Siniša Mali: Do kraja 2025. prosječna penzija će biti 430 evra

„Prosječna penzija će biti 430 ili 440 evra na kraju 2025. godine. S tim pitanjem u vezi već smo započeli razgovore sa Međunarodnim monetarnim fondom. Švajcarska formula je sjajna, ali hoćemo još više da damo i da se odužimo svojim najstarijim sugrađanima, koji su najviše podnijeli teret reformi“ – ovim riječima je ministar finansija Siniša Mali na Kopaonik biznis forumu objasnio zašto se posle dva mjeseca od usvajanja švajcarske formule razmišlja o novom načinu usklađivanja penzija.

Prema njegovim riječima, projekcija je da će do 2025. BDP naše zemlje iznositi 73 milijarde evra, dok će u narednoj deceniji čak biti udvostručen.

Do takvog rezultata Srbiju će dovesti stabilna makroekonomska politika, javne finansije i ulaganja od 14 milijardi evra u okviru programa „Srbija 2025”.

To ulaganje, kako je objasnio, podrazumijeva da svi građani Srbije dobiju vodovod i kanalizaciju. Potom je planirano devet milijardi evra u izgradnju puteva i pruga. Zdravstvu je namijenjeno 600 miliona evra. Obrazovanju i digitalizaciji 600 miliona evra. Poseban akcenat biće stavljen na unapređenje poslovne klime za dolazak stranih investitora.

– Drugu industrijsku revoluciju smo pokušali, treću smo preskočili, a četvrtu nećemo propusti – rekao je Mali povodom industrije 4.0, koja je glavna tema ovog foruma.

Ministar finansija je naglasio da je 2019. bila ekonomski jedna od najuspešnijih za Srbiju, zbog završetka mjera fiskalne konsolidacije i velike stope rasta, koja je iznosila 4,2 odsto. U poslednjem kvartalu iznosila je čak 6,1 odsto, uprkos uvođenju kvota na izvoz čelika i prištinskim taksama, kada smo bili prvi u Evropi. Stopa rasta u januaru ove godine iznosila je čak 6,5 odsto.

Naglasio je da vlada vodi odgovornu politiku, rekavši da je učešće javnog duga u BDP-u ispod 50 odsto, dok je 2015. javni dug imao učešće 75 odsto BDP-a.

Jorgovanka Tabaković, guverner Narodne banke Srbije, rekla je da je udio problematičnih kredita smanjen na 4,1 odsto, a prema poslednjim podacima, dinarska štednja iznosi 83 milijarde dinara, što je samo djelić pokazatelja koji potvrđuju finansijsku stabilnost zemlje. Ona je podsjetila da je inflacija u Srbiji niska i stabilna sedmu godinu zaredom i da se u prosjeku kreće oko dva odsto.

– Ekonomskom politikom koju smo sprovodili gotovo osam godina stvorili smo povoljan ambijent za investiranje. Danas govorimo o Srbiji s niskom inflacijom, znatno povoljnijim uslovima finansiranja, relativno stabilnim kursom dinara, jednocifrenom stopom nezaposlenosti, Srbiji s uređenim javnim finansijama, u kojoj se smanjuju regionalne razlike i obnavlja i podiže infrastruktura, uvode savremene usluge koje omogućavaju brže, lakše i jeftinije transakcije – rekla je guvernerka NBS.

Tabakovićeva je kazala i da je postignuta i očuvana stabilnost cijena, da je promijenjen pristup u vođenju monetarne politike i da se uz mnogo manje troškove postiže mnogo više.

Guvernerka je navela da je NBS u periodu od avgusta 2012. do danas kupila na deviznom tržištu oko četiri milijarde evra, a da se i dalje govori o kursu dinara od oko 117,5 dinara za evro, što je promjena manja od jednog procenta. U tom periodu gotovo su udvostručene neto devizne rezerve.

– Pojedini, opet vrlo rijetki, kritikuju nas da vještački održavamo jak dinar, a ja im poručujem da bi bez naših intervencija dinar bio još jači, što i upravo iznijet podatak potvrđuje. Reagovali smo na kratkoročne eksterne šokove, bez uticaja na trend kursa, i intervencije su bile rjeđe nego u prethodnom periodu – navela je guvernerka NBS i podsetila da je u decembru Džej Pi Morgan, jedna od najcijenjenijih finansijskih institucija u svetu, u izvještaju o očekivanim makroekonomskim i finansijskim kretanjima u zemljama u razvoju za 2020. ocjenio da je srpski dinar realno vrednovan.

Tabakovićeva je navela da izvoz srpske robe i usluga od 2013. raste po prosječnoj godišnjoj stopi od oko 11 odsto i da je njegova vrijednost udvostručena sa 11,5 milijardi evra na 23,4 milijarde evra. Učešće izvoza robe i usluga u bruto domaćem proizvodu povećano je sa 34 odsto na 51 odsto, a pokrivenost uvoza izvozom povećana je sa 67 odsto na 84 odsto.

Prema njenim riječima, izvoz naše robe i usluga zadržao je snažnu dinamiku i u 2019. uprkos usporavanju globalne tražnje, čak je, uz rast po stopi od 10,5 odsto u 2019, ubrzao rast u odnosu na 2018, kada je iznosio 9,6 odsto.

Guvernerka je naglasila da su samo u poslednje dvije godine investicije opredijelile tri četvrtine rasta. Po tom osnovu, učešće fiksnih investicija u bruto domaćem proizvodu od 2015. do 2019. povećano je sa 17,5 odsto na 24 odsto. Ove godine NBS očekuje dalji rast njihovog učešća na 24,5 odsto.

Jan Kes Martijn, šef misije MMF-a u Srbiji, zadovoljan je reformama koje je srpska vlada sprovela, ali prema njegovim rečima, potrebna je mnogo veća stopa rasta BDP-a, koja je u Srbiji po glavi stanovnika niža nego u zemljama članicama Evropske unije.

– Prioritet je da se održi fiskalna disciplina. Srbija je dosta uradila i uspjela je zaista da održi zdravim svoje javne finansije. Taj fiskalni prostor je bolje iskoristiti za investicije nego za potrošnju – smatra Martijn.

Jedan od ključnih izazova, po njegovom mišljenju, jeste demografija. Ova tema provijava kod većine govornika na Kopaonik biznis forumu. On je naveo da je 420.000 ljudi emigriralo iz Srbije između 2008. i 2017. godine i da očekuje da će se to pogoršavati kada se Srbija priključi EU, kao što je bio slučaj s Rumunijom i Hrvatskom.

Infrastruktura je poslednjih godina poboljšana, ali još ima prostora za njeno unapređenje.

– Moramo da vidimo da li u budžetu ima prostora za velike investicije. Potrebno je povećati mehanizam upravljanja i kontrole projekata da bi se za uloženi novac dobila prava vrijednost – naglasio je predstavnik MMF-a.

Prema njegovim riječima, siva ekonomija i dalje ima veliki udeo u bruto društvenom proizvodu u odnosu na prosjek Evropske unije. Taj udio je iznosio 25 odsto između 2015. i 2017. godine, sada je pao, ali je i dalje visok.

Izvor: Politika