Секула Дрљевић је „оболио“ под Петровићима, а „оздравио“ под Павелићем?
1 min read
Секула Дрљевић
У прошлом тексту Новака Аџића, под насловом „Трице и кучине великосрпских експонената о др Секули Дрљевићу“, примјетио сам једну интересантну ствар која се код Аџића понавља из текста у текст. А то је да, г. Аџић не смије да полемише, већ му је концепција таква да на почетку „одговора “ напише двије странице парола и етикета на рачун оних који не мисле као он, а онда убаци пар десетина страница неког чудног текста који нема везе са полемиком, нити темом.
Нити на једно моје питање није одговорио, ниједној теми није био доследан. Одговори су му дати у виду програмираног и недорађеног реферата у наставцима. Из тог реферата, Аџић сваки пут елегантно положи у „нови одговор“ метар текста, што са вашарским паролама на почетку и на крају одговора треба да створе илузију да је присутан у полемици?!
Ипак, у том штиву, које предоставља јавности, постоји једна константа- а то је да Аџић поправља говоре Дрљевића по свом нахођењу, и преводи их на накарадан начин.
Управо зато се ја, по струци дипломирани грађевински инжењер, конструктивног смјера, осјећам надмоћно у полемици са квазиисторичарем Аџићем, који у својој причи има безброј логичких грешака. Напросто, Аџић се у полемикама, гдје треба логички показати да му је прича одржива, константно губи без сазнања гдје се уопште налази.
Новак Аџић преводи Дрљевића на смјехотресан начин
Познато је да је Дрљевић у својим говорима пламено говорио о: србијанској окупацији, србијанском унитаризму, да Србијанци не могу разумјети Његоша, да постоји различити ментални склоп Србијанаца и Црногораца.
Када дословно не цитира Дрљевића, Новак Аџић те изјаве преводи у стилу- Дрљевић је рекао: српска окупација, српски унитаризам, Срби не могу размијети Његоша…
Поставља се питање, због чега Аџић мијења термине које користи Дрљевић, лажно му приписујући неке друге? Можда је г. Аџић незадовољан реториком Дрљевића? Шта је у питању?
Да би ствари биле јасније, навешћу неколико говора гдје Секула Дрљевић користи термине Србин, српски…
У временима када је Дрљевић био ватрени заговорник уједињења Србије и Црне Горе, имамо говор на Ванредној сједници црногорског парламента, 1. августа 1914. године, поводом објаве рата Србији од стране Аустроугарске, гдје Дрљевић третира Србију и Црну Гору као „двије српске краљевине“, и каже:
„Сукобиле су се двије велике идеје. Једну носи Србија, другу Аустроугарска. Сукобио се аустријски империјализам са српском државном идејом…
Монархија не напада само Србију, већ преко ње напада уједињење српских земаља у једну српску државу. Ово је, господо, почетак коначног свршетка аустроугарске државе, чији је крај највиши интерес цивилизације. Жалим, само, што право још није створило такву одредбу, да објава рата Србији одмах повлачи за собом и објаву рата од стране Црне Горе.
Али обје су српске краљевине сада једно, и црногорски народ извршиће своју дужност, жртвујући све за отаџбину, за спас и уједињење Српства“.
У другом говору, приликом начелне буџетске дебате у Народној Скупштини, 16. фебруара 1926. Године, Секула Дрљевић је опет споменуо Србију и Црну Гору као “двије независне српске државе” у прошлости, рекавши следеће:
„Наша је војска уистину јуначка и славна војска. Зашто она заслужује та часна епитета? Несумњиво за то, што има јуначку и славну традицију.
Ту традицију нашој војсци нема ко други дати сем војска, до уједињења независних држава, Краљевине Србије и Краљевине Црне Горе, дакле двију српских независних држава, а то је војска српског народа.
Да ли је када по српском појму војске, по појму српског народа, постојала јуначка србијанска војска или јуначка црногорска војска? Никада!
По појму нашег народа постојали су само јуначки Црногорци и јуначки Шумадинци, постојао је само јуначки српски народ.“
Ова два говора Дрљевића свједоче да Дрљевић по питању свог српског националног опредијељења није ништа мијењао чак и током оружаног конфликта у Црној Гори, и то у периоду 1918.- 1925.г.
Негдје је Аџић споменуо да је Дрљевић престао бити митоман, то значи престао бити Србин, српски политичар и политички Црногорац, крајем 1938.г. Питање је да ли је то тачно, јер Аџић то тек треба да докаже.
Др Алексић: „Зеленаши су сматрали Црногорце елитним дијелом српског народа“
Дакле, нема никакве потреба развијати логику полагајући Механику флуида и Теорију површинских носача на Грађевинском факултету, нити се бавити историјским наукама, да би се констатовала очигледност.
Управо зато је очигледно да је, и на суђењу генералу Вешовићу 1921.г. и у вријеме када је написао шовинистичку пјесмицу „Ловћенски поклич“, коју је под преудонимом „Хајдук Перо“ објавио у загребачком листу „Хрват“ 1923. године, Дрљевић наступао као српски политичар, односно Србин у националном смислу.
Тај став Дрљевић дјелимично мијења током политичке сарадње са Владком Мачеком, а заокружује када у контакту са врхом НДХ полако постаје Павелићева пудлица.
Управо због таквог заокрета који се десио послије блиског контакта са вођством НДХ, проф. др Будимир Алексић, изванредан човјек и изузетно јак логичар, у књизи “Црвено – Црна Гора”, прави снажну дистанцу између Савића Марковића Штедимлије и Секуле Дрљевића, идеолошких сужања НДХ, у односу на остале зеленаше.
Док Дрљевића и Штедимлију др. Алексић сврстава у двојац који је био под директним утицајем идеолога и усташких вођа монструозне НДХ, то остале зеленаше др Алексић оцијењује овако: „… зеленаши су сматрали Црногорце не само интегралним, већ елитним дијелом српског народа, о чему постоји сијасет свједочанстава и историјских извора“, при том наводећи упечатљиве примјере и свједочанства.
Дакле, по националном питању – Дрљевић и Штедимлија се бивствовањем у НДХ одвајају од осталих зеленаша, и може се рећи да остају усамљени у тим својим новим расним теоријама петпарачке вриједности.
Дрљевић је био под утицајем династичког српства Петровића?!
У осврту на суђење генералу Вешовићу, у прошлом тексту, Аџић поново демонстрира накарадно превођење Дрљевића на следећи начин: “Дрљевић у одбрани генерала Вешовића (11. и 14. ИИ 1921) жестоко критикује политику српског терора и насиља над Црногорцима… Дрљевић објављује своје чланке у којима износи своје виђење црногорског- српског конфликта.”
Ради се о очигледном фалсификату Аџића, јер он термин “србијански терор” преводи у “српски терор”, „црногорско- србијански конфликт“ преводи у „црногорско- српски конфликт“. Аџић, напросто, силом покушава да од жељеног направи стварно.
И тада му се закономјерно десио пех, стрмоглав, јер свака манипулација има свој моменат пада у провалију.
Наиме, Аџић наводи да је на том суђењу Дрљевић, „истицао историјску, културну, етичку разлику између Срба (Србијанаца) и Црногораца“, а потом се посипа пепелом у наставку реченице тврдећи супротно: „Дрљевић тада није заступао и субјективно становиште да су Срби и Црногорци двије посебне нације (то ће урадити знатно касније,…).“
Укратко, Аџић је демантовао себе и устврдио да је на суђењу Вешовићу Дрљевић сматрао да су Срби и Црногорци припадници исте нације! Аџић том приликом не наводи- које исте нације, мада се зна да је ријеч о српској нацији? Не смије то рећи, јер би га „моментално опалио“ инфаркт или инсулт!
Неспорно је тачно да је Дрљевић тада сматрао да су Србијанци (не Срби, како преводи Аџић) и Црногорци припадници исте нације- српске, а то што је Аџић превео Дрљевићеву ријеч Србијанац у Србин, је факт да је Аџић фалсификатор и недостојан академског звања.
Да ситуација буде смјехотресна, Аџић се потрудио следећим исказом у истом дијелу текста, гдје каже: „Дрљевић у одбрани генерала Вешовића нема још сазрелу свијест о посебном националном и етничком бићу Црногораца. Он је тада још био под утицајем романтичарско-митске слике и дворске доктрине појединих владара из куће Петровића и њиховог идеолошко-политичког и династичког ‘српства’.“
Укратко, Аџић жели рећи да је Секула Дрљевић био под утицајем “митологије династичког српства Петровића”, те је због тога био Србин у националном смислу, још недозрео да буде Црногорац у националном, а не само у политичком смислу.
Елем, закључак је следећи: како је тада Секула Дрљевић био Србин, то није могао користити термине „српска окупација“, већ „србијанска окупација“, нити термин „црногорско-српски конфликт“, већ „црногорско –србијански конфликт“.
И ту нам је искочио, из ниоткуда, Новак Аџић да „стручно“ ретушира и „поправи“ говоре Дрљевића, кријући се иза тога да је некакав „научни радник“. Нема сумње, такво брљављење није својствено научним радницима, већ ликовима који су залутали у академско друштво.
Мада, могуће је да Новак мисли да се тим фалсификатом исправља „велика историјска неправда“ коју је, гле чуда, Дрљевић учинио сам себи. Лудило, зар не!
Коме смета што је Дрљевић био Србин па Црногорац?
У једном од претходних текстова, Новак Аџић је осуо паљбу по онима који нападају Секулу Дрљевића, рекавши следеће: „Он (Секула Дрљевић, оп. а.) им смета зато што је рекао да Црногорци нијесу Срби и да Црна Гора треба да буде држава, а не регион…”
Овдје г. Аџић гријеши, јер је ситуација управо обрнута. Наиме, сигуран сам да никоме не смета што је Дрљевић пред крај свог живота говорио да Црногорци нису Срби.
Прије ће бити да г. Аџићу смета што је читав живот, осим у кратком трајању марионетске НДХ, Дрљевић говорио да је Србин, те да су и Црногорци Срби.
Доказ да је то тако сам дао у претходном дијелу текста, гдје сам показао да је Аџић склон фалсификовању- па чак и говора Дрљевића.
Зато, ако ја могу рећи да ми не смета што је Секула Дрљевић у задних неколико година свог живота сматрао да Црногорци нису Срби, то би за почетак било лијепо да г. Аџић покаже исту такву толеранцију, коју ће читаоци поздравити.
Напросто, г. Аџић треба да призна да му не смета што је Секула Дрљевић био Србин када је писао „Ловћенски поклич“, бранио генерала Вешовића, пропагандно скакао по костима пострадале породице Звицер, па тек онда да добије право да критикује друге.
„Отац нације“ Секула Дрљевић?
Интересантно како Аџић жели промовисати Секулу Дрљевића у „оца црногорске нације“, не схватајући да се тиме темељно бламира у очима јавности. Испада, по Аџићу, следеће – да није било Секуле Дрљевића да постави теоретске основе црногорске нације у НДХ – црногорске нације не би ни било. Нема сумње, то је бесмислица.
Заиста је необично ту своју нову теорију о црногорској нацији Дрљевић створио тек у НДХ, највјероватније отпочевши да је развија у приватном Неуропсихијатријском санаторијуму на Зеленгају у Загребу, чији је власник био др Ђуро Вранешић.
У том сенаторијуму се обрео крајем 1941. и почетком 1942. године, пошто су га Италијани протјерали као екстремног ултрафашисту из Црне Горе. У њему се „крио“, по тврдњи др Растислава В. Петровића, до капитулације фашистичке Италије крајем љета 1943.г. У тој јазбини је развијао нове теорије о нацијама, што му је једино преостало послије пропасти идеје да буде фирер Црне Горе.
Дотични др Ђуро Вранешић, код којег се „крио“ Дрљевић, је био у НДХ члан Хрватског државног водства, а послије тога члан Расно-политичкога повјеренства МУП-а НДХ. Као функционера НДХ задуженог за расна питања, комунисти су га стријељали 14.01. 1946.г. у Загребу.
У том санаторијуму се „крио“ и Миле Будак, главни усташки идеолог, министар вјера и наставе у НДХ, који је послије суђења био повјешан 7. јуна 1945. године.
Аџићу „ништа не говори“ то што је Дрљевић у тој душевној болници био у окружењу нацистичких пацова хрватске провинијенције, којима је та болница била зборно мјесто, а у којој су се они наводно скривали.
То њихово „скривање“ ме подсијећа на дио биографије Владка Мачека, који је од марта до септембра 1943. био „заточен“ на стану монструма Вјекослава Макса Лубурића, управника злогласног логора Јасеновац.
Ако мислите да је на том стану „заточеник“ Владко Мачек био мучен и пребијан, тада темељно гријешите. „Мученик Мачек“ је на том стану био у друштву мајке и двије кћерке тог усташког злочинца, и то као „кућни љубимац“.
Розенберг и Старчевић- сулуди расисти и политички очеви Дрљевића?
Да је Аџић дезоријентисан у ономе што пише, најбоље свједочи његова несретна тврдња из прошлог текста, гдје каже: „Код Дрљевића се осјећа у извјесној мјери и утицај учења о значењу крви којег је елаборирао у свом дјелу ‘Митос XX вијека’ нацистички расистички идеолог Алфред Розенберг”.
Можете замислити, Алфред Розенберг утицао на Дрљевићеве теоретске поставке о нацији, невјероватно?
Да напоменем, Алфред Ернст Розенберг је главни њемачки идеолог расне теорије, суђен је на Нирнбершком процесу, осуђен на смрт и објешен 16. октобра 1946. године.
Новак Аџић је у прошлом тексту, уз усхићење, навео ријечи Савића Марковића Штедимлије- да је „Секула Дрљевић црногорски Анте Старчевић“, не објашњавајући да је Анте Старчевић био монструозни расиста, огавни идеолог и претеча убилачке саблазни зване НДХ.
Уместо тога, Аџић ставља морално деструктивног Анта Старчевића чак изнад Гарибалдија и Мацонија, што је скандалозно. Послије свега, уопште ме не би чудило да у неком тексту Аџић спомене и Џека Трбосјека као позитивну личност.
Да подведем црту под оно што сам до сада навео – Аџић тврди да је Дрљевић био „опчињен митоманијом“, прије свега „српством династије Петровића“, у дугом периоду времена када се декларисао као Србин. Дакле, тада је, по Аџићу, Србин Секула Дрљевић био национални болесник због утицаја српства Петровића.
Следујући своју мисао, Аџић тврди да је Дрљевић национално оздравио много касније, а хронолошки се то десило – када се обрео код Павелића у НДХ, размијенио мишљења са хрватским расистима и усташама јачег калибра, гдје му је пала на памет идеја да направи претпарачку „теорију о црногорској националној посебности“, како је дефинише Аџић?!
Тако испада, да је, по г, Аџићу, Секула Дрљевић „оболио“ под Петровићима, а „оздравио“ под Павелићем? Ако је то резултат научног рада Аџића, мислим да ће му се због тих „научних висина“ које је достигао насмијати не само јавност, већ и рибице у Сутомору.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Занимљиво, још више се утврђујем у уверењу о „расцепу“ у који су Црногорци упали након губитка Краљевине и немогућности да пронађу културно-политички модел који би подмирио њихове аспирације и (племенске) склоности.
Премда, признаћете да све што се (врло брзо) након овога дешавало – обрачун на Лијевча Пољу, крај српских официра у Великој Градишки, увиство Дрљевића од стране Џогана (или Џогаза) и Јањића, каснија завера браће Јововић и М. Кривокапића против Павелића у Буенос Ајресу… све то не даје баш неки трајни легитимитет (као, ономад, ни Петровданском сабору) споразуму везаном за ЦГНВ. Па се тако ни акције везане за рехабилитацију П. Ђуришића не могу превише везивати за тај споразум. Но, треба обратити пажњу на оно што сам већ напоменуо: П. Ђуришић и С. Дрљевић су, по мом сазнању, били у сродству (ово је изазивало и почетну подозривост и у главном штабу Равногораца) . Евидентно је да, кад се разочарају у статус Српства на терену, многи Црногорци се враћају својој снажној, увек нетакнутој племенској подоснови. Тако је било и овог пута и Ђуришић прави кобну грешку, стајући „на Божју вјеру“ са Дрљевићем, а посредно, и са Хрватима.
Али, шта ћемо са Радићевим предлогом о „двојном“ уређењу Југославије и „понуди“ Црногорцима (између осталих) да изаберу у коју фракцију желе да уђу? Јасно је да се Пуниша Рачић приволео „милитаристичкој и централистичкој Србији“, али шта је са Дрљевићем? Да ли је он све време на памети имао понуду убијеног Радића? Да ли је заиста сматрао да је могуће да Црногорци држе неку „трећу страну“, или их је само заваравао својом теоријском шаргарепом, до коначне уградње у „Црвену Хрватску“? Дрљевићеве теорије, хоћу рећи, нису настале у НДХ, али је он очигледно очекивао да их инкорпорира у „цивилизацијски круг“ који је био, на овом терену, омеђен управо Хрватском (барем, како Хрвати сматрају) . Противио се Великој Србији, али Великој Хрватској… нисам сигуран. Не мислите ли да постоји тачка где је он и те како био спреман да жртвује црногорску „самобитност“ и угради је у „западни, анти-православни“ део понуде са Радићевог стола?
Проф. Аџићу, нисам човек од угледа, нити научник, а и мислим да сам престар да бих Вам био студент 🙂 . Написах у једном коментару, који сте, чини ми се, превидели да нисам грађанин Црне Горе и да немам намеру (нити права) да учествујем у тамошњим политичким размирицама (премда, да не буде забуне, интимно сасвим подржавам српску ствар и ЦГ, иступање СПЦ-а и ставове људи око ИН4С-а) , али сам 50% Васојевић, моји преци су (између осталих) стварали Црну Гору, па ме њена историја занима приватно, а са њом и личност С. Дрљевића. Што се тиче биографије (премда сам ја вама веровао на реч) , немам на интернету „проверљивије“ од ове, не баш импресивне:) :
http://www.art-anima.com/c13-pisci/milan-dujovic
До Вашег скорог одговора на дотична питања, остајем (у жељама) веран заветима заједничких нам предака:)
М. Дујовић
Nije tacno da je dr Sekula Drljevic prvi istakao činjenicu povijesti da su Crnogorski etnički slovenizovani Iliri. To je još 1931 godine prije njega napisao Nikola Petanović (Podgor, Crmnica 1892-San Francisko, 1932). Drljević je prihvatio Petanovićevo stanovište o etnogenezi Crnogoraca. O posebnosti crnogorske nacije i da Crnogorci nijesu etnički Srbi pisao su Štedimlija i Milivoje Matović 1935 i 1936. Eto, za nauk da u NDH nije nastala teorija o vjekovnoj samobitnosti crnogorske nacije. To vrlo ljubazno poručujem gospodi Grubaču, Đukiću i njihovim potencijalnim pokroviteljima.
Novače KOVAČE(bez nakovanja-podloge)nove etnogeneze vas tost crnogoraca…zažeta je u nalazima iskubenih iz KRVI onih sa ulice pokupljenih -vaših 404 „osobe“-u KBC CG januara(jopet jebeni januar).2010 u Pod Goricu-pa ispade(nađoše vam Američki biogenetičari) da vi tosteri nemate ni promila gena(pragena)CRNOGORACA PETROVIĆA NJEGOŠA! Ali na vašu sreću-i nauku…posjedujete od 100% mogućih gena-107 % gena pestokupljavina od Anadolije do Balkana-posloženih redom:Ilirskije(29,2%)+Vlaško-Arbanaškije(27%)+Keltskije(9,4%)+Osmanskije(9,2%)+Vlaškije(29,2%)= zaberi-da te zamolim…! Sve ovo je objavljeno u američkom časopisu „American Journal of Phisical Antropology“-kao i u Portal Anlitiku i portal Sandžak PRESS! U svemu ovome-interesantan je zaključak sradnice u „američkom projektu“-gospođe mr Slavice Vujović sa PMF-Pod Gorice,koja doobjasni:“CILJ RADA NIJE BIO DA SE PRAVI NEKA SOCIO-POLITIČKA ILI ISTORIJSKA ANALIZA STANOVNIŠTVA NA DANAŠNJOJ TERITORIJI CRNE GORE-VEĆ JE RIJEČ O ISPITIVANJU AKUKULTURACIJE I MIGRACIJE KAO MEHANIZMU ŠIRENJA POLJOPRIVREDE NA BALKANU…“?!!!! Sve JASNO-ali đe nađoše,baš,vas tost crnogorce-podobne za „RAZVOJ POLJOPRIVREDE-na BALKANU“? More Novače ne ori po POVIJESTI….Narod krepa od gladi i nemaštine…čekajući emancipaciju(poljoprivrednu)-kroz vašu AKUKULTURACIJU…?!!!!
Господине Аџићу,
Теорија о „vjekovnoj samobitnosti crnogorske nacije“ је једна ноторно псеудонаучна сколастичка теорија доконих антрополога-аматера, једна од бројних варијанти врло заразне дечије болести“самобитнизма“ коју, попут заушака, добијају све новокомповане балканске и источноевропске нације. Одликују је ови симптоми: Висока температура, сумануто понашање, булажњење о „етногенези“ и еуфоричност, до лудила. До данас, упркос свему, могу Вам одати признање да сте у својој одбрани идеалног (митског) лика Секуле Срљевића били оригинални, непоновљиви и своји. Једном сте само поменули ђеда Бодина, али ни једном из магле историје нисте потезали бабу Јаквинту. Тиме сте направили јасан одклон од својих истомишљеника, заговорника дукљанске магле.Међутим, изгледа да, како дискусија не иде у жељеном правцу, ви постепено клизите у банални дукљанизам. Ваљда је то лакше, научно безбедније, јер није лако проверљиво шта је заиста мислила баба-Јаквинта? Сада би ми, Ваши опоненти, требали, као одговор на тезу тог мени непознатог Николу Петановића, да доказујемо српство Црногораца(х)? А ви бисте доказивали да је Његош био незнавен кад је србовао, јер није, иако владика, знао разлику између нације и вере, па је, кад је рекао „Србин“ – мислио – „православац“? Опет она стара, опробанадукљанска шема да се дискусија која иде неповољно за Ваше, одвуче на безбедно поље контрирања Србин-Црногорац, тј, „за Голеш планину“. Морам да приметим да се Ваш Николица Петановић потпуно слаже са Јованом И. Деретићем. И он, као и Петановић мисли да су Црногорци Илири, с тим што он мисли да су Илири – Срби! Ако је већ научно побијена теза да су Албанци Илири, онда су све комбинације отворене за доказивање. То све онда личи на причу о јаји и кокошки, што је народска сколастика. Мени се чини да се Ви, непотребно, упуштате у средњовековну историју, или даље унатраг у прошлост, која није Ваш фах. Још само остаје да кренете да цитирате Шпира Кулишића, па ће ова Ваша „одбрана“ Секуле Дрљевића склизнула у потпуну спрдњу, пародију и скеч! Сугеришем да се манете „самобитности“ и да се држите теме: „Живот и прикљученија раба Божијег Секуле Дрљевића“. Опет, и опет, понављам Вам: Небитно је оно што је Дрљевић писао, говорио, мислио или радио до 06.04.1941. године, за одговор на питање да ли је у време рата био издајник, квислинг и ратни злочинац или не. Ако је до рата кокетовао са расизмом, фашизмом, нацизмом, небитно је, био је само минорна политичка фигура, много мањег значаја него што је то данас у Србији, на пример, Ненад Чанак. Па Чанак бар има некакво малено гласачко тело, а Секуле се увек само провлачио и улазио у Скупштину на мала врата, попут данас Ваше партијице, све као прирепак на листама других, јачих опозиционих партија. И даље сматрам да је једина опција која ће дати одговор на питање ко је био Секуле Дрљевић јавно суђење, за које се ја јављам да будем његов бранилац. Уверен сам да ћу га одбранити и да ћу доказати да за оно што је урадио није био кривично одговоран, те да је он, грешни Секуле Дрљевић, “ био само играчка у рукама других и напаћена жртва својих бруталних усташких газда, који су језуитским методама потпуно скршили његов крхки интелектуални интегритет, искористивши при том бројне његове мане и слабости и злоупотребивши га, као своју марионету., искористили за вршење злочина колосалних размера.
1931 СТЕ УТВРДИЛИ ДА СТЕ ИЛИРИ А АЛБАНЦИ 1912 , Е ПА ГОСПОДО ИЛИРИ САД ЋЕ ВАМ БРАЋА СА КОСОВА ДОКАЗАТИ ДА СТЕ ВИ У СТВАРИ ЈЕДАН НАРОД И ДА СЕ ВАША ДРЖАВА ЗОВЕ УЈЕДИЊЕНА АЛБАНИЈА
Uvažena gospodo, cijenjeni komentatori. O Sekuli Drljeviću evo Vam, par dokumenata, u vrijeme kad je Pavle Đurišić napustio Dražu Mihailovića i potpisao zakletvu na vjernost svom novom vrhovnom komandantu g. Sekuli Drljevicu. Što istorijska dokumenta vele slijedi u daljem tekstu, a ja to ovom prigodom tumačiti neću.
“PROGLAS
Braćo Crnogorci,
Kao punomoćnici pukovnika PAVLA ĐURIŠIĆA, koji smo u njegovo ime i po njegovim upustvima sklopili sporazum sa predsjednikom Crnogorskog Državnog Vijeća
Dr. SEKULOM DRLJEVIĆEM,
Smatramo za dužnost da vas obavijestimo i da vam uputimo ovaj proglas.
Dolaskom u dolini rijeke Bosne sazrela je i kod posljednjeg Crnogorca, žene, pa i djeteta misao da je nemoguća borba Crnogoraca, pod srbijanskom komandom Draže Mihajlovića i dalje vezivanje naše sudbine za njegovu znači fizičko uništenje svih Crnogoraca koji nijesu voljni priznati Titovu vlast.
U tu svrhu Đurišić je opunomoćio nas trojicu i Bećira Tomovića da sklopimo sporazum sa Dr. Drljevićem. Mi smo sklopili sporazum onako kako je Đurišić pristao, o čemu nam je dao pismeno punomoćije Đurišić je priznao SVOJIM POTPISOM Crnogorsko Državno Vijeće u Zagrebu za svoju vrhovnu vlast, a predsjednika istog Dr. Drljevića za Vrhovnog Komandanta Crnogorske Narodne Vojske. Dr. Drljević je izdejstvovao kod Hrvata da Crnogorci budu primljeni kao njihova braća i da budu smješteni tako da se mogu izliječiti, odmoriti, nahraniti, obući, obuti i u miru sačekati razvoj događaja. U tu svrhu i u tom cilju je Dr. Drljević naredio pokret trupa i odredio pravac kretanja.
Protivno tome utanačenju, pošlo se u protivnom pravcu.
Čineći sve kod Vrhovnog Komandanta Dr. S. Drljevića da svaki Crnogorac bude spašen, mi vas obavještavamo o činjeničnom stanju i pozivamo vas da se muški i odvažno otresete onih, kojima je više stalo do čina nego do vaših glava.
Stanite čvrsto na braniku naše Domovine.Budite svjesni žrtava koje ste dali do sada za račun bjelosvjetskih pustolova i tuđih agenata. Ne zavaravajte se lijepim i lažnim pričama onih, koji su vam ostavili braću, majke, djecu i sestre, bolesne iznemogle i gladne.Njihov bijes prema onima, koji su ih napustili je neizmjeran. Oni jedva čekaju da ozdrave i potraže zločinca.
Draga braćo!
Znamo ko vas steže i vodi u očiglednu propast.Njih nema mnogo.Napustite ih, jer je to pu smrti. Zar nemamo svoju domovinu.Zar nemamo svoju istoriju!?. Lažu svjesno kad kažu ne može ekonomski opstati.
Želja Dr. Drljevića jeste da nas spasi. Nailazi se na potpuno razumijevanje kod braće Hrvata, koji prihvatiše našu napuštenu braću majke i sestre, nahraniše ih i smjestiše u bolnice da nam ih žive i zdrave vrate u zagrljaj. Ne dozvolite da vas guba so i hljeb, koji nam bratski pružiše braća Hrvati.
Ne dozvolite da se naš zajednički neprijatelj, koji nam je ubio sve naslađuje.Budite svjesni i odvažni.O tresite se ovih koji su protivni da mi kao cjelina i narod ostanemo živi.
Još nije kasno. Vratite se svojoj domovini koja za vama plače.Zar nečujete vapaje majki, žena i djece koja oće hljeba!Ko će im ga dati,ako se ti ne vratiš živ, o Crnogorče!.
Pozivamo vas da ne slušate pustolove i da ih napustite jer je to sjutra kasno.
Bićeš nemilosrdno uništen ti, koji se boriš za zvezdice onih koji imaju pune džepova zlata.
Upućujući vam ovaj apel, izvršili smo ono što nam je bila dužnost.Ne poslušate li nas sami ste krivi.
U Zagrebu, 31. marta 1945.
Pukovnik Milan Piletić
Ing. Dušan Pavlović
Ing. Vukosav Drljević”.
(Navedeno prema: Prof. dr Branisav Kovačević, „Stradanje crnogorskih četnika 1944-1945″, Podgorica, 2005, faksimil proglasa, “ str. 374-375) .
I dalje:
„“Dnevna zapovijed
Crnogorskoj narodnoj vojsci
CRNOGORCI,
Na zahtjev pukvnika Pavla Đurišića primio sam njegove opunomoćene delegate koji su mi tražili u ime Vaše i njegovo da pomognem Crnogorskime narodu u ovim sudbonosnim časovima. Kao i uvijek muke i patnje našega naroda moje su.Odazvao sam se tom pozivu i sa njima napravio sporazum dana 16. marta 1945 godine.kako znate po tome sporazumu ja sam vrhovni zapovjednik Crnogorske narodne vijske.
Hrvatska i njen veliki Poglavnik odazvali su se bratski i bezgranično da priteknu u pomoć vama a sa time našoj mučeničkoj domovini.
S vaki pravi Crnogorac i dostojni nosioc toga imena naći će kao i uvijek bratski prijem kod svih Hrvatskih vlasti.
CRNOGORCI,
Pozivam Vas i kao vrhovni zapovjednik i kao sin naše napaćene, ali slavne domovine da se odmah u moje ime prijavite hrvatskim vlastima koje će vam ukazati bratsku pomoć i zaštitu.
Živjela sloboda Crna Gora!
Živjelo bratstvo Hrvatske i Crne Gore!
Predsjednik državnog Crnogorskog vijeća
Vrhovni zapovjednik Crnogorske narodne vojske
Sekula Drljević, s.r”.
Prof. dr Branisav Kovačević, „Stradanje crnogorskih četnika 1944-1945″, Podgorica, 2005, faksimil proglasa, “ str. 376).
I potom:
„“DNEVNA ZAPOVIJED
Vojnici,
Crnogorski narodni ideal je Slobodna Crna Gora. Ostvarenje toga ideala ratni je cilj Crnogorske narodne vojske.Da bi se borili pod barjakom, koji u svojim bojama sadrži naš ratni cilj, proglašujem crnogorskom narodnom i državnom zastavom trobojku: crveno, crno, zeleno.Crvena boja je boja slobode, zelena boja je boja gore, ođevene listom proljeća.Sve tri boje zajedno znače Slobodna Crna Gora.Istovremeno te boje odgovaraju bojama crnogorske kape i dolame . Dokaz da su i te boje naše nošnje boje Slobodne Crne Gore.
Unošenjem naših narodih boja u najsvetiji amblem naroda i države „u naš narodni barjak“ potvrđujemo svoju neopozivu odluku da nova Crna Gora bude Crna Gora crnogorskoga naroda.Pravno i političko uređenje koje su nam ostavile u nasljeđe Crna Gora Balšića i Crnojevića, Crna Gora mitropolita iz raznih plemena i Crna Gora Petrovića dragocjena je tekovina koju će Crnogorci smatrati čvrstim i pouzdanim temeljem, na kome će izgrađivati narodnu Crnu Goru. Crnogorski narod znaće spojiti duboko poštovanje prošlosti sa mudrim izgrađivanjem svoje savremenosti i budućnosti.
Vojnici,
Predajući vam novi barjak zanm da ga predajem u prave ruke. Ne sumnjam da će Vaša junačka pregnuća spojiti sa njim slavu opjevanih djela naših predaka.
NEKA VAM JE BOG U POMOĆ!
28. april 1945.
Zagreb
Predsjednik
Crnogorskog državnog vijeća,
vrhovni komandant
Crnogorske narodne vojske
Sekula Drljević s .r.”.
(Navedeno pre,ma: Prof. dr Branisav Kovačević, „Stradanje crnogorskih četnika 1944-1945″, Podgorica, 2005, faksimil proglasa, “ str. 377).
Sve je to navedeno u mojoj doktorskoj disetaciji, pošteno i savjesno citirano, a Vi kad ocete da satanizujete dr Drljevića i da Pavlu Đurišiću podižete (a znate da se to neće dopustiti, pa time ni destiti) spomenik Pavlu Đurišiću, shvatite bar to da je Pavle Đurišić pristao da mu bude dr Sekula Drljević vrhovni komandant i da je taj isti Pavle potpisao da će se pod Sekulinom komandom boriti za „nezavisnu Crnu Goru“. Zbog sporazuma Pavla Đurišića i njegovih izaslanika Draža Mihailović je Pavla osudio na smrt zbog i“izdaje“ za račun dr Sekule Drljevića. Inače mislim da je taj sporazum bio varka, ali tako je bilo. Znaci, kad se neko javi da podiže spomenik Pavlu Đurišiću neka makar zna da time podiže i spomenik i dr Sekuli Drlkeviću, jer je nakon Draže Mihailovića i Milana Nedića posljednji komandant Pavla Đurišića bio dr Sekule Drljević.
S uvažavanjem
Novak ADŽIĆ
Све на захтијев и у име а нигдје Ђуришићевог потписа…Е мој правниче.
Dr.Novak Adžić(reprinter?)-neispitani dipli pravnik-dr historije-po narudžbi „pobjednika koji su umislili da su pobjednici“-gore „reprintuje“:“…pod barjakom….proglašujem crnogorskom državnom zastavom trobojku: crveno,CRNO,zeleno.. Crvena boja je boja slobode,zelena boja je boja gore, ođevena listom proljeća…?! Preskoči(ili dere Sekula ili dere Novak)-CRNU boju-boju „zelenaško četničku(Blaža Đukanovića i Krsta Zrnova Krsto )? Kako i zašto-preskoči(navikom-ili neznanjem?)? Zato se pobrinuo Krsto Zrnov(agent OVRE!)na „sveti dan“ zatečeni ispod kotule Pircia Birolia“-8.ožujka(marta).1942 godine u Banske dvore na Cetinje-koji uputi „proglas“ :“BRAĆO CRNOGORCI“,Svi ste čuli i vidite,da naš narod nikad od kad postoji nije bio u težem položaju nego danas. Došlo je vrijeme,ako se ovako produži da nestane i da na njegovoj istorijskoj grobnici bude napisano „Ovđe je živio jedan narod,pošten i hrabar,koji se bio uzdigao moralno nad svim drugim narodima,ali su ga ubili njegovi sinovi“! „CRNOGORCI“,Nedajte da nestane naš narod .Možda smo još na vrijeme,ali je potonji čas,da pregnemo složno koliko ko može, da spasimo narod i našu ZAVEDENU OMLADINU,koja je na žalost postala plijen TUĐIH AGENATA i NEPRIJATELJA NAŠIH(stimaje Krsto omladinu-gledajući sebe u ZRCALO?)“?!….“Priđite ovom „NARODNOM FRONTU“(prva narodna sloga četničkoga generala Blaža Đukanova i zelenaškog brigadira Krsta Zrnova Popovića) bez PREDOMIŠLJANJA. Svaki je propušteni minut skup i sudbonosan. Javite se lično organizaciji „NACONALNOG FRONTA“,još danas,koju sprovodi „GLAVNA KOMANDA“ po svim opštinama,i na Cetinju, Vladin DOM…Okružni sud soba broj 1″! u potpisu KOMANDANT,brigadir,Krsto Popović…“Na Cetinje,8,marta.1942 godine…?!!! Dragi čitatelji-ovaj „proglas“-bio bi „šuplja tikva“-VASA VACUA-povijesničara-koji pišu za one koji misle da su pobjednici-a da se ne spomene „CUCKA JEKA“-iz Budoške pećine na dan kapitulacije „ANTIFAŠISTIČKE Italije“-9.rujna(septembra).1943 godine-kada Krsto Zrnov-progovori I SAOPŠTI SVOJIM OFICIRIMA: „NAŠA STVAR JE -P R O P A L A! SVI KOJI NEMATE KRVAVE RUKE-K U Ć I, A MI DRUGI KAKO -M O R A M O! P R E S U D A“!!! Zašto sam „smešao tri lika-jednog „miljeja-danas dominantnog“ u ND MONTENEGRO….u kojoj se sa pažnjom „prate“ situacije kod naših susjeda-đe „ĆETA“-ideologija Anta Pavelića ii Draže Mihailovića….bez kojih nebi bile historijske ličnosti naši „Sekule Drljević,Pavle Đurišić i Krsto Popović(OVRIN agent od 1918 do 1947 godine)…“?!!!
Ciko Jole Drnjak bor zelini, u glavu mu kam studeni. E Boze spasi nas od ove aveti i Denis napasta Jola Prcanskog, koji bulazni
„Ciko Jole Drinjak…“-umjesto odgovora od priučenoga doktora povijesti-prima poštu -pod „špic zametom jovan“-dipli pravnika-neispitanog u struci? Što se ne prestavi-no ka noćna dama-na tezgi-đe noću(pod oktiljem mraka)-prodaje lubav akonto svoje domicilne sagorele u šukuribande..-ka ti u Sekulinoj deželi(dosanjavaš „lješanske igre-predigre“)…..No to nije razlog-da ne čekam tvoj odgovor-na moje „bulazni“-koje ovjekovječi Boro Milovanov Krivokapić-na Portal Analitika-dana 02.listopada.2011.godine u svom „Feljtonu( 4 nastavka):“Crna Gora stalno pita kad će ĐIDO mjesto TITA“! Pa upozori :“antifašističkoj državi Crnoj Gori NIJE SE RODIO MILOVAN ĐILAS-NITI JOJ UMRO ustaki četnik SEKULE DRLJEVIĆ…“!…
Лажни историчар
Постоји у Црној Гори једна навика, а то је да свако даје себи за право да се бави историјом. Суштински свака баба са Цетиња мисли да зна историју боље од онога који се бави историјом професионално.
Постоји један назови историчар у Црној Гори који је по вокацији правник, али ето хоби му је историја. Овај назови историчар и србомрзац који се нарочито бави периодом 1918 – 1919. је изговорио море небулоза, неистина, једноставно речено – он је један од оних дукљанских гласноговорника, који по сваку цијену желе да промијене свијест народа у Црној Гори и да направи новог човјека који би се вјероватно звао Дукљаникус депеесикус србомрзиус.
Овај назови историчар покушава кроз своје јавне наступе да убиједи људе око себе да Срби у Црној Гори никада нису живјели, већ да нас је ето неко увезао, мoгуће је да је то био неки васионски брод који нас је, ето, изручио једног лијепог дана у Црну Гору.
Шта год да поменете и који год аргумент да изнесете да је Црна Гора кроз историју била српска држава (а да данас мора бити и српска) овај назови историчар побија једним те истим аргументом. Наиме, Аџић има ту навику да сваки документ у којем се спомиње Србин и српско у Црној Гори назива фалсификатом Пашића или како он већ каже “Све је то фалсификат Пашића“.
Колико је то пута поновио постаје трагикомично, наиме по Нолу испада да Никола Пашић у свом животном вијеку није имао никаквих других обавеза осим да долази у Црну Гору како би фалсификовао историјска документа.
Да је фалсификовао све за шта га дотични назови историчар оптужује Николи Пашићу би требала три живота минимум. По свему написаном испада, а то је и истина да је Ноле оптерећен Николом Пашићем, искрено мислим да сваке ноћи сања Николу Пашића.
С друге стране, он нема никакав проблем да велича колаборационистички зеленашки покрет 1941-1945. и идеолога ток покрета Секулу Дрљевића којег озбиљни историчари сматрају црногорским усташом пошто је један дио рата (1944-1945) провео код усташког поглавника Анте Павелића.
О коме се заправо ради најбоље нам свједочи информација да је Дрљевића из Црне Горе протјерао и Пирцио Бироли. А тек шта рећи о томе у какву екстазу пада овај назови историчар када се помене име Крста Поповића, то се просто не може ријечима описати и ни са чим упоредити.
По Нолу таквог војсковођу свијет није видио, таква људина никада није постојала, а суштински се ради о истом склопу какав је и Дрљевић, у питању је најобичнији колаборациониста и издајник. Суштински овај лажни историчар настоји да одбрани неодбрањиво.
Овај лажни историчар је свакако неко чије књиге не треба читати, а његове ставове никако али баш никако не треба узимати у обзир. О њему и његовом историјском писанију моћи ће се писати књиге са насловом нпр: “ Сва лупетања лажног историчара“, “Историјски фалсификати Н.А“ итд.
Једино ми је жао Николе Пашића, јер свако изгледа може дати себи право да да историјски суд о њему.
Jest bora mi- SEKULA DRLJEVIĆ bio potonji komandant „crnogorske vojske-četnika“-1944 u Bosni i Hrvackoj..a! A u vrijeme BOŽIĆNE POBUNE(januar 1919-april 1919)-u vladi Nikole Pašića-u trojnoj ustaško četničkoj kraljevini SHS-bijaše NAČELNIK MINISTARSTVA“pravde“-u krvavoj fotelji leškario ka slomljena krava jalovica-..dok su se po kraljevini Crne Gore-palila sela i crnogorska nejač! I kad smo kod Pavla Đurišića-dok je Pavle organizovao trinaestojulski ustanak sa KOMUNISTIMA u Beranama jula 1941-Sekula Drljević je ušao u ISTORIJU BRUKE I SRAMOTE CRNE GORE…formirajući ND ustaško četničku MONTENEGRO(12.srpnja.1941)-pod kotulom fašističkog generala i guvernera novostvorene „obnovljene kraljevine montenegro“-Pircia Birolia…?!!! Zato dragi doktore-znam nije ti lako breme(diplome I doktorati?)zadaća zadata od vlasnika tvoje glave(VASE VACUE)-sudbina vas koćenih u ABlejanju-kontrarevolucije 1988/1989…ali ukabuli-vakat je,i zapamti da:“NON FACIUNT MELIOREM EQUUM AUREI FRENI“-KONJA NE ČINE BOLJIM ZLATNE UZDE-ŠTO BI REKLI STARI LATINI…I na ultimu-predlažem ti da pokreneš akciju(poslije listopadnih izbora-2016)-u skladu sa tvojim obećanjem dato na rahmetil TV MONTENA-rahmetil Jovu Kapi sinu Milovom koji bijaše saborski zasttupnik „petrovdanskog sabora-12.srnja.1941-da se konačno ovjekoviječi jednim spmenikom -„SLAVA i ČAST i ČOJSTVO-obaška JUNAŠTVO“ Sekula Drljevića,Pavla Đurišića,Krsta Popovića,Baja Stanišića,Blaža Đukanovića,Novice Radovića i ostalih kotulaša-slugu okupatora na prostorima Zecke Banovine-1941/1945! Mjesto spomeniku-zbg troškova-predlažem da se podigne u sklopu SPOMEN GROBLJA „oslobodiocima sa Rajne i Majne“-vaše NDUČMNE-koji se gradi po odluci naše Vlade u Golub-ovce u Zeckoj ravnici…e bo!
Kraj Sekulinog carstva
U feljtonu pod naslovom “Hod po mukama” posvećenom najstarijem srpskom političkom emigrantu Dragu Kešeljeviću, objavljenom u listu “Sloboda”, Antonije Đurić pobliže opisuje kraj Sekule Drljevića. Iznoseći Kešeljevićevu ispovijest, Đurić navodi:
“…Još dok smo bili u logoru u Eboliju doprla je do nas radosna vest da je ubijen Sekula Drljević. Za nas Srbe iz Crne Gore i Hercegovine većeg izroda od Sekule Drljevića nije bilo. Kao crnogorski separatista mrzeo je srpski narod pa je sve činio da ga omalovaži i optuži na svakom koraku…
…Drljević je najveći krivac za smrt vojvode Pavla Đurišića i njegovih saboraca koji su živi spaljeni u jasenovačkom logoru. Zna se da se, još kao poslanik Skupštine Kraljevine Jugoslavije, zakleo da nikad neće nogom stati na srpsko tle! Njegova mržnja je bila fanatična.
…Kako je vreme prolazilo, tako smo i saznavali pojedinosti o ubistvu Sekule Drljevića i njegove žene. Učinili su to Vojin Džogan i Vaso Janić, prvi je iz Pljevalja, drugi iz Grahova – Srbi iz Crne Gore kojima su bila poznata sva Drljevićeva nedela.
I Džogan i Janić bili su mladi ljudi, ispod trideset godina, ali su se proslavili u junačkim borbama.
OBRAČUNJedan krvavi, dakako ne i prvi, crnogorsko-crnogorski obračun završen je u Hrvatskoj. Oni, koji su nastavili put ka Sloveniji, nisu tada ni slutili da će uslijediti novi, najteži i najkrvaviji za samo koju nedjelju, tog promjenljivog proljeća posljednje godine Drugog svjetskog rata.
…Vaso Janić i ja bili smo u Vučedolskoj brigadi – bili smo u mnogim borbama, on je, priznajem, bio hrabriji od mene, bio je bombaš bez premca.
I njemu su crnogorski komunisti pobili deo familije, pa nije bio od onih koji su spremni da praštaju zločine. Nije, naravno, kidisao na nejake, štedeo je žene i decu krvnika, ali je u borbama gađao u čelo.
…Kada se obreo u Eboliju, bio je nekako tajanstven. Krio je neko vreme i od mene šta su Vojin Džogan i on uradili u Judenburgu, u Austriji, početkom novembra 1945. godine. Jedne večeri, kada smo se osamili, reče da ima nešto važno da mi kaže, nešto što će me obradovati. Izazvao je time moje nestrpljenje i radoznalost. Pitao sam se: Bože, šta li to Vaso Janić, moj saborac, iz iste četničke brigade, krije od mene?
…Vojin Džogan i ja ubili smo Sekulu Drljevića… Nisam sumnjao, zagrlio sam ga i čestitao. Janić mi reče da su istovremeno ubili i Sekulinu ženu. E sad, da me ubiješ, ne mogu da se setim da li su ih ubili u nekom stanu ili u bolnici. Ne pitaj me, reče, kako smo došli do američkih uniformi i kako smo se iz američke baze prebacili u Judenburg. Znam samo da su oko te zgrade bili Pavelićevi ljudi kao stražari – čuvali su svog saradnika Drljevića. Stražari, videvši nas u američkim uniformama, sa oznakama oficira, nisu smeli ništa da nas pitaju, mada smo mi bili spremni i da njih smaknemo…
…Nikada Janića nisam pitao kako su to obavili – vatrenim oružjem, ili… Pamtim još da mi je rekao kako su pokupili Drljevićevu arhivu i kako su ih ustaški stražari na izlazu pozdravili. Englezi i Amerikanci se nisu ovim povodom oglašavali.”
Иако сам ја љубитељ пнеуматолошког приступа историјским чињеницама, приступа где се директно сагледава њихова духовна суштина, ипак у ланцу догађаја који су формирали С. Дрљевића као личност, не треба занемарити ни психолошки аспект (а не у вези, тј. пре болнице у Зеленгају:)) . Да подсетим на документ, сигурно познат проф. Аџићу, који су изасланици побуњеника против одлука Подгоричке скупштине доставили заповеднику јадранских трупа српске војске, Милутиновићу (иначе, несумњивом поштоваоцу црногорске војничке традиције) . Један од ставова тог документа каже: Mi tražimo prethodno, da jedan narodni sud pronađe krivce za sve događaje, koji su bacili ljagu našemu oružju i da tek onda čista i vedra čela pristupimo ovoj velikoj Jugoslovenskoj zajedici, kojoj su naši preci najstariji i najverniji zatočnici bili. Видите, срж психолошког аспекта проблема, недовољно обрађиваног, је што су неки официри Црногорске војске пружали комитски отпор аустријсим трупама и након капитулације („примирја“, како га је називао сувише поносни краљ Никола) а онда се њихов заповедник и Господар, коме су они положили заклетву, одједном нашао на „супротној“ страни… Говоркања о сарадњи с окупатором, нагли упад јадранских трупа занетих тријумфалним повратком из преживљене Голготе, промена модела управљања над земљом, ситуација у којој се по први пут директна команда над њиховим оружјем налази изван Цетиња… све је то морало створити афектирану жељу код црногорских официра (нарочито оних из комитских редова) да сперу „љагу са оружја“ и докажу да они у рату нису поражена страна (иако они то, de facto, нису ни били) . Одатле накнадни мит о српској „окупацији“, који је касније рабио и Дрљевић.
Други аспект је Српство, које је, рекосмо, у црногорских зеленаша (од којих су неки вероватно били и носиоци „Обилића“ медаље, а Радомир Вешовић и директно, након упада у Дечане, заслужан за потврду вековима чуваног косовског „патоса“) било можда и најукорењеније на територији Југославије и шире. Црногорски левичари и нео-националисти (а са њима и покојни С. Томовић) покушавају да докажу да је Српство у Црногораца било само инструмент, мотивациони фактор за даљи прелазак на ширу идеју југословенства. Но, пре ће бити да је обрнуто. Југословенство је у Црној Гори било само мотиватор, алиби за експанзији српских, империјалних импулса. Ако је идеја Велике Србије негде стварно постојала, постојала је у Црној Гори. Ево: „А сад напријед, соколови словенских брда! Под Муратом I срушено је српско царство, а под Муратом V оно мора опет ускрснути.“ (познати говор књаза Николе јунацима на Грахову) . Ни трага од скерлићевских рационалисања о раси и описмењавању. Црна Гора готово да није имала грађанских традиција, а за осмишљавање југословенства био је потребан живот грађанских салона, оно је продукт интелектуалних напора Срба-пречана (као и загребачких и љубљанских интелектуалаца) из развијених грађанских средина и у веку рационализма. Црна Гора је, пак, сву своју спољно-политичку оријентацију црпла из својих ирационалних племенских традиција, манастирских предања и културе сећања.
Предвиђајући у шта ће се Црногорци претворити ако им се наметне огољено, расно југословенство и виђењу нихилистичких кругова из Црне руке и салонске масонерије, а на уштрб Српства, краљ Никола вапи: „За нас, ако нестане јунаштва, нестало је свега!“ (парафраза) О краљу Николи се може мислити ово или оно, али он је одлично познавао своје поданике, авај, много боље од оних који су након тога владали њима. Његов политички гениј (неодвојив од поезије и српске романтике) је што је он пронашао идеалну друштвено-политичку форму за каналисање дивље енергије брдских племена и њихово стремљење заједничком циљу. Црногорцима никакво салонско југословенство није могло да подмири њихову жеђ за романтиком, којом су се они борили против сопствених племенско-хајдучких импулса (на ово је рачунао и Дрљевић, у својим „анти-централистичким“ говорима и написима) . Оно је свему томе било суштински страно, иако га је и сам краљ Никола, вероватно под притиском млађег Карађорђевића (кога је, мора бити, и сам заразио империјалним стремљењима) , помало грубо прихватио као обавезу и политички циљ.
Но, зато се и Крсто Поповић на једном месту залаже против „расног“ уједињења, које је у својој песми „Југославији“, водећи се мотивом да су Срби и Хрвати у југословенству браћа само по „псовци“, исмевао и М. Црњански. Али, тад је било прекасно. Срби су, а са њима и Црногорци, увучени у „расно-југословенски“ компромис са сопственом традицијом, а Црногорци, који нису имали грађанских традиција („ничег осим јунаштва“) , остали су да се боре са својим расрбљеним (обесвећеним) племенским импулсима, „маскирајући их“ (или их искрено уграђујући) у разне идеологије и идеологеме. А данас, нажалост, и отворено их демонстрирајући самоубилачким, мафијашко-карбонарским, посуновраћењима.
Но, нађох један занимљив напис у фељтону „Новости“, волео бих да га неко од учесника прокоментарише. Ради се о једном заиста занимљивом предлогу свршеног чина који Стјепан Радић (касније пострадао од руке Црногорца Рачића) нуди осталима: da se „Slovenija, Bosna i Hercegovina, Bačka, Banat, Crna Gora i Makedonija odluče da li će ostati vezane uz militarističku i centralističku Srbiju ili će ući u federaciju sa miroljubivom i neutralnom Hrvatskom“. Како је С. Дрљевић, као савезник С. Радића, гледао на ово решење „двојног“ уређења Југославије? Је ли био спреман да на тај начин жртвује црногорску „посебност“? Каснија историја нам показује да јесте.
Gospodine Adzicu, vi ne smijete da napadate gospodina Grubaca tamo gdje je on mnogo jaci od vas.
Vi Adzicu niste glup covjek, ali Grubac je mnogo intiligentniji od vas, odnosno, gledajuci njegova pisanja, zakljucujemo da on kod sebe ima dosta genijalnosti.
Dakle, te price o skoli i pameti nisu dobrodosla kada je Grubac u pitanju, jer on je tu veoma superioran u odnosu na vas.
Sto se tice obrazovanosti, nemojte ni tu da ga dirate, on je vrsan inzinjer a vrsni inzinjeri znaju logicno da razmisljaju, za razliku od vas, kojima logika nije jaca strana.
Da sam ja na vasem mjestu, ja bih ga napao sa fasistickih ideoloskih pozcija, ali vi ste Adzicu marksista, pa onda to ne ide.
Mozete da ga napadate kao ruskog agenta, zato sto zivi u Moskvi, ali to bi normalan covjek mogao da shvati samo kao salu, tako nemojte pokusavati ni to, jer covjek njkegovih kvaliteta ne bi nikada bio spijun neke sluzbe.
Dakle, Grubac nije niciji agent, intiligentniji je od vas i to mnogo intiligentniji, i sa istorijskim cinjenicama barata mnogo vjestije od vas, koji imate vise informacija, ali koji ne umijete da baratate sa njima.
Da sam na vasem mjestu, napravio bih pauzu od jedno nedelju dana, da ljudi zaborave na ovu blamazu i onda bih napisao neki tekst o Drljevicu u kojem se ne bih uopste osvrcao na pisanja Grubaca (to ste i do sada radili), ali gdje ga ne bih ni napadao.
Napisao bih recimo, bas ono sto je u svojoj zadnjoj poruci napisao „sale“, ali bih to malo elegantnije obradio ax“sala“ ne bih pominjao.
Tekst ne bi bio dugacak, jer do sada ste davili sa duzim tekstovima, vjerovatno radi maskiranja i nikako ne bih omalovazavao protivnika, jer time ispadate smijesni.
Dakle, kratak tekst bez omalovazavanja, razraditi zadnju poruku od „Sala“ i na kraju reci da dalja konverzacija po pitanju Drljevica nema vise nikakvog smisla, pa time zakljucujete ovu temu, sa vase strane.
Time biste djelimicno otklonili ogromnu stetu koja vam je, kao istoricaru i intelektualcu, nanijeta u ovoj diskusij, ali i to bi moglo nekako da se popravi, ako biste odmah potom, na ovom istom sajtu otvorili neku novu temu, koju bi mogli prije toga pazljivo da pripremite i da se u stabu sa svojim savjetnicima konsultujete.
Ta tema bi recimo mogla da bude o nekom dogadjaju prije minimum 1000 godina, jer ne vjerujem da bi se u tom „miljeu“ Grubac bas tako dobro snalazio kao u ovom o Drljevicu a mislim da ne bi imao ni neku veliku inspiraciju.
Nama, posmatracima i suflerima je bilo neopisivo zadovoljstvo dokazivati da je Drljevic, veci dio svog zivota, bio veliki Srbin i da je teorija o rasnoj cistoti nastala pod uticajem ustasa i Vatikana u jednoj zagrebackoj ludnici, gdje je Drljevic, mozda, bio pod specijalnim psiho medikamentima, koji su mu ustase tajno sipale u kafu, tako da mu je mentalna sposobnost bila drasticno smanjena, pa je zbog toga on pisao sve one gluposti o dukljanima-ilirima itd.
Nadam se da vama, kada ste studirali zagrebacke arhive, nisu nesto usipali u kafu.
Kako su se velikosrbi uplasili Adzica da ga prosto ceraju da se vise ne javlja i pobija stavove „genijalnog Grubaca“. Njegova logika je zaista genijalna: „Анте Старчевић био монструозни расиста, огавни идеолог и претеча убилачке саблазни зване НДХ.“ Zar to isto nije bio i Garasnin? S tom razlikom sto je Starcevic javno govorio ono sto misli, a Grasaninov plan o velikoj Serbiji/srpstvu decenijama je bio pazljivo sakrivan. Meni je drago sto je Grubac najzad priznao da postoje Crnogorci zajedno sa Srbijancima.
Dakle, nemojte vise da pisete o „Djidovoj kopiladi“. Sada treba da se okrenemo analizi „srpstva“. Sto je to: nacija ili narod? Ispada da se radi o narodu – i to vjerskom narodu (turski „milet“). Nesto slicno kao sto su danas Njemci i Austrijanci dvije nacije Germanskog naroda? „Srpstvo“ je zapravo „naci verzija“ jugoslavenstva. Otuda i stalno zamjenjivanje pojmova srpstvo i jugoslovenstvo. Dokaz: kraljevina Jugoslavija.
U osnovi svega lezi nezajazljiv imperijalizam (i rasizam) Srbije/Srbijanaca – koji preko „srpstva“ zele da stvore veliku Srbiju i porobe sve pravoslavne narode na Balkanu (Garasanin je zelio i Bugare u okviru „srpske“ drzave).
Kad budete sa ovoliko strasti i strucnosti pisali o Jasenovcu i ostalim srpskim stratistima,mozda bi vam poneko i povjerovao,ovako iza ovoga se krije cista nepatvorena ostrascenost.Vi bi ste sa crnim djavolom samo da doskocite Srbima.
Мишја-Шора па сад неки Шале(све је то исти човјек,односно бот) у све ли се ти разумијеш.То што је Секула убијен па није стигло да му се суди (на жалост,и на велику срећу Дукљана)не значи да он није злочинац.И Хитлер се убио(наводно) па му није суђено.Али суђено је идеологији и самој НДХ којој је припадао.
„Drugo , osnovna teza Adžića da Drljević jeste imao pogrešne saveznike 41-45 , ali da nije zločinac je ovom polemikom dokazana .“ Ово си лупио и остао жив.Обзиром да је био у самом врху зликовачке,бестијалне,крвожедне НДХ без обзира што је био „хрватска пудлица“ ЗНАО ЈЕ ,немогуће да није,за злочине који су се дешавали диљем те „одвратне њихове“,па на основу своје савјести је могао бар да дојави антифашистичком покрету(али он је био ипак фашиста)шта се дешава,да бар мало спријечи злочине,и тако опере своју укаљану личност и част.Постоје радње чињења и нечињења,а за радње нечињења се ипак суди појединим официрима у Хагу,који су могли,знали али нису предузели ништа да поједине злочине спријече у извршењу, или пак сад Хаг није мјеродаван ?!Зашто Секула није обавијестио савезничке снаге (мислим на Американце или на Британце,јер је био антикомуниста) шта се дешава у НДХ ?!
A što to ti izigravaš policajca , komentarisanje je slobodno i svi iznose stavove pod nekim nickovima , tebi je važniji nick nego stav ?
A ko je to dokazao da je Drljević bio „u samom vrhu zločinačke ustaške“ ? Koju je to funkciju obavljao ?
A znao je za zločine i Draža Mihailović pa mu to nije smetalo da se sastaje sa ustaškim predstavnicima , znali su to i crnogorski četnici pa su zajedno sa ustašama na Neretvi partizane napadali , zajedno su i rujno vino pili , zajedno bježali , a eto i ČETNICI SU ZNALI !
Po tvojoj logici i oni su saučesnici zločina , kao i englezi , ameri , rusi jer su i oni znali ?
Jedno je tvoja želja a drugo iznešene činjenice , lično meni Drljevićev politički angažman od 41 do 45 je katastrofalan , izbor za saveznike fašista nema opravdanje , ali tovariti mu da je zločinac bez žrtve nijeste dokazali .
Мишја Шора или Шале,нисам полицајац али дукљанске ботове осјетим на километар.Мада руку на срце,лако вас је и препознати јер иста вам је матрица по којој вртите празну причу,која пада као кокошка чим вам се туре докази под нос.Овдје причамо о Секули а не о Дражи.Секула је био уз саму врхушку НДХ и Павелића и Артуковића и Лубурића и Францетића и све зликовце и битанге из те творевине.ЗНАО је шта се ради српском народу(ако је и мрзио Србе,било је ту и Јевреја и Рома и комуниста) и ништа га није спречавало да дигне глас против тог лудила.Али није.НИје ништа чинио а радње нечињења се свакако кажњавају .
Иначе Дража Михаиловић је рехабилитован а у прилог томе говоре и одликовања која је добио у сред 2.свјетског рата и то од савезника као вођа првог покрета отпора против њемачког окупатора.Упорно покушавате да ставите знак једнакости између Равногорског и усташког покрета али разлике у њима су огромне.Док једни нападају њемачке трупе у јесен 1941 (због овога многи Срби ће бити стријељани,за једног њемачког официра 100 цивила,а за војника 10) други организујју конц. логоре и легије под Стаљинградом,раме уз раме са вермахтом и СС јединицама.Ово је НЕСПОРНО колико год се ви Дукљани из петних жила упињали да тврдите супротно.У прилог томе имаш на интернету дуго скривану од јавности (потражи) њемачку потјерницу: „тражи се вођа бандита Дража Михаиловић жив или мртaв, награда је 100000 рајхсмарака у злату“ (парафразирам) . За Секулу а Боже сачувај за Анта се то ипак не може рећи.Покушавате да оправдате оно што не може да се оправда.Секули да је којим случајем преживио,сигурно би се судило.Умјесто да га се стидите,ви га величате.Могу слободно рећи да је самим тим што је био у врху НДХ ,индиректно одговоран за страдање Срба у огромном броју у тој одвратној „државној“ творевини,којој је „сувремена “ Хрватска стварни а и духовни наследник,а на коју се ви Дукљани итекако угледани.
И само због овога,ако ни због чега другог,нема помирења са вама.
Eto vidiš Miloše kako si se izuo lijepo , znači četnici su bili antifašisti i borci protiv okupatora ha , ha , ha …
A koju su to bitku vodili protiv njemaca ili italijana , đe se ista odigrala , koliko je bilo ranjenih a koliko poginulih …. ???
Poenta mog pisanja nije veličanje Sekule Drljavića , čak nasuprot uopšte ga ne smatram pozitivnim likom , ali realnim posmatranjem činjenica jasno je da nije bio zločinac , nema dokaza da jeste sem rekla kazala i hipotetičke predpostavke .
Mene su sa ove distance posmatrano isti Sekula i njegog potčinjeni komandant vojske Pavle Đurišić , sa tim što je Pavle dokazani zločinac i koljač , a Sekula nije sem u vašim pričama i predpostavkama .
A sarađivali su i četnici , koje ti ovđe braniš sa ustašama , samo na Neretvi ustaški voz je iz Splita vozio četnike zajedno sa ustašama jer su od 42 imali dogovor o saradnji pa sve do kraja rata. Isti takav dogovor je sklopljen i u Bosni , a ovi naši četnici su bili najvjernije sluge okupatora , eno fotki Birolija sa četničkom elitom koliko oćeš .
Što nijesu tvoji četnici “ digli glas “ protiv pokolja nevinih srpskih civila nego su primali plate i sledovanja od tih istih krvnika ustaša ?
Zato sa moralnog aspekta ustaše i četnici i jesu jedno , domaći izdajnici i saradnici okupatora !
Drugo je što bi ste vi današnje posrbice da „ispeglate“ četnike ka antifašiste , a da utrpate čovjeku koji jeste mnogo grešan , da je zločinac nijedne žrtve nema , ma ajde , mnogo je !
Dusan Bilancic-dr.istorije,najveci zivi hrvatski istoricar,clan HNA,clan HDZ,clan NOB-a,savremenik tih dogadjaja u emisiji nedjeljom u 14 kaze-Titovo naredjenje je bilo,ne dirajte Njemce i Ustase,udarajte samo po Cetnicima to su nasi najveci neprijatelji.Cojski nema sto!
Gospodine Adzicu, DOKTORE,ne dozvolite da vas ovi provokatori i KGB agenti izbace iz takta.
Jeste Adzicu, napravili ste nekoliko kikseva, ali ko ne pravi kikseve u zivotu.
Jeste Adzicu, moramo sa bolom u dusi priznati da ste malo falsifikovali i govore Drljevica, ali niko od nas nije svet, neko voli da pije, neko se drogira, neko voli zene a eto, vi volite da falsifikujete istoriju, sto ipak nije tako strasan porok, poput kockanja , naprimjer.
Takodje, vi ste uspjeli da budete i jedan doktor nauka, doduse doktorirali ste na nekim supljim tezama i na glupostima, ali niste SIGURNO falsifikovali doktorat, jer moramo priznati da je vas doktorski i intelektualni rad unikat, koji se tesko moze od nekoga falsifikovati.
Dobro Adzicu, oni su na vas ljubomorni, jer imate doktorat i sto ste ga lako stekli na glupostima.
Ali zar nisu doktori marksizma ili polaznici Titove skole u Kumrovcu takodje svoje silne diplome i doktorate sticali na glupostima.
Molim vas, recite im da ima mnogo ljudi koji falsifikuju doktorate, a to eto vi niste uradili, nego ste jednostavno kao rezimski istoricar doktorirali na glupostima, ali ipak doktorirali i to sa ukupno 25 godina skolovanja, sto je svakako za pohvalu, jer sjedi majcin sine 25 godina i uci, bubaj, falsifikuj, tupi mozak.
Nije to nimalo lako, iako mnogi misle da jeste.
Nego, molim vas doktore, nemojte sad da odustanete od daljeg pisanja.
Sad, kada je najuzbudljivije i kada izgleda da izlaska iz ove blamaze nema.
Vjerujte, uvijek ima mogucnosti za izlazak, samo treba sada biti oprezan i ne praviti vise katastrofalne greske, kakkve ste do sad pravili.
Dobro bi bilo ici rano u krevet i jesti zdravu hranu, jer onda i mozak bolje radi.
Na kraju citiracu velikog kineskog filozofa Konfucija, koji je rekao:
„Kada vam nesto ne ide od ruke, ne odustajite, nego promijenite taktiku.“
Nije bas ovako rekao, ali i ja malo falsifikujem kao vi, sa tom razlikom sto kod mojeg falsifikata sustina ostaje ista.
Dakle, mijenjajte taktiku i ne odustajite.
Necete biti ni prvi ni poslednji koji je dozivio katastrofalni poraz, ali ponekad je vazno ucestvovati.
E sad , da je Adžić „raznesen u komade“ , mislim da nije već da je postigao planirani cilj !
Prvo svjesno ili ne svi mi koji smo čitali polemiku sada znamo o Sekuli Drljeviću više nego prije polemike . Do skoro se ništa nije ni znalo o njemu a sada znamo mnogo .
Drugo , osnovna teza Adžića da Drljević jeste imao pogrešne saveznike 41-45 , ali da nije zločinac je ovom polemikom dokazana .
Niko nije iznio ni jednu činjenicu koja dokazuje suprotno .
Realno Drljević je prošao politički put koji smo gledali i u naše vrijeme , iz jedne ideologije je otišao u drugu , samo u vrijeme kada se zbog toga glava gubila .
Gledano sa naučnog aspekta , bez političke ostrašćenosti koja je evidentna kod obadva suprostavljena polemičara , veoma korisne činjenice smo spoznali ovom polemikom , Sekula Drljević je , kakvo god suprostavljeno mišljenje imali o njemu , dio naše prošlosti , baš kao i njegov ratni komandant Pavle Đurišić .
Zato je dobro da ođe čitamo i razne korisne komentare koji su doprinjeli boljem razumjevanju tog nesretnog vremena , a sve u cilju toga da se više nikada ne ponove ovakve tragedije kao za vrijeme 2 svjetskog rata .
Ti si jedan mali garavi rasista u pokusaju i normalno je da peglas covjeka koji je surovao sa jednom od najkrvolocnijih tvorevina u istoriji covjecanstva.
„Peglam čovjeka“?
Ne , slazem se da je ustaška Hrvatska bola monstruozna tvorevina , ali realno Sekula se tamo nije ništa pitao , nema komandnu odgovornost za zločine , nije nikog lično ubio , niti naredio kome da nekog ubije …..jednostavno nema dokaza da je zločinac .
A u vezi „rasizma“ , tvojoj ideologiji se sudi u međunarodnom sudu za zločine protiv čovječnosti , etničko čišćenje , ratne zločine ….pa nemoj o rasizmu da te zamolim .
Ima dokaza da je igrao sah sa mongoloidom Pavelicem i da je jeo snjim becke snicle dok je par kilometara od njega vrsen masakr nad neduznim ljudima a branite ga srcano kao da je bio milosrdna sestra.
Видиш ја се нашег расизма поносим. Када видим како је Србија етнички очишћена, просто ме дивота спопада.
Што се тиче Хага…Или се суди српском расизму или се правда нечија сила. Како вријеме пролази све је мање првога а све више другога. Уосталом, Бајден је (за сада) изразио жаљење. Трамп се већ извинио.
Лично сматрам да смо 90тих имали шансу да намиримо рачуне из 2св рата. Блесави Милошевић је то одложио до друге прилике.
За сада су нам дужни једно 700 – 800 хиљада душа.
Слобода или смрт!
„С ким си такав си“, Дрљевић је боравио код усташа , паметном довољно, а јадни су умоболници којима је овај идол….
Masakr! Potpuno raspadanje svega sto napisa Adzic. Kako sad da objasni obmanjivanje nas citalaca?
Novak je potopljen i unisten.
Zaista poslije ovog pisanja gos.Grubača savjetovao bih gos.Adžića da nikako ne uzima olovku u ruke!gos.Grubaču imate moje iskreno poštovanje,ovo je stvarno bilo monstruozno razvaljivanje.
Краљевине Србија и Црна Гора су биле савезнице, у балканским ратовима и у Првом СР. У овом потоњем су биле окупиране, с тим што је Краљевина Црна Гора капитулирала, а Краљевина Србија не. Оно што ме чуди је како то да једна окупирана држава у рату (Краљевина Црна Гора) може бити поново окупирана од стране друге државе (Краљевина Србија) и њене војске, а обе су савезнице?? Да ли нешто што је већ окупирано може бити поново окупирано? Да ли су савезници након искрцавања у Нормандији и напредовањем кроз (окупирану) Француску (која је капитулирала) били ослободиоци или окупатори? Узгред, нека они који говоре о србијанској окупацији Црне Горе нађу и прочитају наредбу војводе Живојина Мишића, тада начелника Штаба Врховне команде Војске Краљевине Србије упућене делу снага те војске (Јадранске трупе) који се упутио прем Црној Гори.
Novak Adzic je raznesen u komade. Vrlo precizno, cak pretjerano opsirno, prikazan mr Falsificator Adzic. I’m sorry.
Господине Грубач, ако овако наставите и Аџић ће завршити у оној загребачкој установи у којој су боравили проклети Секуле Дрљевић и Будак. Стварно немилосрдно од вас.