Сећање на убијену српску децу и цивиле
Према подацима документационог центра Веритас, на подручју Вуковара је за време рата убијено најмање 135 цивила српске националности.
Само у периоду од 1. до 18. новембра 1991. хрватска војска је масакрирала 52 српска цивила. Најмасовнији злочин догодио се 16. новембра 1991.
Нажалост, медији у Хрватској годинама прећуткују и заташкавају ове стравичне злочине.
Главни разлог зашто Хрвати прикривају овај масакр, лежи у чињеници да би се отварањем тог проблема довео у питање мит који су Туђман и хрватска елита конструисали када је реч о Вуковару. Јавним дискурсом о српским жртвама открило би се да у Вуковару није било речи ни о каквој „великосрпској агресији“ већ грађанском сукобу између две завађене стране.
Такође, постало би сасвим јасно да хрватски војници нису само „храбри бранитељи“ како их хрватска елита представља, већ да међу њима има и ратних злочинаца који су убијали децу, жене и старце.
Тог 16. новембра припадници Збора Народне Гарде на свиреп начин су упали у породичну кућу у улици Николе Демоње 72 и масакрирали целу породицу Чечавац: оца Мирослава (25), мајку Слађану (20) и сина Горана који је имао само годину дана. Са њима у кући су убијене и њихове комшије које су се код њих привремено сакриле. То су Ана Новаковић (41), Илинка Милошевић (32) и њен десетогодишњи син Бранимир Милошевић. Сви су убијени ватреним оружјем.
У истој улици само две куће поред, хрватски војници су масакрирали четворочлану породицу Павловић и још четири цивила српске националности који су се овде затекли. Убијени су Павловић Нада (36), њен син Зоран (17), ћерка Зорица (15) и Надина мајка Михољка (66). Заједно са њима страдали су Павић Радослав (1966), Павић Савка (1929), Средојевић Милан (1954), Тошковић Теодор (1950), Трајковић Велимир (1930) и Траваш Милан (1944).
