Сећање: Славко Дрљача 1946-2023
Фото: приватна архива
Пише: Мишо Вујовић
Сви путујемо, испуњени мање или више плодовима живота. Неко остави блед или неприметан траг који брзо сперу ветрови и кише заборава, неко упечатњиво дело које ће га надживети. Колико год били свесни да је смрт путовање у другу димензију живота, одлазак драгих људи нас сваки пут уздрма из темеља. Одласком пријатеља човек губи део себе, остаје усамљенији и сиромашнији као део копна које је однело море, како запажа велики песник Џон Дон у песми “За ким звона звоне”.
Отишао је на неки небески стадион још један доајен српског и југословенског фудбала, некадашњи голман Пртизана Славко Дрљача. Због повреде његова фудбалска каријера није била дуга попут људских дела чији списак непрегледан јер је овај некадашњи див међу стативама, представљао колоса од човека.
Славка Дрљачу сам упознао крајем прошлог века, као оствареног човека са интегритетом у то време једног од руководилаца привредног дела Партизана. Први утисак снажне и упечатљиве личности са интегритетом потврдио је каснијим сусретима. Делио је ведрину и оптимизам са пуном свешћу да пешчаник живота лагано цури.
На голу Парзизана није бранио дуго, активно играње напустио је рано, али је до краја живота остао веран Партизану успешно се бавећи бизнисом за овај трофејни клуб.
Нажалост последњих десетак година живота водио је лавовску борбу са опаком болешћу која га је полако освајала, али његов спортски дух није посустајао.
Знао је да болест уме да обесмисли човека, плашио се да неонемоћа, да не оптерети своје најближе, носећи са осмехом своју муку, тешећи пријатеље погођене сличним проблемима.
О скромности овог човека говори и његов аманет да не жели комеморативне скупове и остале почасти.
Славко Дрљача је живео тихо, скромно и господствено тако је и отишао.
To Bijahu Dani GOROSTASA….
SlaVa i HVala SlaVku Drljaci….
Legendi Naseg PartiZana….
PociVaj u Miru….
Najiskrenije Saucesce Porodici….