Шћепановић или дан великог кајања

Пише: Перивоје Поповић

Пишу новине, јављају електронски и сл. медији: умро је БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ.  Ко каже, није умро – представио се Господу ради вјечног живота један од највећих или до јуче могуће највећи ОВОЗЕМАЉСКИ живи српски писац. Неке новине пишу и југословенски, мада још нико није ни колоквијално , а некмоли стручно или научно дефинисао шта данас значи, што подразумијева појам југословенска књижевност.

Несрећни сукоб Драгана Јеремића и Данила Киша узлочинио је да БРАНИМИР ШЋЕПАНОВИЋ, да аутор иузетног, аутентичног и свепризнатог романа УСТА ПУНА ЗЕМЉЕ буде тешка тзв. колатерална штета два поетичка и поетолошка, теоријска и системска погледа на биће књижевног дјела као таквог… Резулатат – изгубила је, неповратно је изгубила, до вјечног кајања изгубила је још једног Нобела – ИЗГУБИЛА ЈЕ СРПСКА КЊИЖЕВНОСТ.

Дан Шћепановићевог упокојења зато треба прогласити за ДАН ВЕЛИКОГ КАЈАЊА. Није свјесна или ако је свјесна, још теже, српска књижевна јавност колики је то губитак у реалности и неизвјеснисти трајања.

КОЛИКО ЋЕ СЕ ТЕК КАЈАТИ ЦРНА ГОРА, КОЛИКО ЋЕ СЕ ТЕК ГОРКО КАЈАТИ И СТИДЈЕТИ , КАД ЈЕДНОМ ДОЂЕ, А МОРА ДОЋИ СЛОБОДА, КОЛИКО ЋЕ СПУСТИТИ ПОГЛЕД К ЗЕМЉИ УМЈЕСТО К НЕБУ – ЦРНОГОРСКА АКАДЕМИЈА НАУКА И УМЈЕТНОСТИ – ТО ЗНА, МОЖДА, САМО ВЕЛИКИ ГОСПОД НА НЕБЕСИМА.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: