Случај пуковника Алексића: Зашто истражни органи крију сарадњу са Србијом?

У поступку који се води против пуковника Радована Алексића због наводног покушаја убиства полицијског слузжбеника Предрага Шуковића 11. јула 2016. године, Више државно тужилаштво у Подгорици на чијем челу се налази Весна Јовићевић и даље истрајава на игнорисању његовог алибија.

Као што је познато, од самог почетка овог кривичног поступка, пуковник Алексић је негирао извршење кривичног дјела уз напомену да се 11. јула 2016. године, у вријеме када је Подгорици извршен напад на Шуковица, он налазио у Београду одбацујући било какву повезаност са тим догађајем.

Не само што Тужилаштво упорно игнорише Алексићев алиби, већ је узело себи за право да обмањује јавност о реализацији међународне правне помоћи са Републиком Србијом тврдећи да је иста реализована али да надлежни органи Србије нису доставили комплентну информацију о пуковниковом кретању у наведеном времену, па је истрага морала дуго трајати.

Тужилац Жељко Томковић и његова надређена тужитељица Весна Јовићевић су игнорисали све зехтјеве Алексића за увид у садржај међународне правне помоћи реализоване са Републиком Србијом иако је то од њих више пута захтијевано. Томковић и Јовићевићева се, према тврдњи Алексића, служе неистанама саопштавајући да је његовим браниоцима омогућен увид у садржај сарадње са српским институцијама, што је чиста лаж срачуната искључиво ради дезинформисања јавности. Ишли су толико далеко да су обманули и бишег министра правде Зорана Пажина, који је тражио пуну информацију о сарадњи са Републиком Србијом због припреме одговора на посланичко питање које је својевремено поставио посланик Демократског фронта Јован Вућуровић.

Писмо Весни Меденици

Пуковник Алексић је у вези са тим проблемом упутио једно писмо Весни Јовићевић у чији садржај је наш портал имао увид. У писму Алексић наводи неспорну чињеницу да се у вријеме извршења кривичног дјела налазио у Београду и чињеницу да је њему и његовој одбрани ускраћен увид у садржај међународне правне помоћи од стране поступајућег тужиоца Жељка Томковића, изричито захтијевајући да му се то што прије омогући, конкретно се интересујући за увид у сва питања по којима је црногорска страна тражила помоћ, као и увид у све одговоре надлежних органа Србије.

Алексић упозорава Весну Јовићевић да се ради о монтираном поступку, називајући га бесмислом, „који је покренут по налогу појединаца из државног врха и безбједносног сектора Црне Горе са циљем прикривања стварних налогодаваца и извршиоца кривичног дјела и постизања других прикривених циљева у вези њега који немају додирних тачака са овим случајем.“

Алексиц је указао на оћигледну чињеницу да црногорски истражитељи нису ни провјеравали његов алиби већ да су све вријеме замајавали јавност саопштењима о наводној некооперативности Републике Србије иако су имали интезивну сарадњу са Вишим јавним тужилаштвом у Београду на чијем челу се налази тужитељица Наташа Кривокапић. На крају писма пуковник упозорава Јовићевићеву да ће истрајати у својим захтјевима и објелоданити сву сарадњу српских и црногорских тужилаштава како би цјелокупној јавности било јасно о чему се овдје ради.

Међутим, као и сви други и овај захтјев Алексића, достављен још у априлу 2020. године, остао је без одговора.

Поставља се питање, зашто тужиоци избјегавају да провјере Алексићев алиби на ваљан начин, зашто не дозвољавају одбрани увид у садржај међународне правне помоћи и зашто се понашају као да за пуковника Алексића закони не важе? Каква је у свему томе улога Вишег јавног тужиластва у Београду?

Да ли све ово знаћи да Весни Јовићевић и Жељку Томковићу није познато да су дужни једнако третирати доказе који Алексића, као осумњиченог терете, и доказе који му иду у прилог? Или су једноставно, као државни службеници и људи, толико изгубили осјећај за правду са су сами себе убиједили да исправно поступају.

То се посебно односи на Весну Јовићевиж, чија улога је, како сазнајемо, заједно са појединим службеницима полиције и неким државним функционерима, кључна у овом, по бесчашћу и бруталности, незабиљеженом кривичном поступку, у коме је, без икаквог разлога, подметнуто једном човјеку, при том држављанину Србије, тешко кривично дјело ни мање ни више него покушај убиства, да би се у наставку годинама истрајавало у намјери да се он осуди за нешто што није починио. Није потребан коментар таквог понашања Тужилаштва и Управе полиције.

Подсјећамо, да је Предраг Шуковић дошао у жижу јавности због сукоба са Душком Марковићем, Веселином Вељовићем и другим лицима са њима повезаним зато што је, као начелник Одсјека за борбу против организованог криминала и корупције, истраживао илегалну производњу и трговину цигаретама и нападе на новинарку Вијести Оливеру Лакић. Након судског спора вођеног са Душком Марковићем, Шуковић је рањен хицима из ватреног оружја 11. јула 2016. године у центру Подгорице, да би након три мјесеца, на опште изненађење јавности, због сумње да је починио кривично дјело, ухапшен пуковник Радован Алексиж, држављанин Србије, који је негирао било какву повезаност са нападом на Предрага Шуковића и упутио истражне органе да се, за све нејасноће, обрате властима у Београду.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: