Сергеј Јесењин о Србима: Бритак мач извуци. Буди сестра српска!

Сергеј Јесењин, један од најзначајнијих руских пjесника између два свjетска рата, био је пjесник природе, снажних осjећања и страсти. Уживао је велику популарност, нарочито код младих читалаца, у Русији и у свијету. Прочитајте како је говорио и пjевао о Србији.

Јесењин важи за једног од најбољих и уједно најомиљенијих пjесника Русије. Због поријекла са села, он је себе сматрао „пjесником села“, и у многим својим дjелима бавио се животом на селу.

Најпознатија дjела су му роман у стиховима „Ана Сњегина“, „Пjесма о керуши“, „Исповест мангупа“, „Качаловљевом псу“ и поема „Црни човек“.

Овако је Јесењин говорио о Србији:

У свом сонету „Греция“ Јесењин слави Србију, а Грчку кори због пасивности и двоумљења. Учинио је то као будући војник на руском фронту Првог свjетског рата. Позван у војску у Петрограду, 25. марта 1916, упућен је у Царско Село и распоређен у посаду санитетског воза број 143.

Настанак сонета „Грчка“ подстицало је и писање руских новина, почетком 1915, о неслози Грка да ступе у рат: једни су за сарадњу са Њемцима, други наклоњени Антанти.

У свом сонету у московском часопису („Огниво, 1915), Јесењин је, за подстрек Грцима, поменуо славне из њихове древне историје – јунаке Тројанског рата и Хомерове „Илијаде“. А у последњој строфи, упутио је Грчкој јарке речи охрабрења: „Бритак мач извуци. Буди сестра српска“:

Греция

Могучий Ахиллес громил твердыни Трои.
Блистательный Патрокл сраженный умирал.
А Гектор меч о траву вытирал
И сыпал на врага цветущие левкои.

Над прахом горестно слетались с плачем сои,
И лунный серп сеть туник прорывал.
Усталый Ахиллес на землю припадал,
Он нес убитого в родимые покои.

Ах, Греция! мечта души моей!
Ты сказка нежная, но я к тебе нежней,
Нежней, чем к Гектору, герою, Андромаха.

Возьми свой меч. Будь Сербии сестрою.
Напомни миру сгибнувшую Трою,
И для вандалов пусть чернеют меч и плаха.

Извор: Расен

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: