Словенија легализовала асистирано умирање: Пут без повратка за болесне – и друштво
Илустрација
Словеначки парламент је већином гласова (50 „за“, 34 „против“ и три уздржана) усвојио закон који омогућава асистирано умирање терминално обољелим одраслим особама, уколико суочени с неподношљивим патњама немају изгледа на оздрављење. Како преноси СТА, ова одлука је донесена након консултативног референдума одржаног прошле године, на којем је 55 одсто гласача подржало увођење овакве праксе.
Према новом закону, асистирано умирање ће бити дозвољено само у случајевима када су све могућности лијечења исцрпљене, и неће бити доступно за оне који пате од менталних болести. Словенија се тако придружила земљама попут Аустралије, Канаде, Холандије, Белгије и неких америчких држава у којима је ова пракса већ законски регулисана.
Истовремено, у Швајцарској се очекује прва самостална еутаназија уз помоћ тзв. „капсуле смрти“, док је у Великој Британији доњи дом парламента изгласао закон о асистираном умирању, који још треба да добије подршку горњег дома.
Шта стоји иза идеје „достојанствене смрти“?
Иако је ова одлука представљена као чин хуманости и олакшања за тешко оболјеле, легализација асистираног умирања отвара низ дубоких етичких, правних и друштвених питања.
-
Убијање под плаштом милосрђа – Легализација еутаназије подрива темељну љекарску етику „не нашкодити“. Љекар, чија је улога да чува живот, сада постаје средство смрти. То радикално мијења однос између пацијента и здравственог система.
-
Пут у клизаву раван – Искључивање менталних болести из обухвата закона можда важи данас, али искуства из Канаде и Холандије показују да се критеријуми временом проширују. Шта спречава систем да у будућности дозволи еутаназију и онима који „само“ пате од депресије или анксиозности?
-
Друштвени притисак на слабе – Старији, сиромашни, усамљени или они без подршке могу осјетити прикривени притисак да се одлуче на еутаназију како „не би били терет“. То није слобода избора – то је капитулација друштва пред болом и самоћом.
-
Недовољан развој палијативне његе – Умјесто да се улаже у ублажавање патње, љекове, његу и емотивну подршку, еутаназија постаје „јефтиније рјешење“. То је признање да је друштво одустало од најслабијих.
-
Обезвређивање живота – Законска регулација смрти као „услуге“ ствара културну промјену у којој живот губи своју безусловну вриједност. Кад једном прихватимо да је нечији живот недостојан живљења, питање је времена када ће критеријуми постати произвољни.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Европа здај,па у смрт.
Медведев добро вели да је ЕУ болесни lV рајх,пун идиота на власти.