Синоћ у КИЦ-у Будо Томовић промовисана књига поезије Марине Копривице „Кад чујем себе“

Синоћ је у присуству бројних љубитеља пјесничке ријечи у Мултимедијалној сали КИЦ-а „Будо Томовић“ одржана успјешна промоција књиге поезије Марине Копривице „Кад чујем себе“, у издању „Унирекса“ – Подгорица и „Унирекса – група МБ“, а на овој књижевној вечери о збирци су говориле пјесникиња и књижевна критичарка Јованка Вукановић и проф. Светлана Копривица.

Говорећи афирмативно о поетској збирци „Кад чујем себе“, проф. Светлана Копривица је, наглашавајући искреност као једну од полазишних основа поетике ауторице, што представља и темељ креативног приступа поезији, истакла: „Откривање лирског идентитета и поетизоване самоспознаје ауторку чини ријетко искреном, те, без идеје да открива поетске могућности које извјесно посједује, она открива оно што је човјеку најтеже, открива себе. Поетска збирка ‘Кад чујем себе’ свједочанство је храбрости комуницирања са оним дјеловима читалачког бића, које неријетко и није спремно да неке истине призна себи, а камоли другима. У том смислу, ауторка има довољно интелектуалне зрелости да не угађа нечијем укусу, да се не загледа у више од онога што је њено животно искуство, што се обично подудара са универзалним људским искуствима љубави, патње, пролазности…“
Јованка Вукановић је у свом изврсном дужем осврту, између осталог, закључила сљедеће: „Од своје прве до посљедње пјесме, а које нијесу сегментиране по циклусима већ чине једну цјелину, Марина Копривица првенствено гласно, непосредно, махом стреловито, преиспитује себе, али исто тако и друге, најчешће кроз позицију, релацију Други – Ми, а Ми је у овом случају, пјеснички субјект.“
Вукановићева је надаље оцијенила и да Марина Копривица: „призива неку ситуацију или проблем, који се, посредно или непосредно, дотичу ње саме. Отуда и не зачуђује што у првом дијелу књиге (…) све недоумице које опсједају пјесникињу, дословне или фигуративне, круже око централне тачке – Љубави. Љубави, која свој динамизам једног феникса, своје савршенство, тј. своје испуњење, али и своју недовршеност, односно своју неизрецивост, вага између Ја и оног Другог. Мотив општепознат, тј. најпознатији и неприкосновен на релацији два бића, од нашег постанка, од постанка књижевности, а биће тако и до самог краја. Или нас, или књижевности. У овој поезији се тај мотив показује у директнијим, оштријим резовима, у константном судару, или у некој вулканској спојивости…“
Током књижевне вечери Марина Копривица је у више наврата сугестивно говорила своју поезију доказујући и сам значај презентовања пјесничких порука слушаоцима, који су њено говорење изабраних стихова наградили бројним аплаузима.
Доц. др Марина Копривица држи предавања из руске књижевности и из руског језика на УЦГ и у Косовској Митровици, и ради на припреми рукописа за своју сљедећу поетску збирку.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: