• Руски поглед

Скот Ритер: Крим је био и остао руски

1 min read

1 година ‎ ИН4С

фото: Макс Ветров/Спутњик

Док Специјална војна операција у Украјини улази у трећу годину, фокус на текући сукоб учинио је да још једна годишњица прође релативно незапажено – десет година од насилних догађаја на кијевском тргу Мајдан који су покренули околности које су убрзале тренутни сукоб.

Током пет дана, од 18. до 23. фебруара 2014, неонацистички провокатори из Партије Свобода и Десног сектора, коалиције крајње десних украјинских националиста који следе политичка учења Степана Бандере и Организације украјинских националиста, радили су све да уклоне са власти председника Виктора Јануковича и замене га владом коју подржавају САД.

Када им је то пошло за руком, становништво Крима које је претежно говори руски предузело је акције да се одвоји од нове украјинске националистичке владе у Кијеву. 16. марта 2014. године, Аутономна Република Крим и град Севастопољ, који су у то време правно сматрани делом Украјине, одржали су референдум о томе да ли да се придруже Русији или да остану у саставу Украјине. Преко 97 одсто је гласало за прикључење Русији. Пет дана касније, 21. марта, Крим је и формално постао део Руске Федерације.

Убрзо након тога, Украјина је изградила бетонску брану на Северном Кримском каналу из совјетског доба који је транспортовао воду из реке Дњепар и обезбеђивао око 85 одсто водоснабдевања полуострва. Чинећи то, Украјина је практично уништила пољопривредну индустрију Крима. Затим су, у новембру 2015, украјински националисти дигли у ваздух стубове који су водили далеководе од Украјине до Крима, пресекавши снабдевање струјом, подсећа бивши амерички обавештајац Скот Ритер.

Ове акције су биле само продужетак две и по деценије дуге политике Кијева према Криму. Локална привреда је стагнирала, а проруско становништво је било подвргнуто „украјинизацији“. Укратко, полуострво Крим је било у стању пропадања и то захваљујући украјинским властима.

У годинама које су уследиле након повратка полуострва под руску контролу, дошло је до постепеног побољшања економије Крима.

Руска влада је покренула програм вредан 680 милиона долара за јачање снабдевања водом који је укључивао поправку давно запуштене инфраструктуре, бушење бунара, додавање складишних капацитета и изградњу постројења за десалинизацију. Иако овај напор није био довољан да се спаси већи део пољопривреде Крима, он је обезбедио основне потребе становништва.

Руска влада је такође изградила Кримски „енергетски мост“, полажући неколико подводних енергетских каблова преко Керчког мореуза који су надокнадили губитак струје изазван уништавањем украјинских далековода.

Али највећи симбол посвећености Русије народу Крима била је изградња 19 километара дугог друмско-железничког моста вредног 3,7 милијарди долара који повезује Краснодар са полуострвом Крим. Мост је најдужи у Европи. Изградња је почела 2016. године, а за нешто више од две године пуштен је за аутомобилски саобраћај.

Од 2014. до 2022. године, становништво Крима је повећано за више од 200.000 (са 2,28 милиона на скоро 2,5 милиона) како су стизале породице које су биле присиљене да побегну од украјинског угњетавања, а друге Русе су привукле пословне прилике које су дошле са економским оживљавањем Крима.

Са порастом становништва дошло је до нових улагања руске владе у школе, путеве, болнице и електране. Туризам је цветао док су Руси хрлили на плаже кримске обале. У Симферопољу је изграђен модеран аеродром како би се лакше управљало протоком посетилаца.

А онда је почео сукоб и Крим се нашао на првој линији.

Иако руске власти раде на побољшању услова живота на Криму, инфраструктурних проблема има, нарочито у мањим местима. Али је за напредак потребно време, посебно после година украјинског занемаривања и текућих последице садашњег сукоба.

Руска „Стаза искупљења“ кроз Крим можда има рупе у себи, али ипак постоји. Народ Крима је искупљен од греха више од две деценије украјинске погрешне владавине, а даљи греси иду на душу Колективног Запада и украјинских националиста који и даље покушавају да насилно сузбију жељу већине Крима да живи као део Руске Федерације.

Крим је њихов дом. Крим је руски. Крим, једноставно, јесте, закључује Ритер, преноси РТ Балкан.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: