Шест ствари које треба да знате о српском језику
Вук Стефановић Караџић
Међународни дан матерњег језика обиљежава се сваке године 21. фебруара. Основни циљ је да се подигне свијест о значају матерњег језика. Успоставио га је Унеско 1999. на предлог Бангладеша и обиљежава се редовно од 2000. године.
ЈУЖНОСЛОВЕНСКИ ЈЕЗИК: Како стоји у Граматици, језик Срба, заједно са језиком Словенаца, Хрвата, Црногораца, Бошњака, Бугара, Македонаца и некадашњим старословенским језиком, припада јужној грани словенских језика.
НОВОШТОКАВСКИ СТАНДАРД: За основу српског стандардног језика узет је штокавски дијалекат, који разликује два изговора: екавски и ијекавски.
Већи дио Срба говори екавски, док се ијекавски говори на крајњем југозападу Србије, у делу Хрватске, Босни и Херцеговини (Републици Српској) и у Црној Гори.
Постоје покушаји, али без правог језичког утемељења, да се ијекавски изговор веже за језике Хрвата, Бошњака и Црногораца.
Четвороакценатски систем, где дуги неакцентовани вокали могу доћи само после акцентованих слогова.
Нова деклинација, тј. седам падежа.
ВУК СТЕФАНОВИЋ КАРАЏИЋ. Српски културни реформатор, творац савремене српске азбуке, књижевног језика и правописа.
ЋИРИЛИЦА. Традиционално писмо у српском језику, у облику који јој је дао Вук Караџић. Има 30 слова у азбучном редоследу, пореклом из црквенословенског, а у даљој перспективи из грчког језика.
У ћирилици је у потпуности спроведено Вуково начело: један глас – једно слово.
Фонолошки принцип није спроведен и у латиници, ту су за неке знакове употребљене двословне комбинације.
СРПСКОХРВАТСКИ ЈЕЗИК. Уобичајен термин у светској славистици, али и у Југославији после Другог светског рата.
Његове варијанте су биле српска и хрватска, а од седамдесетих година помиње се и „босанскохерцеговачки стандарднојезички израз“.
У државама насталим после ратова који су довели до распада Југославије, усвојени су појединачни национални називи језика.
(РТС)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Sta sve treba znati o srpskom jeziku?
Falsifikovana srpska istorija od strane Vatikana a kasnije promovisana od strane komunista daje pogresnu sliku I o srpskom jeziku.
Prvo, srpski jezik je jedan od najstarijih jezika na svetu, stariji od hebrejskog, grckog I latinskog. Da vidimo, ko tvrdi suprotno? Engleski I nemacki jezici su nastali u 12.v. I 14v. pod velikim uticajem srpskog jezika. Latinski je takodje nastao pod velikim uticajem starijeg, srpskog jezika.
Moderni srpski jezik je najslicniji sanskritu, arijevskom jeziku, 20% je identicno a 10% je veoma slicno. Kako je to moguce? Tako sto su Srbi Arijevci pre 4000 godina odneli taj jezik (I mitologiju I gene I toponime) u juznu Aziju.
Srpsko vincansko pismo je najstarije na svetu. I danas vecina slova u modernoj azbuci potice iz tog pisma. Latinica je nastala od vincanskog pisma. Grcko pismo je preuzeto od Srba Pelazga starosedelaca danasnje Grcke kada su grcki kolonisti poceli da naseljavaju danasnju Grcku.
Danasnji Bugari su mesavina malog broja azijskih Bulgara I Srba starosedelaca. Bulgari su primili hriscanstvo I govorili srpski jezik do 18.v. kada su ga izmenili da bi se razlikovao od srpskog.
Srpski su pricali I Prusi koji su germanizovani u 12.v. sve do 18.v. kada im je zakonom zabranjeno da ga koriste.
Svi Sloveni I slovenski jezici su nastali iz srpskog stabla. Srpski jezik je star hiljadama godina, ruski je prvi slovenski jezik koji se kao I Rusi pominju od 8.v.n.e.
Svrstavati srpski jezik u grupu juznoslovenskih zajedno sa tzv. bosnjackim, makedonskim, (crnogorskim?) itd. je idiotizam I mazohizam.
To su neke osnovne stvari koje treba znati o srpskom jeziku ali ima I mnogo drugih stvari.
Шта ви преносите:
1) изворно српско нарјечје је ијекавица, које је донедавно било и већинско код Срба. Екавица је последица правописа које је дошло из Бугарске као екавског подручја! Како су Немањићи могли да владају Црном Гором, Херцеговином и Приморјем као екавци?! Никако!!!
2) Изворни Хрвати (Чајавца) су екавци и немогућа је теза да нам је ијекавица дошла од њих!!!
3) Комунисти још живе у САН-у иначе се ове глупости не би писале! Није ни чудо да још пишу српско-хрватски речник који су давно започели у Прдославији.
Једна од највећих заблуда у Срба – сви глупи, само ми паметни успели да спроведемо једно слово један глас…
Бивше ЈАТ је нивелисало разлике између екавице и јекавице, стари народи и народи који су распрострањени никако се не смеју свести на словарицу која нема чак ни словне акценте, то је лудост и бечка подвала а не предност, а тек бивши књижевни језик који је био префињенији и богатији од било кога завичајни наречја па тако и од (источно) херцеговачког говора.
Посебна је ствар што је Вук потпуно отписао јужњачки говор ткзв Призренско-тимочки који је најстарији наш говор тј. изворни који се у средњем веку говорио подједнако како у нпр Македонији тако исто у Босни и Херцеговини, за разлику од јекавице која је настала крајем 14 века, у почетку тек на малом броју речи.
Португалци такође имају фонетски систем.