У овој новој медијској парадигми, сваки посматрач звезде истовремено је и потенцијална нова звезда

Тренутно најпопуларнија форма фотографије је такозвани селфи – слика на којој особа слика саму себе у неком амбијенту у којем се налази. Широм света људи фотографишу селфије и постављају на интернет, а брендови организују наградне игре у којима ће селфи с највише „лајкова” добити неке поклоне.

Ова појава само је део манифестације једног много ширег феномена – опсесивне самопромоције и константне потраге за валидацијом сопствене вредности, све то уз помоћ платформе која је све то омогућила – интернета и друштвених мрежа.

Пре појаве друштвених мрежа, нарцисоидни поремећај личности био је дијагноза код један одсто популације. Данас, та цифра је вишеструко увећана, и драматично расте из године у годину. Ово је посебно изражено код млађег дела популације, кажу психолози.

Паралелно с порастом нарцизма, аналитичари бележе смањење емпатије и алтруизма. Други људи нас интересују само када желимо да сазнамо шта мисле о нама – да ли су нам „лајковали” слику или оставили неки коментар.

Овај феномен, када превелика повезаност и блискост изазива у људима антисоцијално понашање, описао је још Фројд. Он је то назвао „јежева дилема”. Према њему, људи су као јежеви током зиме – морају да се збију једни уз друге да би се згрејали, али не смеју да се приближе превише, јер ће почети једни друге да пробадају бодљама.

Друштвене мреже за нарцизам су исто што и брза храна за гојазност. Оне су катализатор који у нама развија особине које су у нама одувек постојале, али нисмо имали начин да их испољимо и претворимо у свакодневицу.

Сама реч „selfie”, на енглеском језику звучи слично као „selfish” – себичан. Заиста, живимо у колективном одобравању опште себичности, која делује као лавински ефекат. Уместо да се самоопседнутост осуђује, преузимамо моделе понашања од других људи, по принципу „сви праве селфије, па зашто не бих и ја”.

Како је развој технологије медија утицао да се деси овај глобални пораст нарцизма? Једноставно – у време кад је постојала само телевизија, људи су могли једино да буду неми посматрачи нарциса на телевизији – певачица, примадона, звезда. Није постојао лак начин да и они покушају то исто – да би се доспело на ТВ екран, потребно је много труда.

Затим се појавио интернет као потпуно друга врста медија – ту свако има своју шансу да постане звезда, а многи су и успели. Џастин Бибер је постао најпознатија звезда на свету тако што је почео да снима себе на „Јутјубу”. Он, заједно са осталим сличним примерима, пружа наду људима широм света. Наду да ће нешто да се деси ако сваког дана бесомучно постављамо селфије и бројимо колико нас је људи заволело.

У овој новој медијској парадигми, сваки посматрач звезде истовремено је и потенцијална нова звезда. Ово се сада протеже и на локалне заједнице и микронивое. Постоје локалне звезде, постоји девојка с највише лајкова у Великој Плани и дечко с највише лајкова у Бачкој Паланци. Свако је сада власник своје мале медијске куће, свог профила на друштвеним мрежама, и добија шансу да промовише себе путем тог медија.

Психологија каже да је умерено тражење валидације од стране околине заправо нормално понашање здраве личности. Проблем настаје онда када то постаје опсесија, кад током целог дана проверавамо колико смо „лајкова” скупили.

Зависност од интернета, о којој се толико прича у последње време, заправо је зависност од валидације. Сваки пут кад нам неко остави коментар или „лајк” на слику, мозак лучи малу количину допамина, који делује као дрога. Ово је разлог што људи често проверавају друштвене мреже на телефону, чак и кад седе у неком друштву. Јер желе нову дозу допамина, који ће се излучити услед среће што неко мисли на нас.

Највећи проблем настаје јер све ово људима даје лажни осећај самопоуздања. Рађају се превелика очекивања, која најчешће не буду испуњена. На крају, настаје огромна депресија до које долази онда кад појединац схвати да се његов живот није променио без обзира на велики број сакупљених „лајкова”.

Волео бих да могу да закључим овај текст неким решењем, неким наговештајем да постоји начин да се ово промени. Нажалост, тренутно стање је такво да овај тренд нарцизма само расте и не видим како ће се то променити. Јер свака нова технологија пружа још више могућности за самопромоцију. Остаје само да видимо како ће се променити свет и друштвени односи у овом новом окружењу.

Исток Павловић