Сиријски сукоб: Од демонстрација до геополитичке кризе
1 min read
Сиријски грађански рат, који је започео 2011. године као дио таласа „Арапског прољећа“, прерастао је у један од најсложенијих и најдужих оружаних сукоба модерног доба. Док су првобитни захтјеви демонстраната били усмјерени на политичке реформе и оставку предсједника Башара ел Асада, одговор владе довео је до свеобухватног оружаног сукоба.
Узрок сукоба
Протести су започели у марту 2011. године у граду Дераа, инспирисани револуцијама у Тунису, Египту и Либији. Демонстранти су тражили већа грађанска права, ослобађање политичких затвореника и обрачун са корупцијом. Међутим, дошло је до радикализације протеста и стварања оружаних опозиционих група.
Главни актери у сукобу
Сукоб је убрзо попримио облик сложеног вишестраног рата са бројним унутрашњим и међународним актерима. Међу кључним актерима су:
- Сиријска влада: Под вођством Башара ел Асада, подршку добија од Русије, Ирана и либанског Хезболаха. Њихова главна стратегија је била задржавање контроле над стратешким градовима и кључним регијама.
- Сиријска опозиција: Обухвата разне побуњеничке фракције, од Слободне сиријске армије до екстремистичких група као што су Тахрир ел Шам (раније познат као Ал Нусра фронт). Опозицију су подржавале Турска, Саудијска Арабија и Сједињене Државe.
- Курдске снаге: Курдске снаге, предвођене Јединицама за заштиту народа (YPG), контролишу сјевероисток Сирије и уживају подршку САД-а. Њихов главни циљ је успостављање аутономије унутар Сирије.
- Исламска држава (ИД): ИД је у једном тренутку контролисала велике дијелове територије, али су након коалиционих напада, предвођених САД-ом и локалним снагама, изгубили већину својих упоришта.
Међународна интервенција
У сукоб су се укључили и међународни актери, чиме је он постао арена за геополитичко надметање. Русија је 2015. године почела војну интервенцију у корист сиријске владе, док су САД и савезници подржали опозиционе и курдске снаге. Турска је, с друге стране, интервенисала како би сузбила утицај курдских јединица у близини своје границе.
Хуманитарна криза
Према процјенама УН-а, више од 500.000 људи је погинуло, док су милиони били приморани да напусте своје домове. Огроман број избеглица завршио је у сусједним земљама, попут Турске, Либана и Јордана, као и у Европи, што је изазвало једну од највећих избјегличких криза у модерној историји.
Актуелна ситуација
