Случај „Можура“: Држава није активирала гаранцију, изгубљени милиони

Једна од најозбиљнијих корупционашких афера у Црној Гори – случај „Можура“ – већ неко вријеме је на маргинама јавног и институционалног интересовања. Ипак, како упозорава потпредсједник Владе Црне Горе за антикорупцију Момо Копривица, вријеме је да се ова прича врати у фокус. Јер, ријеч је о комплексној мрежи сумњивих финансијских трансакција, кршења уговорних обавеза и – што је најтеже – случају који је индиректно повезан с убиством малтешке новинарке Дафне Каруане Галиције.

„Сматрам да је неопходно обновити ту причу, јер се ради о врло озбиљној корупцији која је имала и крваве посљедице“, поручује Копривица.

„Због тог случаја убијена је новинарка Дафне Каруана Галиција“, рекао је.

Пројекат Можура се помиње у истраживању о корупцији на Малти тамошње новинарке Дафне Каруана Галиција, која је настрадала у експлозији ауто-бомбе октобра 2017.године.

Њен син Матју Галиција је у јуну 2020.године изјавио да је његова мајка истраживала и оне који су у тај посао били укључени и у Црној Гори.

“Истраживала је Јиргена Фенека, Кита Шембрија, Конрада Миција. То су све људи и компаније укључене у овај договор у Црној Гори. Њено истраживање у ове људе, специфично Фенека и компаније које су биле укључене, довеле су до њеног убиства”, казао је тада Галиција за Радио Слободна Европа.

Вјетроелектрана Можура код Улциња, вриједна око 90 милиона евра, пуштена је у рад средином новембра 2019.године, у вријеме док је на власти била Демократска партија социјалиста (ДПС) тадашњег предсједника државе Мила Ђукановића.

Можура се састоји од 23 вјетрењаче, а годишње производи око 120 ГWХ енергије, саопштено је тада из Владе.

Навели су да је инвестицију реализовала малтешка државна компанија Енемалта и компанија Malta Montenegro Wind Park, а да је главни извођач радова била кинеска компанија Shangai Electric Power Engineering.

Уговором о закупу земљишта, вјетроелектрана треба да пређе у трајно власништво државе Црне Горе 2035.године.

Пројекат вјетроелектране Можура код Улциња започет је 2010. године када је конзорцијум шпанске фирме Fersa Energías Renovables и црногорске компаније Челебић склопио уговор с црногорском Владом.

Ферса и Челебић продали су свој удио фирми Cifidex Ltd, регистрованој на Сејшелима, и то по знатно нижој цијени од оне за коју је тај удио неколико мјесеци касније препродат малтешкој државној енергетској компанији Енемалта. Цифидеx је финансиран од стране офшор фирме 17 Black, коју контролише малтешки бизнисмен Јирген Фенек, касније оптужен за организацију убиства новинарке Галиције.

Копривица је у емисији „Питајте Владу“ на ТВЦГ рекао да је фирма Цифидеx ушла у власништво пројекта прије него што је удио формално препродат Енемалти, и да је све то прикривено.

„Ферса је продала својих 99% за 2,9 милиона евра – дакле 1% вриједи 29.000 еура. А Челебић је својих 1% продао за чак 650.000 евра. Како је то могуће?“, пита он.

Осим финансијских нелогичности, Копривица подсјећа на кршење кључних рокова из уговора. Први предвиђени рок за подношење документације за грађевинску дозволу – шест мјесеци након доношења планске документације – пробијен је. Исто тако, ни други рок – за почетак радова два мјесеца након издавања дозволе – није испоштован.

„Инспекција је 4. марта 2015. године обавијестила Министарство да радови нијесу започети, да није ни поднијета пријава припремних радова“, каже Копривица, наводећи да су Ферса и Челебић и сами то признали у записнику.

„Упркос свему, држава није раскинула уговор нити активирала банкарску гаранцију од 1,5 милиона еура, иако је по уговору имала то право. Умјесто тога, преноси су легализовани на основу правног мишљења адвокатске канцеларије Моравчевић, Војиновић и партнери, у којем је јасно стајало да инвеститор „не може започети изградњу вјетропарка“, али се ипак није реаговало“, казао је потпредсједник Владе.

Фирма Цифидеx, према тврдњама више међународних истрага, била је параван у ланцу коруптивних трансфера који су омогућили енорман профит појединцима.

„Ова афера има не само финансијски, већ и крвави карактер. Повезана је с убиством истраживачке новинарке. Ако постоји случај који заслужује институционалну будност и правну обнову, то је управо Можура“, истиче Копривица.

Како је навео, нова сазнања, посебно на основу пореских и правних анализа, могу довести до кривичне одговорности. У том контексту, наглашава потребу за интензивнијом сарадњом Црне Горе с тужилаштвима Малте и Шпаније, који су, како каже, током 2024. године појачали своје активности на овом предмету.

Извор: Адриа

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: