Sedam godina od napada KFOR-a: Njemci uklanjali barikade i upadali u srpske kuće

Na današnji dan 2012. godine, okupatorske snage KFOR-a, pre svih nemački i američki vojnici, brutalno su napali Srbe, civile, pucajući i razarajući sve pred sobom. Danas o tome niko ne govori, naprotiv prednost se daje zaboravu i guranju Srba u „mašinu smrti“ – šiptarsku zajednicu pod kontrolom terorista. To se čak prikazuje kao izuzetno poželjna pojava, i to u srpskim medijima i javnosti. Takođe, sve je više promovisanja zločina nad Srbima kao neophodnog sredstva da „svet bude bolji“ poput upravo započetog festivala u Beogradu pod nazivom „Mirdita, dobar dan“. Od Srba se traže samo zaborav, izvinjenja, ponižavajući pristanci na sve, pišu „KMNovine“.

Tog 1. juna, nešto pre 9 sati ujutru, kolone oklopnih vozila i radnih mašina okupatorskih snaga, iz pravca Prištine, izvršile su prepad na sever Kosova. Namera je bila uklanjanje barikada kojima su se Srbi legitimno štitili od nasrtaja šiptarskih naoružanih jedinica i njihove agresije. Dakle, barikade su bile legalan i legitiman demokratski vid otpora i neslaganja, namera da se barikade uklone i proširi vlast separatističkih, ilegalnih šiptarskih struktura.

Odmah po dolasku u Zvečan nemačke jedinice su, poput akcija u scenama iz partizanskih filmova u kojima se prikazuju egzekucije i kaznene ekspedicije fašista, blokirale most, razvukle bodljikavu žicu i oružje uperili ka Srbima koji su došli da protestuju znajući šta će im desiti ako barikade padnu. Za to vreme okupatorske jedinice su uklanjale betonske i ostale barikade na delu puta između Zvečana i južnog dela Kosovske Mitrovice, duž magistrale.

Braneći se i legitimno iskazujući svoj protest Srbi su dovedeni u stanje da „burno reaguju“ što se svelo na kamenovanje utvrđenih oklopnih vozila KFOR-a. Nemački vojnici su otvorili vatru bez razmišljanja i tada ranili jednog Srbina.

Takođe, po svedočenju prisutnih, Nemci su pucali i na grupu dece koja je želela da zaobiđe most koji su blokirali i na povratku iz škole želeli da pregaze reku nešto dalje. I oni su bili na meti nemačkih vojnika, rečeno je da je na njih pucano gumenim mecima ali ne i zbog čega.

Za to vreme u selu Rudare, kroz koje prolazi deo puta na kome su barikade a takođe je u opštini Zvečan, pripadnici KFOR-a su grupno upali u obližnji ugostiteljski objekat i napali stariju Srpkinju, vlasnicu lokala. Uhvativši je za kosu vukli su je kroz restoran a onda je tako izvukli i iz prostorije i provlačili između parkiranih vozila dok je vrištala u bolovima. Od stresa kome je bila izložena, ova žena je tada obolela od dijabetesa i još nekih sporednih bolesti.

Uprkos svemu, tada su uhapšena trojica Srba. Oni su kasnije izjavili da su bili podvrgnuti ispitivanju i različitim vrstama maltretiranja.

Jedan od privedenih i oslobođenih Srđan Filimonović rekao je novinarima da ih je Kfor predao Euleksu koji ih je prebacio u stanicu Kosovske policijske službe (KPS) u južnom delu Mitrovice gde su ih policajci ispitivali.

Njega su, kako je rekao, nemački pripadnici Kfora oborili na zemlju i tukli dok je pokušavao da zaštiti svoje rođake. Filimonović je kazao da su mu vojnici isprskali lice „biber sprejom“, vezali ga lisicama, udarali nogama, a potom ga predali američkim vojnicima.

– Pomoć su mi jedino ukazali portugalski vojnici – rekao je Filimonović i dodao da su se pripadnici KPS u južnoj policijskoj stanici ponašali nekorektno i nacionalno ga vređali.

Pošto su se vojnici povukli i oslobodili put, predsednik Opštine Zvečan Dragiša Milović i načelnik Kosovskomitrovačkog okruga Radenko Nedeljković su posetili porodicu Filimonović. Rekli su da su tamo zatekli stanje koje su opisali kao „vandalizam koji prelazi sve granice“.

Tokom dešavanja bilo je pucano i na kuću kraj mosta a bez ikakvog povoda. U trenutku dok je pucano u sobi se nalazila devojčica koja se tu igrala, srećom niko nije povređen.

Barikade su srušene a za navodno ranjavanje nemačkih vojnika, od čega niti žrtve, niti ambulantna kola nisu viđena optuženi su Srbi. Treba dodati da se na mestu gde se nalazio KFOR tokom akcije, nisu mogli naći tragovi krvi uprkos tvrdnjama da je ranjeno više (najmanje trojica) njihovih vojnika. Na mestu gde je ranjen jedan Srbin, koga je služba Hitne pomoći odmah odvezla, ostala je poveća lokva krvi jer su i projektili korišteni od strane okupatorskih vojnika bili većeg kalibra.

Od 2011. godine kada su okupatorski vojnici podržali i izveli napad na srpske sredine i nameru da se sever Kosova i Metohije odseče od ostatka Srbije, bilo je jasno da su oni izašli iz okvira svog delovanja koji im određuje Rezolucija Ujedinjenih nacija 1244. Treba reći da ni do tada nisu bili dosledni u njenom ispunjavanju te da je bilo pitanje dana kada će ona i oružano biti prekršena.

Jasno je da, iako su obećali i izvršili uviđaj radi nadoknade štete koju su municijom i projektilima izazvali, nikada nisu isplatili ništa. Šteta je nanesena jedino Srbima.