Sistematsko brisanje Srba: Hrvatska zakonom legalizuje uništavanje srpskih spomenika

Hrvatska vlast nastavlja sa sistematskim brisanjem tragova srpskog postojanja na njenoj teritoriji, a poslednji dokaz za to jeste novi Zakon o grobljima, koji je upravo ušao u skupštinsku proceduru. Ovim zakonom predviđeno je uklanjanje spomenika postavljenih nakon 30. maja 1990. godine, ukoliko se na njima nalaze natpisi koji nisu po volji vladajućeg HDZ-a i njegovih desničarskih saveznika, piše Tanjug.

Ovaj kontroverzni predlog zakona predstavlja još jedan korak u politici negiranja srpske istorije i kulturnog nasleđa u Hrvatskoj. Prema njemu, sva grobna obeležja koja sadrže poruke koje hrvatske vlasti smatraju „spornim“ biće uklonjena. Ova odredba pogađa pre svega Srbe stradale u poslednjim ratnim sukobima, čiji su nadgrobni spomenici i memorijalni kompleksi podložni uništenju ako sadrže ćirilične natpise ili poruke koje Hrvati smatraju „veličanjem agresije“.

Na udaru ovog zakona posebno se našao mauzolej Vukašina Šoškočanina u Borovu Selu, jedan od retkih preostalih srpskih memorijala u Hrvatskoj. Tu se, između ostalog, nalazi natpis ispisan ćirilicom, koji prema hrvatskim vlastima „vređa nacionalne osećaje“. Ovo je još jedan dokaz da se u Hrvatskoj ne poštuju osnovna ljudska prava srpske zajednice, uključujući i pravo na sećanje i dostojanstveno obeležavanje grobova svojih sunarodnika.

Potpredsednik Vlade Hrvatske Branko Bačić opravdava ovaj zakon tvrdeći da on služi „uklanjanju neprimerenih natpisa“ koji su, kako on kaže, „protivni ustavno-pravnom poretku Republike Hrvatske“. Međutim, u realnosti, ovaj zakon predstavlja ozakonjenu diskriminaciju Srba, jer se primenjuje selektivno i sa jasnim ciljem brisanja tragova srpskog naroda u Hrvatskoj.

Posebno zabrinjavajuća je činjenica da će srpske porodice, ukoliko ne uklone spomenike svojih najmilijih u roku od 30 dana, biti izložene kaznama od 1.000 do 5.000 evra. Ako se spomenici ne uklone u datom roku, vlast će angažovati treće strane da ih uklone, čime se dodatno ponižavaju srpske žrtve i njihove porodice.

Ovakvi postupci hrvatske vlasti predstavljaju nastavak dugogodišnje politike negovanja neprijateljskog odnosa prema Srbima, koja je, nažalost, i dalje živa u Hrvatskoj. Nameće se pitanje da li će međunarodna zajednica reagovati na ovaj očigledan oblik institucionalne diskriminacije ili će, kao i mnogo puta do sada, ostati nemi posmatrač ukidanja srpskog identiteta na ovim prostorima.