Синановић: Потискивање српског језика, прогон политичких неистомишљеника и насртај на СПЦ

„Ми који ћемо се на предстојећем Попису у Црној Гори изјаснити као Срби православне вјере који говоре српским језиком, своје суграђане који су носиоци осталих традиционалних или савремених идентитета, или припадници других конфесија, ни на који начин не доживљавамо као супарнике – а ово кажем јер би нам то злонамјерни могли спочитати – већ као најближе са којима ваља градити заједничку будућност“, казао је у истакнути представник српске интелигенције, и оснивач организације „Ми знамо ко смо“, у свом обраћању на Одбору за дијаспору и Србе у региону Народне скупштине Републике Србије.

Његово обраћање преносимо у цјелини:

Прије свега, захваљујем се, предсједнице, Вама, на позиву, поздравио бих и све чланове одбора, и наравно, све овдје присутне,
У периоду кад смо обиљежили 104 године Велике народне скупштине српског народа у Црној Гори – један од најзначајнијих догађаја наше историје – радује ме што ми је пружена прилика да, у име своје скромне организације, огласим нешто оптимистичније стање гледе положаја и перспективе Срба у земљи која је, нажалост, тек недавно кренула у демократију. Вјерујем да је свима у сали више него познат несрећни статус нашег народа који је он у Црној Гори имао да поднесе током тродеценијске владавине режима чији је систем дјеловања спрам трећине црногорске популације просто био такав да је упоредив са стањем апартхејда, а чије су се најригидније реперкусије огледале у отвореном потискивању већинског српског језика и српске културе, прогону политичких неистомишљеника и, најскорије, флагрантном насртају на Српску православну Цркву – реперкусије које су, дозволите, бројни овдје присутни на својој кожи више пута имали прилике да осјете. На срећу, црногорска држава данас, након вишеструко измијењених политичких околности, више није систем у коме је српски грађанин – са својом културом, националним становиштима и идентитетом – обавезно и грађанин другог реда. Сажетије речено, они који су били наумили да српско питање у Црној Гори „ријеше“ политичком доктрином којом су то чиниле неке друге земље региона – у томе нису успјели. О поразу њихове стратегије вјероватно понајбоље говоре резултати новијих истраживања који показују да је проценат Срба у Црној Гори од 2011. године, упркос системској дискриминацији, заправо порастао за неколико процената, да је број говорника српског језика такође порастао за неких, рекао бих прилично импресивних, шест до седам процената и да је, традиционално, Српска православна Црква у Црној Гори институција у коју грађани имају највише повјерења. И ту долазимо до прилично важне теме која је у протеклом периоду узбунила различите политичке и идеолошке центре, а то је Попис становништва који се има одржати, највјероватније, ујесен 2023. године, Попис којим ће, између осталог, бити обухваћени и подаци о националној, односно етничкој припадности, матерњем језику и вјери. У том смислу, будући да је организација коју представљам иницијално и настала да би се бавила овим питањем, држим да је важно да се са посебном пажњом (осим наравно оног техничког момента организације Пописа и обрађивања прикупљених података, гдје не смије бити било каквог инжењеринга што смо имали раније) у периоду који је пред нама третирају два аспекта – а то су политички, и социокултурни контекст, у сусрет предстојећем Попису.

Пошто овдје има људи који су наравно далеко позванији да говоре о овом политичком дијелу, ја ћу се само кратко осврнути на културолошки и друштвени аспект. Наиме, како су се усљед дугог низа различитих, махом неповољних, историјских околности бројни Срби у Црној Гори нашли у позицији својеврсне националне ошамућености, те да им је рестриктивним државним апаратом, најчешће кроз строгу медијску контролу и образовни систем, пресијецана веза са прошлоћу, вјерујем да би реафирмисање потискиваних тема могло да представља спасоносну копчу нашег народа. Ово се наравно најдјелотворније може постићи кроз интензивнију медијску заступљеност садржаја који третирају ове теме; афирмисањем узорних фигура српске националне прошлости у Црној Гори; садржајнијим културним и образовним програмима, промовисањем тековина нашег народа због којих Српство јесте и остаје привлачно. На трагу оне народне да је сноп без веза обична слама, свијест о заједничкој култури и истом језику могла би да представља чвршћи кохезивни фактор од скупих пројектних подухвата; У том смислу – у процесу охрабривања Срба да буду и остану Срби – културном обрасцу ваља прићи са посебном пажњом. Такође, будући да постоје озбиљне политичке намјере да се грађански и демократски карактер предстојећег Пописа становништва дезавуише, те да се он представи као анахрон или свађалачки фактор раздора унутар црногорског друштва, важно је напоменути да у питању није само грађанска обавеза, већ и неприкосновено демократско право појединца да слободно говори о себи; да свој идентитет не скрива са стидом вјерујући да би његово јавно декларисање било кога могло да угрози или да ће њиме нарушити грађански склад. Ово важи за све грађане Црне Горе: тзв. идентитетске ставке о којима се Пописом прикупљају подаци гаранција су да ће и мањински народи адекватно и недискриминаторно моћи да уживају своја права, попут језичких у локалним самоуправама, у складу са рјешењима које намеће актуелно црногорско законодавство. Ми који ћемо се на предстојећем Попису у Црној Гори изјаснити као Срби православне вјере који говоре српским језиком, своје суграђане који су носиоци осталих традиционалних или савремених идентитета, или припадници других конфесија, ни на који начин не доживљавамо као супарнике – а ово кажем јер би нам то злонамјерни могли спочитати – већ као најближе са којима ваља градити заједничку будућност. Срби у Црној Гори, као и свугдје на Балкану, првенствено желе мир и себи и другима.
Дозволите да вам се још једном захвалим на позиву и да, на крају, истовремено истакнем да приличан удио у разлозима за оне оптимистичне вијести са почетка мога излагања дугујемо управо Србији и званичном Београду који се старају о свом народу гдјегод се он налазио.
У том смислу – хвала још једном

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: