Прича о ратном злочинцу Мирку Норцу заправо је прича о начину на који национализам и антисрпство функционишу у Хрватској, те о вези политике и бизниса, који се користе „бранитељима“ и „националним јунацима“, преноси РТРС.
Мирко Норац је деведесетих година прошлог вијека био убица и командант стријељања српских цивила у Медачком џепу. Био је то злочин који се ничим није могао оправдати – суров и отворен. Ево шта пише у пресуди:
„Анализирајући све догађаје у конкретном случају, првостепени суд је закључио да су оштећени који су одведени и потом ликвидирани, цивили из Госпића и Карлобага, били особе које нису учествовале у ратним сукобима и оружаној побуни против нове хрватске власти, већ су се, са пуним повјерењем у њу, задржали у својим домовима у Госпићу и Карлобагу.
Наиме, нико од њих није припадао непријатељским паравојним формацијама, већ су водили миран суживот са осталим становништвом тих градова, без намјере пружања било каквог отпора одбрамбеним јединицама Хрватске војске, дијелећи судбину бранитеља града и осталог становништва.
Тек након рата Норац је осуђен, и то уз протесте стотина хиљада људи, уз заклињања политичара чувени митинг у Сплиту „Сви смо ми Мирко Норац“, који је и довео на власт Ива Санадера и сузе великог дијела медија.
Казна од 15 година, која ће му касније бити мало ублажена, а он помилован након одлежане двије трећине затвора, сматрана је „превеликом“.
И када је отишао у затвор Норчева полуларност је за многе остала неспорна.
У затвору Норац се жени, завршава студије, а по изласку постаје бизнисмен који сарађује са разним властима и фирмама чији су власници блиски званичном Загребу.
Убиство цивила Норцу ни данас нико не замјера
На том јавном скупу били су и предсједник Хрватске Колинда Грабар Китаровић, министар ветерана Томо Медвед и личко-сењски жупан Дарко Милиновић.
Норац је и прије и послије тога обилазио разне скупове и свуда био дочекан као угледни грађанин.
Прије двије године је са Медведом полагао цвијеће у Госпићу поводом 24 године од формирања Девете гардијске бригаде „Вукови“, којом је управо Норац командовао.
Услиједио је недавни морбидни обилазак мјеста на којем је Норац починио злочин у Медачком џепу, гдје га је срдачно поздравио министар одбране Дамир Крстичевић.
Занимљиво је да Норац није наведен ни као директор ни као посебно лице. Наиме, према Закону о приватној заштити, одговорна особа у фирми не смије бити правоснажно осуђена. Да је Норац постављен за директора, МУП му не би смио издати рјешење за обављање послова обезбјеђења.
Уосталом, Норац није криминалац – он је ратни злочинац.
Такође, у Хрватској траје неприкривена усташизација, односно покушај рехабилитације усташке Независне Државе Хрватске, па је случај Норца и многих других осуђених или неосуђених злочинаца постао незанимљив чак и за рубрику „Вјеровали или не“.
Цијели случај „Норац“ и пословна каријера човјека који је командовао стријељањем невиних људи српске националности, при чему је и сам убио, потпуно разоткрива идеолошко стање хрватског друштва данас, које би се могло окарактерисати као – уносно и латентно антисрпство.
Питање које нико неће, због разних разлога, да постави јесте оно од суштинског значаја за будућност Хрватске и региона:
Да ли је за Норчеву популарност заслужан он или они које је убио?
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
