Сjеверни морски пут спојиће цијели свијет
1 min read
Илустрација
Арктик је зона ризика, али зона контролисаног ризика, то је зона ефективне предвидиве економске активности, оцијенио је Максим Акимов, замјеник предсједника Владе Русије на 5. Међународном арктичком форуму у Санкт Петербургу.
На сесији „Сјеверни морски пут — кључ ка развоју руског Арктика“ дошло се до закључка да та магистрала има велике перспективе.
„Кореја и друге азијске земље разматрају Сјеверни морски пут, јер је то најкраћи пут који повезује Азију и Европу, и има велики комерцијални потенцијал“, рекао је Пак Хин Кјон, амбасадор Министарства иностраних послова Јужне Кореје за међународну сарадњу у Арктику, преноси Спутњик.
Сјеверни морски пут пролази дуж арктичких граница Русије и дугачак је 5.600 километара, а руски експерти оцјењују да је то стратешки правац који ће спојити свијет.
Генерални директор државне корпорације за атомску енергију „Росатом“ Алексеј Лихачов је рекао да циљ није да се том маршрутом превезе 80 милиона тона робе (како су раније говориле руске власти), већ 92,6 милиона тона до 2024. године.
Међутим, главни недостаци Сјеверног морског пута су сурови природни услови и недовољан развој инфраструктуре у арктичкој зони. На територији Јамала, како је навео губернатор Јамалско-Ненецког аутономног округа Дмитриј Артјухов, потребна инфраструктура постоји, али када се иде ка сјеверу појављује се проблем, јер ње нема.
Због тога је један од главних задатака привлачење инвестиција и прављење нових лука.
„Постављен је задатак да се до 1. јула Државној думи поднесе закон који предвиђа посебне мјере државне подршке за пројекте који се спроводе на Арктику“, рекао је Александар Козлов, руски министар за развој Далеког истока.
Тренутно су у акваторији Сјеверног морског пута у оптицају четири нуклеарна ледоломца „Росатомфлоте“: „Педесет година побједе“, „Јамал“, „Тајмир“ и „Вајгач“, као и јединствени у свету транспортни брод на нуклеарни погон „Сјеверни морски пут“, а 2020. и 2021. године се очекује појачање флоте новим ледоломцима: „Урал“, „Сибир“ и „Арктик“.
„Добили смо одобрење Владе да изградимо још два универзална ледоломца до 2030. године. До тада би требало да имамо флоту која ће омогућити коришћење Сјеверног морског пута током цијеле године“, нагласио је Лихачов.
Tоком првог дана форума наглашено је и да је развој арктичке зоне веома важан за Русију, с обзиром на природне ресурсе којима тај регион располаже, али је истовремено истакнуто и да је Русија отворена за сарадњу са другим арктичким земљама.
„Ако говоримо о нафти и гасу, арктичка зона тренутно обезбјеђује 85 одсто природног гаса, који се производи у нашој земљи, и 15 одсто нафте. Ако говоримо о чврстим минералима, онда ни у овом случају улога арктичке зоне није ништа мање значајна. То подразумјева и огромне количине никла, бакра и других елемената. Наш задатак је да ефективније радимо за бизнис и земљу у даљем развоју арктичке зоне“, рекао је Михаил Григорјев, директор и сувласник компаније „Гекон“.
