Школа на Алтају
1 min read
Већ другу годину у школи “Број 20” спроводи се експеримент, током којег се дјечаци и дјевојчице обучавају одвојено. Овај пилот-пројекат за сада је пун погодак – дјеца постижу сјајне резултате.
“Захваљујући овом пројекту, имамо ситуацију да су дјеца, у проценту од скоро 100%, ангажована током васпитно-образовног процеса. Можда једно, евентуално двоје ученика не подиже руке. Ради поређења, у мјешовитим разредима обично имамо око 40% активне дјеце. Другим ријечима, раније је било шест дјечака са запаженим постигнућима у разреду, а сада седамнаест”, рекла је директорица школе Јелена Вербицкас.
“Има много више активних на часу и одликаша. Ако у мјешовитим разредима имамо 58 процената такве дјеце, онда у одвојеним одјељењима запажене резултате постиже 89 одсто дјевојчица, односно 65 посто дјечака”.
Сва тајна лежи у наставним методама. За дјечаке и дјевојчице бирају се задаци који су им најзанимљивији, који им највише одговарају – дјевојке уживају у детаљима, на примјер, лекција је заснована на анализи одјеће мајке која иде у позориште или се користи цвијеће за илустрацију задатака. За дјечаке, потпуно супротно – користе се лоптице, роботи, аутомобили.
“Дјечаци су резервисанији, не воле да раде у паровима, они су лидери, воле да донесу одлуку и да је спроведу у дјело. Момци се брзо укључе у ток наставе, али се брзо и уморе. Дјевојчице се спорије укључују у сам процес, али послије не можеш да их стижеш”, сматра професор. Иначе, основу наставног кадра, као и у цијелој земљи, чине жене, али физичку културу и наставу информатике воде мушкарци.
У почетку, предлог да подијеле дјецу родитељи су дочекали “на нож”. Наставници памте да је на првом састанку дошло до експлозије емоција. Родитељи су се плашили, прије свега, да се дјеца не би дружила ако су подијељена.
“Не бих желио да моја дјеца уче одвојено. Гдје ће научити да комуницирају, ако не у школи, ја сам апсолутно против тога. Човјек постаје снажан поред жене. Дјечаци морају да се свађају због дјевојака, да се боре, потуку. Све то ће им помоћи да одрасту”, сматра становница Бијска, Галина Шевченко.