• Друштво
• Изабрано

Слобода медија није привилегија, већ темељно право

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

Новинари

Свјетски дан слободе медија Скупштина Уједињенин нација установила је 3. маја 1993. године.

Данас се обиљежава Свјетски дан слободе медија.

Свјетски дан слободе медија Скупштина Уједињенин нација установила је 3. маја 1993. године.

Тим поводом огласила су се бројна удружења, организације, функционери…

ЦГО: Без слободних медија нема одговорне власти

Поводом 3. маја – Свјетског дана слободе медија, Центар за грађанско образовање (ЦГО) упутио је честитке свим медијима и медијским радницима и радницама.

“Нажалост, ни ове године не постоје довољно објективни разлози за оптимизам када је ријеч о стању медијских слобода и укупном професионалном, а нарочито економском амбијенту у којем новинари у Црној Гори раде”.

ЦГО оцјењује да медијска сцена у Црној Гори остаје дубоко поларизована и политички инструментализована, рефлектујећи и шире друштвено-политичке подјеле.

“То отежава проток вјеродостојних информација, урушава повјерење јавности и компромитује развој професионалног новинарства заснованог на етици, одговорности и јавном интересу. У овом контексту, као веома позитивну и другачију праксу истичемо поступак новинара и уредника Немање Живаљевића, који је због цензуре напустио медиј у којем је радио”.

Истичу да посебно брине чињеница да се однос доносилаца одлука према медијима не мијења ни након политичких смјена.

“Умјесто једнаког третмана, и даље се примјењује пракса селективног односа према медијима – при чему се једнима омогућава, а другима ускраћује приступ информацијама, саговорницима и јавним средствима. То директно урушава демократске стандарде и отежава рад медија који настоје извјештавати професионално и непристрасно. Поред политичких притисака на медије, и даље свједочимо физичком угрожавању новинара и новинарки, а бројни тежи случајеви из прошлости остају неријешени, што уз недосљедне реакције надлежних институција ствара атмосферу некажњивости и несигурности. Ипак, позитивни помаци постоје – као што су недавне пресуде у случајевима напада на новинарку Ану Раичковић и по тужби Драгане Шћепановић против портала Актуелно. Посебан примјер институционалног урушавања стандарда јавног интереса представља стање у Јавном сервису РТЦГ. Умјесто да буде стуб независног, професионалног информисања, РТЦГ се све више перципира као симбол политичког утицаја, нетранспарентног управљања и манипулативног извјештавања. Контроверзе су бројне, а најновија у вези с расподјелом стамбених јединица запошљенима додатно наглашава хитну потребу за темељном реформом у РТЦГ и утврђивањем одговорности руководства РТЦГ. Јуче објављени извјештај Репортера без граница, по којем је Црна Гора формално напредовала за три позиције, када се пажљиво прочита указује на озбиљне проблеме у сектору медије, међу којима се апострофира управо РТЦГ”, саопштено је из ЦГО.

По подацима ЦГ Пулса, које је ЦГО спровео са Институтом ДАМАР у марту 2025. године, медији биљеже просјечну оцјену 2.30 (на скали од 1 до 5), што их сврстава међу актере са најнижим степеном повјерења у земљи.

“Ово опомиње на кризу кредибилитета медијског сектора и потребу за професионалним и регулаторним унапријеђењем. Кроз своје програмске активности, ЦГО остаје посвећен стварању квалитетнијег медијског амбијента, јачању професионалних стандарда и заштити слободе медија, јер без слободних и одрживих медија, без физичке и економске сигурности новинара, и без одговорног приступа власти, нема ни објективног информисања, ни истински демократског друштва којем тежимо”, пише у саопштењу.

Цамај: Важност објективног извјештавања неупитна

Потпредсједник Скупштине Црне Горе Никола Цамај честитао је 3. мај – Међународни Дан слободе медија свим представницима штампаних, електронских и интернет медија.

“Новинарство је одвајкада било одговоран позив јер је представљало уши и очи јавности. Професионализам у новинарству посебан је сегмент у којем се не доводи у питање објективност информисања јавности већ се подразумијева стваран приказ свих укључених страна како би конзументи могли добити што реалнију слику и донијети свој суд о неком догађају. Свако вријеме носи своје изазове па се они ни данас, када су медији постали доступни и на телефонима, не могу заобићи”, казао је Цамај.

Важност објективног извјештавања, додаје, зато је неупитна а саморегулација неизоставан дио новинарске професије.

“У Црној Гори нажалост свједочимо да постоји континуитет обрачуна са представницима медија као покушај гушења слободе говора што је недопустиво у 21. вијеку напретка, развоја и разума. Загарантована права слободе говора, самим тим и слободе јавно исказаних ставова и критика у медијима морају се поштовати а за сваки вид покушаја ућуткивања или застрашивања казне морају бити брже и веће. Уз честитку за међународни Дан слободе медија упућујем и жељу да свако настави да ради свој посао одговорно и по законима ове државе како би медији могли да пишу више о темама из екологије и економије него о црној хроници”, рекао је Цамај.

АМУ: Слобода медија мора бити свакодневна пракса, не само идеал

Поводом 3. маја – Свјетског дана слободе медија, Агенција за аудиовизуелне медијске услуге (АМУ) изразила је подршку свим новинаркама и новинарима, као и медијским организацијама које свој рад темеље на принципима професионализма, одговорности и јавног интереса.

“Њихов свакодневни допринос у трагању за истином, провјери чињеница и отварању тема које би иначе остале ван фокуса од кључног је значаја за јавност и квалитет друштвеног дијалога. У времену интензивних друштвених промјена и глобалних изазова, улога независног и одговорног новинарства постаје незамјењива – као заштита од дезинформација и пропаганде, али и као глас разума и савјести. Недопустиво је да новинарке и новинари и даље буду изложени пријетњама, притисцима и физичким нападима због професионалног обављања свог посла – било да извјештавају из зона сукоба или из локалних средина гдје се доносе одлуке од ширег друштвеног значаја”, саопштено је из АМУ.

Истичу да су новинари очи и уши јавности, често присутни тамо гдје друштво не би имало приступ да није њиховог рада.

“Зато новинарске екипе, без изузетка, морају бити заштићене – увијек и свуда. Слобода медија не смије остати пука формалност, већ мора бити конкретна и остварива пракса – обезбијеђена кроз правну и институционалну заштиту, али и кроз унапређење економског положаја новинара и медијских радника. Услови у којима раде многи медији у Црној Гори, суочени са финансијском несигурношћу, чине ову компоненту посебно важном. Неопходно је обезбиједити не само политичку независност, већ и економску заштиту медија, стварајући одрживо окружење за њихов несметан и слободан рад, без обзира на величину и ограничења црногорског тржишта. Агенција за аудиовизуелне медијске услуге остаје досљедна у својој мисији да јача регулаторни оквир, подстиче плурализам мишљења, промовише транспарентност власништва над медијима и унапређује ниво медијске писмености. Вјерујемо да слобода медија није привилегија, већ темељно право које подразумијева и наше право да будемо тачно, правовремено и објективно информисани”, саопштено је.

ДПН: Обесхрабрујуће стање за новинарство

Иако начелно држава предузима кораке који се од ње траже из Брисела – да обезбједи несметан рад новинара и плурализам медија- не можемо рећи да и овај Свјетски дан слободе медија дочекујемо у таквим условима, оцијењено је из Друштва професионалних медја Црне Горе (ДПН).

“Вербални и физички напади и говор мржње, посебно према новинаркама, не јењавају док се материјални положај запослених у медијима не поправља. Новинари више редакције свједочили су у претходном периоду да углавном немају подршку редакција, укључујући и правну у случајевима када су били мете напада, вербалног малтретирања, прогањања и узнемиравања”, саопштено је.

Додају да несолидарност и одуство Гранског колективног уговора имају за посљедицу изразито лош економски положај новинара, који је узрочно повезан са зависношћу у раду.

“Недавна јавна објава колеге Немање Живаљевића да је цензурисан, за оне који раде у медијима није новост, јер добар дио њих готово свакодневно има проблеме са тим. Од политичких притисака надређених у дијелу јавних медија, до цензуре послодовстава због оглашивача и прикривеног маркетинга , углавном у приватним медијима. Због тога све више људи напушта професију а све је мање професионалаца спремних да практикују објективно новинарство. Да смо лако замјењиви, показује пракса у Јавном сервису гдје је добар дио искусних новинара и уредника маргинализован, док се у приватним медијима драстично смањује број запослених а посао нагомилава онима који имају уговоре”, речео је из ДПН.

Када су у питању напади на новинаре они се не смањују али, истичу из овог удружења, макар је за похвалу брза реакција надлежних.

“Казнена политика је на жалост још неадекватна и јако је мало пресуда по основу кривичних дијела, који се тичу обављања посла од јавног значаја. Позивамо колеге да заједно учинимо максимум напора, како би био потписан Грански колективни уговор а уз помоћ ОЕБС-а, Савјета Европе и Комисије за истраге напада на новинаре унапређене процедуре за пријављивање и подршку новинарима који су мете напада. Све негативне праксе у коначном ће имати неповратне последице за новинарску професију будући да тренутно стање обесхрабрује младе новинаре и новинарке да наставе, или уопште започну”, саопштено је.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: