• Насловна
• Политика
• Топ 0

Скандалозна порука Делегације ЕУ у Црној Гори: Штите хрватски фашистички ревизионизам!

1 min read

10 сати ‎ ИН4С

Сатлер

У циљу објективног информисања јавности и добијања јасног става Европске уније о одређеним поступањима државе чланице – Републике Хрватске – у односима према Црној Гори, редакција ИН4С је господину Јохану Сатлеру, амбасадору Делегације ЕУ у Црној Гори, доставила опсежан сет питања. До момента закључења текста, одговори на питања послата почетком августа (петог августа) а затим и ургенције упућене 2. септембра – нису стигли. Овај изостанак реакције неизбјежно поставља питање: да ли институционално ћутање ЕУ представља индиректно одобравање пракси које, по сопственим стандардима Уније, морају бити осуђене?

Питања која смо поставили тицала су се суштинских тема: условљавања Црне Горе билатералним питањима, историјског ревизионизма у јавном и политичком простору Хрватске, изостанка институционалне осуде злочина почињених током деведесетих и ширег питања транзиционе правде.

Упитали смо како Европска унија гледа на чињеницу да једна њена чланица – Хрватска – условљава сусједну државу, Црну Гору, питањима која су по природи билатерална, а притом се сама никада није суочила са сопственим ратним злочинима из деведесетих. До данас, ЕУ није одговорила.

Посебно смо питали како ЕУ оправдава чињеницу да Хрватска од Црне Горе тражи „ратне одштете“, а истовремено не показује спремност да призна злочине попут оних у логору „Лора“ у Сплиту, гдје постоје бројна свједочења о мучењима и убиствима заробљеника, укључујући и држављане Црне Горе. Такође, да ли ЕУ уопште има званичан став о логору „Лора“ и да ли је икада позвала Хрватску да у потпуности истражи и процесуира одговорне за те злочине?

Јавност добија једину могућу поруку – да жртве „Лоре“ и даље нису довољно важне да би добиле правду!

Чланицама се прашта усташко насљеђе

Тражили смо појашњење како је могуће да у 2025. години земља чланица ЕУ – Хрватска – сваке године свечано обиљежава војно-полицијску акцију „Олуја“, током које је, према процјенама, протјерано преко 200.000 Срба, а стотине убијене. Питали смо да ли ЕУ подржава такве прославе и да ли је свјесна да се током обиљежавања „Олује“ отворено користе усташки симболи и покличи попут „За дом спремни“. Нисмо добили ни једну реченицу одговора, а без јасне реакције ЕУ изгледа да је оваква пракса унутар Уније – прихватљива.

Поставили смо и питање како ЕУ мири своје званичне политике против ревизионизма и глорификације фашизма с чињеницом да Хрватска, иако формално осуђује усташки режим, никада није досљедно и институционално раскинула с његовим насљеђем – док у јавном простору и даље постоје улице, споменици и говор који афирмишу симболе и личности повезане са НДХ.  Такође смо питали да ли ЕУ сматра прихватљивим да једна чланица Уније истовремено блокира напредак друге државе кандидата, док у сопственом друштву негира или игнорише историјску и ратну одговорност.

Питали смо и да ли се унутар ЕУ уопште води дијалог о двоструким аршинима у политици проширења, гдје се од кандидата захтијева висок степен демократије и правне државе, док се код појединих чланица толеришу говор мржње, ревизионизам и некажњивост за ратне злочине. На крају смо упитали да ли је ЕУ свјесна да се људи који су избјегли током „Олује“, укључујући и бројне грађане Црне Горе српске националности, ни данас не осјећају безбједно у Хрватској, а некима је и даље онемогућен повратак или поврат имовине.

ЕУ руши сопствене темеље

Ако је Европска унија настала као одговор на фашизам и ратове 20. вијека, онда њено данашње ћутање о хрватском ревизионизму и системском условљавању Црне Горе представља најдубљи удар на њене темеље. Одсуство реакције више није „дипломатска уздржаност“ већ политички избор који у пракси значи толерисање, па чак и подстицање, појава које Унија формално осуђује.

Док се од држава кандидата захтијевају највиши стандарди правде, демократије и помирења, постојеће чланице без санкција могу да релативизују геноциде, славе етничко чишћење, негирају ратне злочине и користе билатералне спорове као средство политичког уцјењивања. Тај двоструки аршин поткопава кредибилитет цијелог европског пројекта и шаље опасну поруку да је фашизам прихватљив – ако га чини неко изнутра.

Европска унија данас није само посматрач него и саучесник. Ћутањем Брисела постају могуће прославе „Олује“ без осуде, коришћење усташких симбола без санкција, одсуство правде за „Лору“ и друге логоре. Све то разара вјеру грађана Црне Горе, али и цијелог региона, да европски пут има смисла. Будући да су оваквим поступањем још једном показали да су европске вриједности постале празна фраза, онда је вријеме да се постави питање: шта је заправо остало од Европске уније?

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: