ИН4С

ИН4С портал

Симболична снага Васкрса најснажнија на Косову и Метохији

Петар Петковић

Пише: Петар Петковић, директор Канцеларије за Косово и Метохију

 

Васкрс је за све Србе православце највећи и најсветији празник, али његова симболична снага нигде се не може осетити као на Косову и Метохији, где у празничним данима читав један народ уједињује вера да је оно што не бива ипак могуће. И многи расељени из наше јужне покрајине празник проводе у оживљеној нади да ће се вратити тамо где их срце вуче.
Међутим постоји низ разлога због којих је стопа повратка расељених на КиМ најнижа у поређењу са свим савременим постконфликтним подручјима, а воља и спремност људи да се врате на своја огњишта није један од њих.

Прва и свакако највећа препрека повратку је то што не постоје безбедносне претпоставке за тако нешто. Само би се о храброј старици Румени Љубић у центру Пећи и њеним недаћама дала написати читава једна историја људске голготе.

Повратници и њихова имовина се нападају серијски и организовано, како би им се сломила воља, и по правилу таква пракса се не кажњава, што потврђује да постоји системско деловање Приштине на замрзавању последица етничког чишћења почињеног над српским народом.

Сличан феномен је и злоупотреба правосуђа као инструмента за застрашивање, јер потенцијални повратници се суочавају са бесконачним имовинским споровима, хапшењима због наводних злочина и читавим низом псеудоправних мера које су у суштини ништа друго до шиканирање по националној и верској основи.

Други разлог је тај што одрживог повратка не може да буде без задовољавања основних социјалних претпоставки. Људи напросто не могу да опстану без средстава за живот и приступа здравственој заштити или образовању, уколико је реч о повратничким породицама са децом. Зато је повратак реалнији и остваривији у срединама где Срби чине већину и где држава Србија има снажне инструменте да помогне да ти услови буду створени.

Из такве елементарне логике проистекла је и идеја повратничког насеља „Сунчана долина“ у Звечану, које задовољава све безбедносне, економске и социјалне претпоставке за живот људи. До сада је тамо изграђено 118 стамбених објеката са укупно 289 стамбених јединица и пратећих јавних објеката.

Управо захваљујући напорима наше државе од 2014. до 2023. године, за потребе стамбеног збрињавања угроженог становништва са КиМ, а међу њима је и значајан број повратника, изграђено је, капитално реконструисано и адаптирано 4.342 стамбених јединица.

Канцеларија за КиМ годинама улаже огромне напоре да се помогне људима који су, пркосећи свим недаћама и изазовима, решили да се врате. Само је од 2014. до 2023. повратничким породицама исплаћена новчана помоћ у износу од 362 милиона динара. Када се томе дода рад на јачању пољопривредних газдинстава, улагања у просвету и здравство и бројна друга давања, јасно се види да за Србију повратак расељених на КиМ никада није био циљ за који се не вреди борити.

Међународни спонзори сепаратиста у Приштини о свом чеду говоре као о најмлађој европској демократији, правећи се да не виде да се ретроградност и суровост тог друштва огледа управо у његовом односу према Србима повратницима. Процес нормализације односа Београда и Приштине, осим што има политичку и економску димензију, да би био успешан мора да има и своје људско лице. А људска димензија нормализације управо значи прекид праксе застрашивања и напада на људе само зато што су друге националности и вере – дакле мора да подрзумева помирење у правом смислу те речи. Нисам сигуран да је то могуће у тренутку када је надметање у екстремизму и даље омиљени спорт политичара у Приштини, али политика је жив процес и стално померање граница могућег.

И баш као што Васкрс помера границе могућег и представља победу вечнога живота над ништавилом, тако је и наша укљученост у процес нормализације праћена вером да су човечност и правда универзалне људске вредности, а да је сарадња принцип који побеђује непријатељство.

И овом приликом, честитајући празник свим нашим повратницима и расељенима, наглашавам да их Србија није заборавила, и да ћемо наставити да чинимо све како бисмо помогли онима који су се већ вратили на своја огњишта, као и онима који то желе да учине – да утуљена кандила широм нашег Косова и Метохије засијају старим сјајем.

 

<
Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Слични текстови

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *