Секула Дрљевић: Највећа је црногорска дужност борити се за уједињење Српства
1 min read
Велика могућност нашега културног и економског препорода је у царинској, војној и дипломатској унији између Црне Горе и Србије. У тој унији налазим једини извор нашега народног благостања, сматрајући је природном економско-политичком последицом територијалнога спајања српских краљевина и нужном наградом крвавих ратних напора српскога народа.
Ако сте помислили да је ове ријечи изговорио неко од ученика Подгоричке скупштине 1918. године или да сте их можда чули на неком од митинга присталица заједничке државе уочи референдума 2006. године – варате се. Њихов аутор је Секула Дрљевић, а изрекао их је на сједнице Скупштине Црне Горе одржане 10. фебруара 1914. године.
Колико је Дрљевић био ватрени заговорник уједињења указује и његово излагање на ванредној сједници црногорског парламента, 1. августа 1914. године, поводом објаве рата Србији од стране Аустроугарске.
„Сукобиле су се двије велике идеје. Једну носи Србија, другу Аустроугарска. Сукобио се аустријски империјализам са српском државном идејом…. Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење српских земаља у једну српску државу. Ово је, господо, почетак коначног свршетка аустроугарске државе, чији је крај највиши интерес цивилизације. Жалим, само, што право још није створило такву одредбу, да објава рата Србији одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе. Али обје су српске краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства“, казао је тада Дрљевић.
Он се са нескривеним жаром залагао за хитно политичко, економско и војно зближавање Црне Горе са Србијом, да би касније у потпуности промијенио политичке ставове.
Секула Дрљевић је у правом смислу био контроверзна личност. Његова политичка заоставштина и данас је дио спорења у Црној Гори, пошто је Дрљевић , који је послије завршетка Другог свјетског рата проглашен за ратног злочинца, аутор спорних строфа актуелне црногорске химне.
Према доступним биографским подацима, Дрљевић је бивши црногорски министар и посланик Краљевине Југославије, рођен 1884. године у селу Равни у Морачи. Средњу школу је завршио у Сремским Карловцима, а Правни факултет у Загребу.
Као веома млад, са свега 25 година постао је министар правде у црногорској влади (1909) да би четири године касније постао посланик у црногорској скупштини.
Послије завршетка Првог свјетског рата постављен је за начелника у Министарству правде Краљевине Југославије. Од 1925. године је црногорски посланик у Народној скупштини Краљевине Срба Хрвата и Словенаца.
На почетку Другог свјетског рата прикључио се италијанским окупаторима у Црној Гори, а при крају рата одлази у Загреб и постаје близак сарадник усташког вође Анте Павелића. Септембра 1945. убијен је у аустријском селу Јуденбургу од осветничке руке црногорских четника.
Шта је тог човјека натјерало да крене путевима издаје и колаборације са италијанским фашистима и хрватским усташама, као и да се данас сматра за највећег црногорског сепаратисту и колаборационисту. Одговор на то питање лакше ће дати психолози него политичари или историчари.
Јер, није лако објаснити како се у кратком животном вијеку какав је био Дрљевићев, може прећи пут од вјерног сарадника и миљеника црногорског краља Николе до његовог највећег непријатеља, од одушевљеног присталице зближавања Србије и Црне Горе до највећег сепаратисте и разбијача југословенске државе, односно до Павелићевог сарадника.
Можда је одговор на ову дилему најбоље дао Петар Други Петровић Његош – „Ми смо Срби народ најнесрећнији. Сваки Србин који се превјери, просто вјеру што загрли другу, но му просто не било пред Богом што оцрни образ пред свијетом, те се звати Србином не хоће.Ово ти је Србе искобило – робовима туђим учинило“.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Milo je gori čak i od Sekule!
Разлог зашто је Секула од Србина и поборника уједињења свих Срба, постао конвертита и антиСрбин је што у заједничкој држави није постао савезни министар финансија.
Друго, он није творац стихова ове химне, него поглавник Анте. Он је преправио изворну пјесму Јуначкој нема Српској Црној Гори и уклонио све ријечи гдје се помиње Српство и са Пирцом Биролијем му дао на руке и казао да је то химна, а да је он фирер монтенегра.
Ови што Србе називају „посрбице“ су потурице са закашњењем.
Evo jedan tekst davno nastao, ali kao narucen za ovu priliku
http://www.tvorac-grada.com/ucesnici/komnen/srpski/dvavampira.html
Još jedan primjer koliko je Crna Gora ekonomski propala u kraljevini Jugoslaviji. Sjeća li se neko crnogorca koji je u tom periodu završio politehniku, medicinu, geografiju ili bilo koji drugi fakultet osim pravnog? Crnogorci su bili toliko bez novca da nijesu mogli da plate stan (odnosno sobu) i da se prehrane za vrijeme studiranja, to je bilo daleko iznad njihovih mogućnosti. Pravni fakultet je mogao da se studira bez obaveze da ideš na predavanja. Sjedjeli su kući, učili, a u Bg išli samo da polažu ispite. Tako su nam u sjećanju ostali samo ‘predratni pravnici’ ali ne i ‘predratni inženjeri’ ili neka druga struka.
Није Секуле изузетак, Секуле је правило, егземплар! Таквих ликова какав је био Секуле пуна је српска историја, а поготово их је пуна историја Црне Горе. Он је несумњиво био интелигентан човек, али је од његове интелигенције много већа била његова чудовишна сујета. Та његова сујета, икао и бескарактерност, духовна лабилност, лакомост и властољубље су разлози његове моралне и политичке превртљивости. Био је одушевљени присталица уједињења са Србијом, очекивао да буде први министар правде Краљевине СхС. Кад то није постао, окренуо је ћурак… Ликови попут Секуле постоје свуда, такви пуне разне масонске ложе, ротари клубове, розенкројцере и остала слична тајна друштва. Као такви, ти сујетни алавци постају оруђе оних вођа у врху друштва који уз интелигенцију поседују и мудрост. Кад год чујем или прочитам Секулино име, ја се сетим приче о Пинокију. Заправо, оног дела приче када он и остали мангупи оду да се забављају и они који су их завели претварају их тада у магарце… Нисмо морали посезати за Секулом, да би показали феномен конвертитства. Погледајмо само тренутни државни врх Црне Горе и Србије – ту је све голи конвертит до конвертита! Каквих је све ту било велеобрта, какве хистерије, трабуњања, бунцања, а преконоћ сасвим друга, али исто тако хистерична прича, какве моралне хипокризије… Скоро сви су на врху Секулини унучићи, сви до једног, у смислу истог менталитета и карактера и истоветног „развојног“ пута (част изузецима).
Нико нема што Србин имаде – ово једнако важи и за јунаке и за издајнике.
Са српским именима и презименима. Плаћеници? Да ли се све то ради само због пара, или постоји нека дубља патологија коју наш непријатељ боље зна од нас и на њу игра? И то је тема ваљаног и темељног, дуготрајног научног, мултидисциплинарног
истраживања.
Непостојање племства, аристократије – која је била носилац културе и идентитета, а чијим је страдањем на Косову, 1389, дошло до катастрофе да је преживео само народ који је навикао да претрајава довијањем?
Да не улазимо у давну причу да су се у аустријско-турским ратовима Срби тукли на обе стране – то је посебна тема.
Овде ( у ЦГ) је реч о спремности да се гине за непријатеља и да се властити народ истреби за непријатеља. Опраштамо усташама, али истребљујемо Србе, уз циничну опаску ,,да заборавимо не смемо“?
Srbska prof.deformacija,kolebanje izmedju starijeg antickog serbstva kao sluganstva servis servus,za privilegije..i novijeg svetosavskog balkanskog nacionalnog Srbstva.cgski Srbi su baštinici oba a nemoralniji otpadaju od Svetosavlja.
Stvarnost u kraljevini Jugoslaviji je potrla sve lijepe snove. Evo jedan primjer koliko je Crna Gora nazadovala u ekonomskom pogledu u toj zajednici. U poslednjim godinama i decenijama vladavine Nikole Petrovića Crna Gora je u stopu pratila tehnološki razvoj svijeta: gradila električne centrale, radio stanicu, puteve, prugu, poštanska služba je nabavljala automobile. U kraljevini SHS je sve stalo. Ford je imao ideju da izgradi fabriku automobila u Baru. Bar kao lučki grad je imao odličnu poziciju za tako nešto jer se sav transport sirovina i gotovih proizvoda vršio brodovima, puteva gotovo da nije bilo i bili su isključivo makadamski. Zamislite da danas imamo u Baru ljude koji su tri generacije radili u automobilskoj industriji. To bi bila industrijska tradicija kao u Njemačkoj a puno duža nego u Kragujevcu. Ali jugoslovenski kralj nije bio zainteresovan za tu ideju, Bar je bio daleko i totalna provincija njegove zemlje, želio je da industrijalizuje Srbiju i takvu fabriku vidi u Šumadiji. Pregovori su propali i razvoj Bara je počeo tek u Titovo vrijeme.
Komlene, da ti nisi ovaj sa slike?
Kao kod Zrna. Beskorisna prica. I ovdje je sve jasno. Sto se tice Milove „izdaje“ crnogorski narod je na referendumu izglasao suverenu Crnu Goru.
Хоће ли бити директног преноса наступа лидера ДФ-а у Парламентарној скупштини НАТО?
Merhaba Trnu, a sto se meces TI u ove ,,vlaske,, price jel to po sluzbenoj duznosti.
Jedino tebe ubodoh!
E đe nabodoh baš tebe?
Piiiih!
Bravo , riječi Sekule Drljevića su pravi dokaz da je Crnogorsko srpstvo samo politička ideologija koju su prihvatili neki naši vladari i političari !
Da nije tako nebi mjenjali naciju kao čarape , kao što su uradili mnogi 1992 i 2003 !
Inače Sekula je nesumnjivo Crnogorski patriota , ali je zabrljao 1941 kada je za saveznike idabrao ustaše koji su grđi koljači od četnika , ako je to moguće biti .
Jel ti to hoćeš da kažeš da su Crnogorci oportunisti, lažovi i prevaranti koji bi prodali i svoj obraz i narod zarad neke koristi?
Ja vise vjerujem ocu srpske nacije piscu Dobrici Ćosiću kada kaže da je “ laž srpski nacionalni interes“ , citiram :
Mi lažemo da bismo obmanuli sebe, da utešimo drugoga; lažemo iz samilosti, lažemo iz stida, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid srpskog patriotizma i potvrda naše urođene inteligencije. Lažemo stvaralački, maštovito, inventivno“, rekao je Dobrica Ćosić !!
E to sam htjeo da rečem care !
Nemoj da brkaš babe i žabe. Ovde nije reč o nama koji smo uvek bili i ostali Srbi, već o pojedinim Crnogorcima za koje si sam priznao da su bili samo politički i ideološki Srbi zbog nekih koristi.
Čim više nisu mogli da ogrebu koristi od Srpstva oni su to isto Srpstvo i napuštali.
Dakle moje pitanje i dalje stoji – Da li si ti tim rečima proglasio Crnogorce za oportuniste, manipulatore, lažove i prevarante kojima nacija ne znači ništa i koji je menjaju samo zarad sopstvene koristi?
Ništa ja ne brkam , vi nijeste „bili i ostali srbi“ , vi ste naciju promjenili 2003 i od crnogoraca ste postali srbi , narodski rečeno posrbili ste se , što je jasno zaključiti samo ako se pogledaju popisi stanovništva u Crnoj Gori od 1948 pa na ovamo , eto uzmi svoje izjašnjavanje od 1981 , 1991 ili 2003 i sam se uvjeri !
Mozeš i vojnu knjižicu JNA da se podsjetiš , dobro je rekao otac tvoje nacije Dobrica Ćosić „laž je srpski nacionalni interes“ !!!!
@Milo Đ.
Ja sam vojvođanski Srbin i ja ne mogu biti posrbljen, jer u Vojvodini nema drugih pravoslavaca, a pogtovo ne pravoslavnih Slovena koji bi se posrbljavali.
A priče o posrbljavanju Crnogoraca su opet smešne, jer Crnogorci kao nacija nisu postojali do nastanka SFRJ.
U pitanju je klasično ispiravanje mozgova što je i sam kreator crnogorske nacije Milovan Đilas priznao, kao što je i prznao da su Crnogorci NESUMNJIVO Srbi.
Nađi mi jednog pre Sekule Drljevića koji je rekao “Ja nisam Srbin, već Crnogorac“ ili da Crnogorci nisu Srbi.
Ja ti mogu pronaći masu dokumenata, zapisa, što iz Petrovićke Crne Gore, što izvore stranom rukom napisane o srpstvu Crne Gore.
Vizantijski srednjovekovni autori nisu znali za ikakve Crnogorce, ali su znali za Srbe na prostorima današnje Crne Gore.
I sad ćeš ti ovde da prodaješ priču o nekakvom posrbljavanju.
Kako vjerujes Dobrici, pa i on je bio Srbin. Daleko si ti od Mila, blizi si Sekuli.
Izvuceno iz konteksta,dokaz da ga nisi citao.Upleo si se u lazi o Srbima.
Lazemo ,ali sami sebe,lazemo i sebe zavaravamo da su nam neprijatelji u stvari prijatelji,ne daj Boze braca.Zato smo i doziveli Jasenovce,Jadovna i dr.stratista.
O Cosicu i nemam dobro misljenje,a to da je on otac nacije,mnogo je smesno. Stari narodi, poput srpskog,nemaju oceve u dvadesetom veku. Vi Milogorci,Hrvati,Siptari i Bosnjaci trazite sebi oca ili ocuha u Becu ili Vatikanu.
Da , da , lažete kad zinete , no ajde da vidimo što vele činjenice , dakle kolega Archie brat srbin iz Vojvodine veli da se Crnogorska nacija prvi put pominje od strane Milovana Đilasa , pa da vidimo što vele činjenice :
https://forum.cdm.me/showthread.php?12572-Knjaz-Danilo-o-Crnogorskoj-naciji-(pominje-Srbe-samo-ka-komsije) !
Ja ne sumnjam da je naš brat iz Vojvodine srbin , ali ovijem našijem posrbljenim crnogorcima što se jedno nacionalno pisahu 1991 a drugo 2003 narod je dao prikladno ime posrbice !
@Milo Đ.
Knjaz Danilo nije govorio o crnogorskoj naciji već o narodu Crne Gore.
A moj izazov tebi je da pročitaš zakonik knjaza Danila, tačka 92., pa nam reci šta piše tamo.
Ako smeš naravno.
Браво Дантес! То је СУШТИНСКИ ОДГОВОР!
Milo Dj ,kad vec citiras Dobricu Cosica zaboravio si da naglasis da je Cosic za Srbe smatrao pokatolicene Srbe danas Hrvate ,potucene Srbe danas Bosnjake a Crnogorce je smatrao za najvece Srbe odnosno srpske Spartance.
E sad na koje je mislio da lazu iz interesa ti procjeni.
Milo Dj @ po popisu u nezavisnoj knjezevini CG 1909 bilo je 95% Srba i 5% Albanca.
Po dekretu komunsticke partije 1945 popis se vrsi tako sto lokalni komesari ,odbornici i maticari upisuje sve pravoslavce u Crnoj Gori kao Crnogorce.
Kako je diktatura opadala i vracala se svijest slobodnih ljudi tako se i broj Srba na popisima vracao.Neki su i dalje ostajali Crnogorci jer se podrazumjevalo da je Crnogorac Srbin.
Danas imas dosta Srba koju se osjecaju Srbi ali se pisu kao Crnogorci iz ineresa ,posla ako rade u drzavnim institucijama itd.
Ponovo što veli Dobrica Ćosić koristite laži kao najveći srpski nacionalni interes , dakle nikakav popis po nacionalnoj osnovi , đe postoji rublika nacionalnost , nije bio u Crnoj Gori prije popisa 1948 godine !
E sad , ako tvrdis za svoje đedove da nijesu smjeli od straha zbog „lokalnih komesara“ to ne pije vodu , takvi junaci da se prepanu od nekog mjesnog činovnika pisati nacionalno kako se god ośećaju je nemoguće !
@ Milo Đ
Ма јок лажу документа, лаже Ђилас, лаже Капичић, ,,није било“ злочина и насиља над Србима и СПЦ у Црној Гори.
Ко је то све радио?!
Срби су у целоме свету а нарочито у окружењу познати као најбољи ратници. Па како то онда да покрај добијених битака изгубе све ратове? Комунизам и југословенство дају најбољи одговор на то питање. Срби до дана данашњег нису раскрстили са својим најпоганијим непријатељима: Хрватима и комунистима. По томе смо јединствен народ. Колико има Срба који вичу да нису сви Хрвати лоши и да је Југославија била најбоље решење за Србе, тако има и оних који у најмање жалосном случају са симпатијама говоре да је за време комуниста српска држава цветала иако је тада није ни било. Па како онда да поразимо непријатеља кад не само да нисмо повукли границе према њему него га и вазда својатамо? И после се чудимо што смо народ у убрзаном нестајању.
Niko se ne može kao Srbin nepopravljivo pokvarit!
Može, može, i to još gore. Sjeti se Kuste ili Galijaševića!
A šta je sporno kod Kusturice i Galijaševića? Ljudi su istraživali svoje poreklo i zaključili da im je srpsko i pravoslavno.
Tokom celog 19. veka dešavale su se migracije muslimanskog stanovništva iz Srbije (a činili su do 30%) u Bosnu.
Ti muslimani nisu pali sa Marsa, to su Srbi, Srbijanci, koji su prešli na Islam iz ovog ili onog razloga, a odlaskom u Bosnu stopili su se sa tamošnjim muslimanima.
Archie, sa kojim se to bosanskim muslimanima stopili?Mislis Srbi sa Srbima muslimanske veroispovesti.I ne postoje nikakvi Srbijanci,takva nacija ne postoji.Postojala je u Valjevu fabrika Srbijanka,mozda si na to mislio.Postoje Srbi iz Srbije,Srbi iz Hrvatske,Srbi iz Bosne,Srbi iz Crne Gore-Crnogorci itd.Nista lose nisam mislio,samo da ne pravimo greske i da se sami delimo.
Elem pravo kaze niko se kao Srbin ne moze pokvariti,cim se pokvari postane nesto drugo.
Atmosferu srpskog rodoljublja medu muslimanima Bosne i Hercegovine, krajem 19. i pocetkom dvadesetog stoleca, najupecatljivije prikazuje lepa lirska pesma Srbina muslimana Aliveric Tuzlaka, „Amanet od deda“, objavljena u Bosanskoj vili, 1898:
„U dolafu moga deda
s desne strane u pretincu,
kad još bijah grješno d’jete
vidah malu ikonicu.
Prikradoh se da razgledam,
Kakva li je na njoj slika,
Bješe srebrom optocena
Slika Ðurda mucenika.
Ja to onda nisam znao.
Zazir’o sam od aždaje,
Al’ s aždajom ko se bori,
Osjec’o sam, junak da je.
Samo zato, samo zato,
Ja poljubih tog covjeka.
Ðed unide — ja se zbunih —
A on rece: ‘Neka, neka!
Istog Ðurda, ljubili su
Naši preci ko svecari,
Pa zar da jadunah ljubnut’
Što ljubljahu naši stari.
Al’ ti n’jesi poljubio
Samo hader — ilijaza,
I poljupce si poljubio
Svojih rahmet praotaca’.
Tako dedo, al’ on ode
Vec odavno s ovog sv’jeta,
A ja cuvam ikonicu
Pored drugih amaneta.
Al’ ja zato, Alah-ikber,
Cvrsto s držim svog mezheba,
A mezheb mi ništ’ ne smeta
Da srbujem kako treba“.
Osman Djikic
ISPOVIJED
Ne zovi me tako, brate,
Jer to nije ime moje.
Turcin nisam nit cu biti.
Isto mene perje kiti,
Ko i tvoje, brate, što je!
Evo ruku, pruž’ mi svoju,
Pogludaj me, u ocima
Procitaceš duše želje,
Upoznaceš nade vrele
Što ih nosim u prsima.
Hej, Srbin sam, Srbin, brate,
To je moje pravo ime,
Koje ne bih, za sve dao,
A sve za nj’ bih žrtvovao
Ponosno se kitim njime!
Hej, Srbin sam, srpsko ime
Nad sve mi je drago, milo,
Islam mi je vjera sveta
Al mi ona ništ’ ne smeta
Da mi kuca srpsko bilo.
Da za srpstvo srce bije,
Za nj’ da diše duša mlada,
Da ideal svet mi bude,
Haj, sloboda srpske grude
Što vjekovim’ trpi, strada!
(1912.)
Neka sa ovim pričama, sad će režim himnu da nam ukine. Šta će onda naša Daevječnica
Sekula kao Zrno, putem od nemila do nedraga.. Izdajnici! Za njima ide Milo i režim crnogorski!
Krsto Popović je ostao Srbin i 1919 kao i Nikola.
Sjajan kraj teksta. Njegos objasnjava svaku dilemu, i svaki nespokoj. Dok nas ima, Njegoš je vertikala. I Sveti Petar I, Sveti Sava.. Ne može nam niko ništa, oni su sa nama!
Bravo Anđo , veliki Njegoš je sve objasnio , citiram :
„A da čoče, božija ti vjera, znam ja tu veselu Srbadiju, nu kud su joj ti junaci sinovi bili, dok joj nije Bog dâ Karađorđa? Ta vi svi fastaste tamo jednoga njega junaštvom; a kad vi Bog njega uze između vas, a vi svi sunovrat u turski jaram opet! No kršna i siromašna Crna Gora ne haje ni za Nemanje, ni za Murate, pa ni za Bonaparte; svi oni biše pa i preminuše, i mač svoj o Crnogorce đekoji opitaše, pa nestaše, a Crna Gora ostade do vijeka i strašnoga Suda u svojoj volji i slobodi, a to ti je u slavi” (Dušan Vuksan, Dvoboj učenika i učitelja (istiniti događaj), Zapisi, knjiga XVII, sveska 10, oktobar 1937, str 250) .
Inače meni je nadraži citat kada reče :
„Alaj se vi srbi narobovaste , mi crnogorci Bogomi nijesmo …“ !!!
Procitaj Dnevnik iz Crne Gore Kneza Dolgorukova pa ces vidjeti kakvi su slobodari crnogorci…
„Samo moje srpsko srce i osećanje, rukovodilo me, te nisam skrhao Crnu Goru, kao što sam bio u prilici, kada sam na čelu silne turske vojske ušao u nju. Jer, s mojim osećanjem da sam Srbin, odugovlačio sam što više napad na Crnu Goru, a u Carigrad sam slao izveštaje, kako nije vredno da slavna turska vojska uzalud gine za gole crnogorske stene i vrleti. Time sam dao vremena da se Rusi i Evropa zauzmu za Crnu Goru i spase je od tadašnje sigurne propasti i uništenja.“
Omer-paša Latas
Sekula i Milo isti.. I Milo je prije par godina pricao isto. Izdajnici, jedan drugom su mjera!