Сеоска слава у Гораждевцу: „Сви живимо за Светог Јеремију – одавде нема назад“

1 min read

2 дана ‎ ИН4С

фото: ИН4С

У Гораждевцу је свечано обиљежена сеоска слава посвећена Светом пророку Јеремији, а централну улогу у овогодишњем слављу имали су вјера, народно јединство, љубав према завичају и дубока духовна везаност за предање.

Свечаности је претходила богата увертира – културно-умјетнички програм одржан у порти храма, гдје су наступили КУД „Метохија“ из Гораждевца и КУД „Копаоник“ из Лепосавића. О томе је наш портал извјештавао синоћ. Народ се окупио у великом броју, а вече је било испуњено пјесмом, игром и осјећајем заједништва.

Светислав Јанџиковић, један од угледнијих мјештана Гораждевца, у изјави за ИН4С истакао је снажну емоцију коју овај празник буди у свима који се овдје враћају:

– Ми Гораждевчани живимо за овај дан. Јереминдан није само слава – он је наш идентитет, наша повезаност са коријеном, са прецима, са небом. Много наших људи долази из Црне Горе, Републике Српске, из централне Србије, па чак и из дијаспоре. То је наш завјет и наш понос. Одавде нема назад – поручио је Јанџиковић за ИН4С.

Он је посебно истакао значај присуства гостију из осталих српских крајева:

– Хвала нашој браћи из Нове српске демократије из Црне Горе, који су нас поново обрадовали својим присуством, као и пријатељима из Бијељине у Републици Српској. Та блискост и та пажња нас држе – нагласио је Јанџиковић.

Светом литургијом у храму Светог пророка Јеремије, који датира из 14. вијека, започео је славски дан. Литургију је служио игуман манастира Светих Арханђела – Михајло, уз саслужење оца Петра из Високих Дечана и пароха гораждевчког, оца Ненада. Услиједиле су литије кроз село, освештање славског колача и жита, а све је заокружено трпезом љубави у порти храма.

Игуман Михајло упутио је снажну поруку својом бесједом:

– Ово вријеме у којем живимо показује колико је све пролазно. Све што није у Богу – труло је. Само оно што је у љубави, у вјери, у молитви, траје. Док год се враћамо својим светињама, Пећкој патријаршији, задужбинама, док год се сјећамо предака – опстајаћемо – казао је игуман.

Међу гостима је био и Александар Белошевић из Црколеза код Истока, који редовно долази у Гораждевац:

– Сваке године долазим и сваки пут ме дочекују исти осјећаји: дубоко поштовање, љепота заједништва, и духовна пуноћа. Ово мјесто је посебно и људи га не напуштају у срцу. Презадовољан сам, као и увијек – подијелио је Белошевић.

Домаћин овогодишње славе био је Миодраг Стевановић:

– Ово је за нас велика част. Са породицом сам дуго чекао овај тренутак. Богу хвала што смо дочекали. Пуно срце, пуно село – рекао је Стевановић.

За наредну годину, част домаћина преузеће Миомир Дакић.

Празнични дух, културна баштина, молитва и народно сабрање слили су се у један глас – Гораждевац живи, траје и свједочи.