Пише: Др Момчило Д. Пејовић
Сама по себи ријеч „тероризам“ је страшна и тешка, подмукла и узнемирујућа, са пуно заплета и завјера, подла и трауматична, крвава и трагична и много тога још што човјека наводи на размишљање и само једно питање: Шта држава треба да (пред)узме у циљу спречавања и откривања „терориста и тероризма“?
Суђење вијека за „државни удар – покушај терористичког напада“ наводи ме на даља размишљања, како о току суђења оптуженим и осумњиченим, тако и физичком изгледу терористе и његовим намјерама. Шта би био мото да неко као „терориста“ планира и(ли) изврши неко терористичко дјело као плаћеник или као његов лични добровољни чин?
Човјек не мора да изгледа тако страшно „као огладњели и побијешњели вук“ да би припремио или починио неко терористичко крваво дјело! Имам на уму ону народну изреку „изглед човјека понекад може да завара и превари“!
Као гледалац и слушалац поред малог тв екрана редовно пратим ток суђења осумњиченима за „државни удар – тероризам у покушају“. Нијесам правник и лаик сам у цијелој тој правној ствари. Настојим бити непристрасан и објективан према осумњиченима, свједоцима, свим исказима и чињеницама, који су се чули, могу се показати и доказати. Наравно, да као судија што има, ја немам потпун увид у предмет да бих могао нешто више рећи, али примјећујем и логички закључујем о свему ономе што се даје преко тв екрана и чује из суднице Вишега суда у Подгорици по предмету Кс. бр. 14/2017.
Како суђење улази у завршну фазу тако ми као заинтересованом гледаоцу и слушаоцу све више бива интригантно, нарочито у дијелу изјава датих од (са)слушаних „свједока“ и материјалних „доказа“ са којима „располажу“ државни и судски органи, а на основу којих ће се „оптуженима – осумњиченима“ у крајњем донијети рјешење – пресудити!
У два своја претходна текста рекао сам, мање – више, све што сам хтио рећи о самој „завјери – комплоту“ званом „државни удар“! Не бих се хтио ни у чему понављати, ни у цјелини нити у појединостима и у свему остајем при реченом.
Овдје је у фокусу моје пажње „терористичка опрема – алат – оружје“ као „CORPUS DELICTI“, и наравно, физички изглед и старосна доб лица осумњичених за дјело „државни удар – тероризам у покушају“!
Издвајам неке од предмета, са којима су требали или су располагали „терористи –осумњичени“, који су заплијењени током „претреса“ једног објекта или (пре)узети од свједока сарадника Александра Саше Синђелића! Набрајам: фотографија на којој је оружје (45 комада пушака) sic!, дрон, два заштитна панцир прслука, 30+12 пари чизама са бројевима од 41 до 44, бодљикава жица – жилет жица, поткапе са прорезима за очи, 390 мајци, двије јакне, 35 комбинованих футрола, боксеви црни и боксеви са мртвачком главом, 56 гас маски, чутурице, пластични штитници за руке и ноге, 11 пари мушких чарапа, четнички барјак, мајице са двоглавим орлом, 3 кутије са металним куглицама, праћке, (полицијске) лисице за руке, двоје панталона и тако даље!!! Тако, са свим тим „арсеналом“ њих десетак ухапшених „планираху“ да изведу „терористичку (атр)акцију“ звану „државни удар“ на црногорску Скупштину и још да (х)апсе или не дај боже (у)бију (не)кога Премијера, који чак и ријетко кад борави у том објекту посебно у ноћним сатима!
Намеће се логичко питање одакле сада пушке и чије су, а узете су на реверс на којем нема датума? Да ли су то пушке из војног или полицијског складишта – магацина државе Црне Горе? Одакле пушке, а Мирко Паја Велимировић је већ бацио „потопио оружје – пушке и муницију“ у језеро? Како је могуће да су „осумњичени – терористи“ њих петнаестак сви из Србије, друге државе? А само их шесторо у притворској јединици у Спужу? Откуд свједоку сараднику цифра од око 500 особа који су ангажовани да учествују у „државном удару“ – сви из Србије, а на „располагању“ су „потопљене“ пушке“, као и пушке из магацина војног или полицијског – само 45 пушака, опасачи и футроле без пиштоља!? Да којим случајем, свједок сарадник Синђелић, није удесетостручио бројку, гледано према „расположивом“ оружју – пушкама? Чак и да није удесетостручио бројку фиктивних само њему знаних „лица „терориста“, који су били спремни да буду активни учесници „државног удара“, на основу расположивог „арсенала опреме и наоружања“ (по)купљеног са нечијег бувљака не постоји могућност да се комплетно „униформишу“ и наоружају петорица „терориста“, а камо ли њих педесетак или чак 500!!!
Очигледно је да (по)купљена опрема без оружја (из црногорског полицијског или војног магацина – складишта) искључиво је имала да (по)служи као доказни материјал у интересу онога ко је све ово врло невјешто планирао односно инсценирао. То су само нека логичка размишљања или закључци као и питања, која су веома битна и која траже одговор и уједно могу бити рјешење самог „државног удара“, ако већ није на брзину (из)монтиран!? Све остало су само „докази“ који стоје на веома лабилним и стакленим ногицама и ништавни су за дјело које се ставља на терет осумњиченима као „терористима“ у предмету Кс. бр. 14/2017.
А шта тек рећи о физичкој спреми – утренираности осумњичених „терориста“ и њиховој старосној доби у циљу кондиције као хипер активности које би они морали извести у брзометном јуришу – нападу на Скупштину, само је нечија илузија која обесмишљава цијели јалови сценариј невјештога „планера“.
Са опасачима, боксерима, гас маскама, футролама, поткапама, праћкама, сузавцима и „потпољеним пушкама и муницијом“ могли би послужити као представа само на некој љетњој позорници дјеци за забаву пред спавање.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Оставите, молим вас, овог козера и штошта још, бар до краја мјесеца. Ви бирајте мјесец.
Ово је једна комедија.