Slučaj Marković, potraga za dosijeima

Odluka o pomilovanju bivšeg šefa DB-a na predsedniku Srbije. Negativan stav ministra pravde Nikole Selakovića formalno ne obavezuje predsednika, koji sam odlučuje da li će nekoga pomilovati, kažu pravnici. Još se ne zna da li postoje dosijei čijim je objavljivanjem, kako je saopštila Komisija za istraživanje ubistava novinara, pretila supruga Radomira Markovića.

Ministar pravde Nikola Selaković nije se saglasio sa zahtevom bivšeg šefa Državne bezbednosti Radomira Markovića da bude pomilovan. Pravnici kažu da ni taj stav, niti mišljenje Komisije za pomilovanje, formalno ne obavezuju predsednika Republike, koji na kraju sam odlučuje da li će nekoga pomilovati.

Specijalni tužilac traži od BIA da proveri informacije, koje je u razgovoru sa članovima Komisije za istraživanje ubistava novinara, izneo Marković. Od Bezbednosno-informativne agencije zatraženo je i da, ukoliko pronađu, oduzmu 15 tajnih dosijea koja je spominjao nekadašnji načelnik DB-a.

Pre eventualne odluke o pomilovanju svoje ocene o tom zahtevu daju sud, zatvorska uprava, Ministarstvo pravde i Komisija za pomilovanje. Ministar pravde Nikola Selaković kaže da se njegov stav o pitanju Markovićevog pomilovanja ne razlikuje od mišljenja suda.

“To je negativno mišljenje, odnosno negativan stav prema tom pitanju. Rukovodio sam se upravo onim što je navedeno i u osuđujućoj presudi. Dakle, kada je reč o izuzetno teškim krivičnim delima koja i te kako utiču na javno mnjenje na opšte stanje svesti u Srbiji, o krivičnim delima koja ukazuju na mračne i tamne delove naše prošlosti, moj stav će biti takav”, kaže Selaković.

Profesor Pravnog fakulteta Milan Škulić kaže da sva ta mišljenja i ono što se daje kao neka vrsta preporuke ili stava, ima i određeni, isključivo moralni utisak na predsednika.

“Formalno ga ne obavezuje, ali u osnovi predsednik vodi računa da to praktično uzme u obzir”, objašnjava Škulić.

Komisija za pomilovanja nedavno je odlučila da njen predsednik Oliver Antić razgovara sa Radomirom Markovićem. Kada ga je posetio, pre tri meseca, bivši šef DB-a mu se, kaže Antić, požalio da je u njegovom slučaju napravljena pravna greška.

“Napravljena je greška u smislu retroaktivne primene zakona koja je nepovoljnija po mene, a to po zakonu ne može. Tvrdio je i tvrdi da je za delo za koje je kažnjen moguće biti kažnjen sa 15, a ne sa 40 godina, na šta sam mu ja odgovorio da to nije u nadležnosti Komisije, da je to u nadležnosti tužioca i vrhovnog kasacionog suda”, kaže Antić.

Bivši načelnik Državne bezbednosti osuđen je na 15 godina zatvora zbog učešća u ubistvu Ivana Stambolića i atentata na Vuka Draškovića u Budvi i na 40 godina zbog ubistva četiri funkcionera SPO-a na Ibarskoj magistrali. Pravnici kažu da Zakonik o krivičnom postupku dozvoljava da osuđena osoba dobije status osuđenog svedoka saradnika, ali da postoje izuzeci.

“Tako nešto nije moguće za lice koje je organizovalo organizovanu kriminalnu grupu kao ni za lice koje je pravosnažno osuđeno na 40 godina zatvora. Stvar je tumačenja, taman kada bi se ta kazna eventualno i umanjila, on bi bio pravosnažno osuđen. Dakle, ja mislim da on ne može biti nikakav svedok saradnik ako govorimo o konkretnom licu”, kaže profesor Škulić.

Još se ne zna da li postoje dosijei čijim je objavljivanjem, kako je saopštila Komisija za istraživanje ubistva novinara, pretila supruga Radomira Markovića. Ona je izjavila medijima da nema takva dokumenta.

Protiv Markovića i njegovih saradnika iz DB-a u prošloj deceniji vođen je sudski postupak u kojem su pravosnažno oslobođeni optužbi da su neovlašćeno izneli dosijee iz tajne službe posle petooktobarskih promena. Reč je o informacijama o ličnostima iz političkog i javnog života, opozicionarima iz vremena vlasti Slobodana Miloševića.