Simović protiv nebeske imovine

Piše: Sibin

Simović agro Milutin, poodavno nije gostovao u kolumni, a sve na veliku žalost autora. I čitaoca. Međutim, budući da je opet zabrazdio, nalazim da bi bilo nepravedno ne osvrnuti se i na njegov – poljoprivredni (stočarski) diskurs.

U kome pominje nekakva „preskakanja“ i „iskakanja“, valjda Srbije, kojoj zamjera što se miješa u, demokratski odnos između DPS-a i MPC…

Tako će ministar agro S. M. nastaviti i nešto o „priskakivanju“, sav se onako kolosalan, dajući u retorički salto-mortale, što je već čaplinovska scena. Ništa manje urnebesna od one kad (odjednom nekakav) Miomir sa idiota čita šta je i koliko (kao) MPC dužna, svako malo, pogledom lutajući u praznom prostoru, koji odzvanja od raštimovane dikcije.

Uglavnom, niko ništa nije razumio, i možda nije ni trebalo da razumije. Jer, ono što (odjednom nekakav) Miomir nije naučio napamet, morao je čitati, a rečenice na idiotu strahovitom brzinom propadaju u virtualni bezdan ekrana.
Niko, takođe, ne dešifrova ni Simovića kad pokuša pojasniti da Srbija nije gradila ovdje crkve i manastire niti ih je tokom istorije branila, te da nije u redu sad joj se nalaziti u pomoć…

Eto – i Simović istorizuje/historizuje… Što je, da kažemo kako jeste, obavezan i sastavni dio posla ovdašnjih ministara, sklepotina koji su samo dio vladine nestvarne improvizacije.

Jedne crne (cirkuske) ceremonije, kojoj svečane, ozbiljne i otmene litije, skidaju raskeženu fasadu, budući da je feštizacija dio paganskog rituala, onog koji mnogo smeta pravim Kotoranima.