• Друштво

Случај убиства Радована Раца Ковачевића: Само би нови докази отпечатили истрагу

6 година ‎ ИН4С

Правоснажна пресуда којом је Бранислав Брано Мићуновић ослобођен оптужби за убиство Никшићанина Радована Раца Ковачевића (20) може се довести у питање једино ако се појави неки нови, изузетно јак доказ

Брано Мићуновић

Правоснажна пресуда којом је Бранислав Брано Мићуновић ослобођен оптужби за убиство Никшићанина Радована Раца Ковачевића (20) може се довести у питање једино ако се појави неки нови, изузетно јак доказ.

То је “Вијестима” рекао криминолог Велимир Ракочевић, бивши декан Правног факултета, истичући да су не само у том, него у свим случајевима и тужилаштво и полиција обавезни да поступају док се случај не расвијетли до краја.

Ковачевић је тешко рањен у ноћи између 6. и 7. октобра 2000. у оружаном обрачуну у казину хотела “Подгорица”, одакле је превезен до Клиничког центра. Убица је успио да у тренутку док су га износили из кола приђе и наочиглед медицинског особља у њега испали хитац.

Недуго затим, Мићуновић је оптужен да је на улазу у Ургентни блок, из безобзирне освете, убио Ковачевића, а у новембру 2007. правоснажно је ослобођен оптужби.

Из одговора који су 1. октобра достављени “Вијестима” из Вишег државног тужилаштва произлази да више не истражују ко је прије готово двије деценије убио Ковачевића. Умјесто одговора да ли и што чине да тај случај доведу до краја, новинара су упутили да одговоре потражи у правоснажној пресуди којом је Мићуновић ослобођен оптужби.

До данас нијесу одговорили на додатно питање да ли, након што је Мићуновић особођен, уопште поступају у том предмету или је за њих убиства Ковачевића затворен случај.

Вршилац дужности врховног државног тужиоца Ивица Станковић није јуче одговорио “Вијестима” да ли ће тражити провјеру поступања у том предмету, али ни како коментарише одговор Вишег државног тужилаштва, ни да ли ће наложити поступање у предмету формираном након убиства Ковачевића.

Некадашњи врховни државни тужилац Божидар Бобо Вукчевић “Вијестима” је објаснио што су тужиоци радили у том предмету док је он био на челу црногорског тужилаштва.

“Током мог мандата подигнута је оптужница код надлежног суда. Након спроведеног суђења донијета је ослобађајућа пресуда. У законом остављеном року изјављена је жалба против ослобађајуће пресуде, коју је Врховни суд Црне Горе одбио као неосновану. То је оно што је мени познато јер сам убрзо након тога отишао у старосну пензију. Такође, није ми познато да ли је и шта даље тужилаштво радило у овом предмету”, рекао је Вукчевић.

Он није желио да оговори на питања да ли тужилаштво обавезно да и даље поступа у том предмету, или је њихово поступање завршено правоснажном пресудом којом је оптужени ослобођен због недостатка доказа и уколико је тако, значи ли то да породица жртве, па и сама жртва, немају право на правду.

“У односу на два преостала питања не бих желио да се изјашњавам, јер нисам више активан у тужилачкој организацији”, одговорио је Вукчевић.

Специфичан случај

Криминолог Ракочевић казао је да је случај убиства Ковачевића специфичан:

“Суд је рекао оно што је имао да каже, тужилаштво такође и то се води као пресуђена ствар… Колико се сјећам, нека лица су осуђена у том предмету, остало што је тужилаштво теретило очигледно није било доказа. Не могу сада да се сјетим свега, али очигледно да су суд и тужилаштво рекли своје.

Тешко ја ту могу било што да кажем, јер је држава у том случају одреаговала на начин како је одраговала и суд је на крају пресудио тако како је пресудио.”

Ракочевић је казао да се оно што суд утврди сматра чињеницама које највише одговарају објективној истини:“Врло тешко било ко може то да оспори, јер је суд тако утврдио…Ипак, ако постоји индиција да је још неко учествовао у том убиству или да било што није расвијетљено до краја, обавеза је не само тужилаштва него и полиције и свих државних органа да поступају док се не расвијетли случај до краја”, казао је он.

Коментаришући да ли је допустиво да Више државно тужилаштво не поступа у предмету убиства, које није застарјело, рекао је да “вјероватно нијесу могли да утврде било коју нову чињеницу”.

“Јер ако немају нових доказа, ни тужилаштво ни било ко не може да уради нешто ван правног процеса”, казао је он.

Судија није суочио свједоке

Мићуновићу је два пута суђено за убиство суграђанина и оба пута ослобођен оптужби јер током суђења није доказано да је након обрачуна у хотелу пришао “аудију А-6” (БД 68-87), којим је до КЦ-а превезен рањени Ковачевић, а потом, док су Драгољуб Мрваљевић и Драгослав Војичић износили Ковачевића из аутомобила, у њега из пиштоља испалио три хица.

Првом пресудом, изреченом 12. јуна 2001. осим њега Цетињанин Веселин Перовић ослобођен је оптужби да је изазвао општу опасност, а Сава Вујовић из Билеће оптужби да је помогао починиоцу након кривичног дјела.

Истом пресудом Ковачевићев пријатељ, сада покојни Здравко М. Лопушина, био је осуђен на двије године затвора због убиства Пешукића у прекорачењу нужне одбране. Суђено му је јер је у Хотелу “Подгорица” након што је Пешукић испалио три хица у Ковачевића, пришао том Цетињанину са леђа, ударио га песницом, отео му пиштољ и у њега испалио више хитаца.

Вијеће Врховног суда у мају 2004. године предмет је вратило на поновно суђење и наложило Вишем суду да у поновљеном поступку свестраније анализира исказ свједока – санитетских радника Крсмановића и Војичића.

Војичић је тврдио да је видио руку и пиштољ када је пуцано на Ковачевића, али не и особу која је испалила смртоносне хице.

Врховни суд је тражио да се свједочења двојице санитета додатно анализирају и због тога што је полицајац Драгољуб Мрваљевић, који је испред УБ-а помагао болничарима да изнесу рањеног Ковачевића, примијетио да долази Мићуновић и да је неко гласно викао:

“Није он пуцао, Брано”

Затим је чуо три јаке детонације. Мрваљевић је испричао да је видио Мићуновића који је, како је тврдио у судници, питао: “Ко је још пуцао”.

Врховни суд је закључио да треба суочити свједока Војичића и Мрваљевића, али вијеће којим је поново предсједавао судија Радован Мандић то није учинило у поновљеном поступку.

Ракочевић: Породица жртве има право на правду

Ракочевић је објаснио да једној особи не може два пута бити суђено за исто кривично дјело, али да породица убијеног Ковачевића има право на правду која ни након готово двије деценије није задовољена:

“Они имају право да остваре правду, то нико не може да доведе у питање, али оно што суд утврди тешко било ко може да доводи у питање, јер је пресуђено на основу чињеница и доказа који су утврђени”.

Мићуновић може некажњено да убија јер је близак Ђукановићима
Лидер Покрета за промјене Небојша Медојевић казао је јуче “Вијестима” да је Мићуновић ослобођен оптужби за убиство због блиских веза са црногорским предсједником Милом Ђукановићем и његовим братом Ацом.

“Задњу правоснажну одлуку да Брано Мићуновић није крив донијело је вијеће Апелационог суда у којем је учествовао Миливоје Катнић. Одговор зашто је то урађено треба да да то вијеће, које је имало увид у списе предмета, доказе и пресуде и то је чињеница која је промакла црногорској јавности”, рекао је Медојевић.

Додао је да тек након одговора чланова вијећа које је потврдило правоснажну пресуду остали могу причати о томе:

“Што се мене тиче, немам никакве дилеме да је Бранислав Мићуновић институција у овој Црној Гори, која је изнад свих тужилачких и правосудних институција и његова моћ у Црној Гори се директно веже за његов однос са Милом и Ацом Ђукановићем. Лјуди који су у директној вези са браћом Ђукановић могу да раде шта год хоће – да убијају, да шверцују…они неће бити процесуирани.

А они који су мета браће Ђукановић као ја, они могу да буду процесуирани за било које друго кривично дјело које неко други уради. То је питање односа државе Црне Горе, браће Ђукановић и Бранислава Мићуновића”.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: