Сећаш ли се, лепи Доситеју мој
1 min read
Пише: Ранко Пивљанин
А које будале су смислиле да на тесту из мале матуре ставе фотографију Доситеја Обрадовића код живе Кије Коцкар ? Па се сад ишћуђавају што су матуранти српског просветитеља мешали са Колумбом,Васком де Гамом,Јулијем Цезаром, Јованом Цвијићем, Теодором Рузвелтом, Лујом 14…
А да су за пример узели поменуту победницу „Задруге“, учинак би био стопостотан, осим ако би нека непажљива адолесценткиња уписала Тијану Ајфон или Сандру Африку. Са Цецама, Секама, Карлеушама нема шансе да би је помешале, јер је ту градиво толико утврђено да се ни случајна грешка не би могла омаћи. Испада да су они аутори уџбеника који су за граматичке примере стављали новокомпоноване стихове („Сећаш ли се, лепи громе мој“- сећам, како се не бих сећао) знали шта раде а ми их неправедно разапињали и глумили језичко и морално чистунство. Људи су само ишли укорак с временом и излазили у сусрет владајућем укусу, вредностима и друштвеним стремљењима, сажетиму римејк светог тројства деведесетих година – кока-кола, марлборо, сузуки…!
У ствари, треба да будемо поносни што су нам деца Доситеја Обрадовића мешала са овим људима а не са, примера ради, Дачићем, Вучићем, Шешељом, Мркоњићем, Ристичевићем, Весићем или, пак, са Кристијаном Голубовићем, Змајем од Шипова, Ацом Лукасом и сличним величинама. Могло би се рећи, видан напредак у нашем образовном систему. Браво за наставни кадар! Три пута ура за министарство просвете! Свака част младости наша! Дубоки наклон родитељима који су своје наследнике знали усмерити ка правим вредностима и истинским идолима! Капа доле, телевизији и штампи која све те звезде темељно промовишу! Има наде! Има наде?
Е, па нема наде! Нема, зато што се они међу нашом омладином, због којих анонимни и нешеровани Доситеј није џаба кречио по земљи Србији и који би га сигурно препознали, спремају да из те Србије запале главом без обзира. Бар тако каже истраживање „Миграције студената“ које је на репрезентативном узорку од 11.000 студената државних и приватних високошколских установа у Србији спровео Кабинет министарке задужене за демографију и популациону политику Славице Ђукић Дејановић. Према овом истраживању трећина студената планира да по завршетку школовања оде у иностранство, педесет одсто нема намеру да се икад врати, а четвртина оних студената који би да оду већ решена у одлуци да то и учини, без обзира на мере које би предузела држава у намери да их задржи у Србији. На питање „шта би требало да се догоди у Србији, а да не одете“, једна четвртина који планирају да оду каже да нема ниједне мере која може да их задржи, што је нарочито разочарало министарку Дејановић.
Касно сте се потресли, госпођо министарка. Можда је и постојала једна мера да ти млади и паметни људи остану а она је подразумевала немогућу мисију да негде заувек извеземо управо вас који три деценије ништа друго и не радите него „доносите мере“ али по кројном араку сопствених интереса, амбиција и калкулација. Нису само три хиљаде евра у Немачкој, пет у Норвешкој и десет хиљада долара у САД онај пресудни фактор за овај погубни егзодус младих Србаља. Отерала их је негативна селекција и реалност у којој им о судбини одлучују управо лоши ђаци и извесност да њихова тужна стварност буде и перспектива њихове деце. Отерала их је партијско – клијентелистичко злочиначко удружење које овде квари и мрцвари туђу децу заједно са њиховим родитељима, а своју „пати по мрачним конзулатима“, што би рекао Ђорђе Балашевић.
И на крају, лако ћемо ми за Доситеја или оног хромог Вука. Језик смо ионако „есемесовали“ и „извајберисали“ до ономатопеје и непрепознатљивости па зашто би препознавали и родоначелнике наше писмености.
Zalud Vam je Gostu, neće!
… U poodmakloj fazi, on više u nije čovjek, samo ožiljak!
Spasa mu nema, čim ono zna što su Srbi roditelji učili svoju đecu Srbe!
Zna li on, zna li iko živ, da od desetine mojih prijatelja Šiptara, samo jedan, jedan jedini, slovima je-dan, još uvijek živi na Kosovu!!!
… Još i brinem za njega.
Ko je njih učio, ko je sve njih naučio da “ mrze “ svoje sunarodnike!??
Ko?
Možda ovo Komljena sa ožiljkom na duši, koji je sebe samoubilački obezdušio, možda ono zna, kako sve zna!??
,,… Još i brinem za njega.“
Задивили сте ме … таква оданост је данас ретка … ова осетљивост је ретка …
Ви сте „међу реткима“…
То је за поштовање.
Ne znaju ko je Dositej? Ne znaju oni ni gdje je Prizren ili Peć, ne umiju pobrojati nijedno mjesto gdje žive srbi na Kosovu osim Kosovske Mitrovice. Nemaju pojma gdje se nalaze Visoki Dečani ili Gračanica iako se poslednje dvije decenije pričalo samo o Kosovu. Kako bi i znali kad ih niko nije tome učio. Roditelji i mediji su ih samo učili da treba da mrze albance i tu lekciju su naučili. Tihim glasom su ih učili da treba da mrze i crnogorce i to su dobro zapamtili. Nijesu đeca kriva, ono što su čuli od roditelja su naučili, o Dositeju im ni roditelji ne znaju ništa pa ih nijesu mogli ni naučiti.
Кад већ помињете децу и родитеље …
Владета Јеротић, за овакве ,, случајеве“ као што је Ваш, често цитира Јесењина:
,, Све то живи неки ожиљак има,
белегу детињства,
незарасто чир.“
Кад будете имали времена, од оволиког чаврљања, покушајте мало са самоанализом, без глупирања, укључите и разум и душу, проверите и … схватићете!