Сеобе у царству животиња
1 min read
фото: М. Спасојевић
У тренутку када је порив за путовањима прилично присутан, ова изложба посматрачу може да пружи увид у нова сазнања о јединкама које су склоне селидбама и одведе га путевима којима се у свом животном циклусу крећу птице, слепи мишеви, инсекти, рибе, гмизавци…
Њено отварање је испрва било планирано прошле године, када је у издању музеја изашао „Атлас миграторних птица и слепих мишева Србије”, научно-стручно издање о налазима и селидбеним путевима прстенованих птица и слепих мишева које је Станковићева израдила у сарадњи са др Миланом Пауновићем и Марком Раковићем, кустосима Природњачког музеја у Београду, као и вишим кустосом Милошем Јовићем, аутором карти, и ликовним техничарем из музеја Бором Милићевићем, аутором илустрација.
– Изложба је практично као неки продужетак те књиге, односно нешто што објашњава сам атлас. У њему су анализирани подаци о прстенованим птицама и слепим мишевима који се прикупљају од 1908. године (птице) и од 1954 (слепи мишеви). Ми смо све те податке сумирали, анализирали по врстама, објавили карте миграција, анализе, бројеве прстенова и публиковали их у виду атласа прошле године. Међутим, нисмо били у могућности из разних аспеката да направимо и изложбу па је она дошла ове године – објаснила је Далиборка Станковић.
Осим птица, честе селице су и домаћи слепи мишеви, што није толико познато широј јавности.
– Они исто имају миграторне активности као и птице. Оне, наравно, највише, али и слепи мишеви. Имамо доказе да се наше врсте селе. То нису селидбе као у случају птица – на друге континенте, али по Србији, на око 100-200 километара, примећене су њихове активности и имамо неких налаза из западних делова Румуније – рекла је ауторка изложбе.
Њена идеја била је да буду приказане све животиње које се селе.
– Када кажемо селице, одмах се асоцирамо на птице. Ласте и роде нам обично прве падну на памет. Међутим, и друге животиње, попут афричких папкара и копитара, међу којима је и гну, имају селидбене активности. Такође, изложен је и лосос, црепаста корњача, попрсје гнуа позајмљено од колега из Суботице… – навела је наша саговорница.
