазна за чињенице које упућују на постојање кривичног дјела за које је надлежно. Овакви јавно доступни подаци, објављени од стране међународног истраживачког конзорцијума ОЦЦРП, нијесу новински трач, већ представљају озбиљан правни повод за покретање предистражних радњи”, рекао је Богдановић.

Друго, како додаје, ради се о могућим елементима кривичних дјела: прања новца, злоупотребе службеног положаја, прикривања имовине и потенцијално шпијунаже, ако су те радње биле у функцији интереса страних служби или организованих криминалних група.

“Овдје је кључна улога Управе за спречавање прања новца, Агенције за националну безбједност, Министарства финансија и наравно, Специјалног тужилаштва. Треће, пред државом је историјска дужност да рашчисти са свим што је компромитовало сектор безбједности. Ако су дјелови бившег СДБ или АНБ били финансијски повезани са структурама ван контроле државе, то онда није само корупција, то је питање националне безбједности”, казао је Богдановић.

Четврто, истиче, није правно релевантно што су ти рачуни стари 10, 15 или 20 година.

“Кривична дјела тешких облика прања новца и организованог криминала често не застаријевају брзо, а имовинска корист која је проистекла из њих може и мора бити предмет одузимања нелегално стечене имовине”, додао је Богдановић.

И пето, наглашава, ако желимо Црну Гору у којој ће грађани вјеровати држави, онда морамо послати јасну поруку: нема недодирљивих, нема застаре за оваква дјела, нема заборава посебно не кад се ради о људима који су били плаћени да штите интересе државе, а можда су их издавали за приватне рачуне у швајцарским банкама.

“Зато очекујем од Специјалног државног тужилаштва да поступи хитно, независно и професионално, као што је то радио до сада и као што се то ради у озбиљним демократским државама, и да затражи све доступне податке, укључујући међународну правну помоћ, како би се открило: ко је, колико, одакле и по ком основу имао новац у ‘Цредит Суиссе’ банци. Јер истина не застаријева”, истакао је Богдановић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: