• Друштво
• Издвојено

Савковић Марковићу: Правдајући се одбраном и спасом Црне Горе ударили сте у њен темељ – у мајке

8 година ‎ ИН4С

"Али, заборависте у тој својој игри најбитније. У својој прљавој игри ишли сте на то да су мајке борци у Црној Гори давно престале да постоје. То је ваша највећа грешка. Оне су ту увијек биле," напоменула је Савковић.

Жељка Савковић

Заборављајући у својој заслијепљености, оправдавајући је одбраном и спасом Црне Горе, ударили сте у темељ исте. У мајке, нагласила је у отвореном писму премијеру Црне Горе корисница накнада за троје и више дјеце Жељка Савковић. Он је нагласила да је овим чином премијер узео хиљадама мајки сигурност, вратио насиље у породице али напоменула да оно што је урадио мајкама не може проћу некажњено. “Од 16. фебруара 2017. године мајке не одустају!”, истакла је Савковић и подсјетила премијера: да није било мајки не би било ни Црне Горе.

Отворено писмо Савковић преносимо у цјелости:

Није без разлога створен човјек. И није човјек измислио огледало без разлога. Можете ли да замислите себе ујутру када устанете, уђете у купатило, без огледала? И уопште, када год изађете из куће? Ја не могу. А вјерујем ни један једини човјек на овој земаљској кугли. И, врло је битно када станете испред тог огледала, у шта гледате? Да ли само погледате овлаш, да ли су све црте на свом мјесту, да ли је ту сваки увјежбани покрет, мимика, исти, намјештени осмјех, фризура? Или се ипак као што би требало, загледате дубље у то мало огледало наших душа, наших живота? Очигледно Ви огледало врло мало користите. А ја јутрос када сам устала и погледала се у огледало, схватила сам да морам да напишем ово писмо.

И не пишем га зато што мислим да ће Вас таћи, већ да свој дуг према овом мом огледалу одужим. И мајкама. И све се човјек нечем бољем нада. Јер да није тако вјероватно већ не би ни постојало човјечанства.

Ви сте уништили наду двадесет двијема хиљадама породица. И тај зрачак свијетлости, што је као бљесак обасјао многе домове, Ви сте угасили. За трен. Без размишљања. Очигледно с намјером. Заборављајући у својој заслијепљености, оправдавајући је одбраном и спасом Црне Горе, ударили сте у темељ исте. У мајке.

Вјероватно у том моменту не мислећи на једну исту, која је док вас је подизала у вама вјероватно видјела, као и свака наша, будућег предсједника, премијера, доктора… И ваша је испунила свој сан. Њен син је постао премијер. Да ли онакав каквим га је она васпитавала да постане? Тај одговор треба да потражите у свом огледалу. Јер премијеру, да није мајки не би било ни Црне Горе. Стуб државе. Стуб породице. И узели сте хиљадама мајки сигурност, отргли из руку, вратили на њиховим лицима забринутост, заледили осмијехе на многим лицима. Вратили насиље у породице. Убацили сте их у лавиринт ваших лажи и превара. У своју мрежу уплели све оне који као и ви гледају у огледало само површно и који немају своје ја. Јер да имају своје ја имали би храбрости да кажу, не!

ДОЖИВОТНО СТЕЧЕНО ПРАВО се мајкама не може одузети. Као што није могло ни функционерима. Као што ни два дана послије укидања тада већ умањеног износа наших доживотно стечених накнада нијесу биле одузете стечене неуставне концесије за постављање терминала за клађење. И шта рећи? Смишљена, игра Првог, са својим пионима.

Бескрупулозно јесте када се играте и остављате мајке, од којих неке имају и по тридесет и више година стажа, без цента. Остављате мајке жртве транзиције и по трећи пут без цента. Остављате без цента мајке са по двадесет пет година стажа које су радиле и по неколико година на одређено, не својом грешком. Остављате мајке са ЗЗЗ са и по тридесет година чекања на истом, којима је то било једино примање, без цента. Остављате мајке болесне од карцинома без цента, враћајући их на биједне пензије. Стављате мајкама из радног односа етикету са роком употребе, на три и пет година. И све друге, знате ви одлично које.

Али, заборависте у тој својој игри најбитније. У својој прљавој игри ишли сте на то да су мајке борци у Црној Гори давно престале да постоје. То је ваша највећа грешка. Оне су ту увијек биле. Само су посљедњих година шутале, трпјеле, водећи борбу за преживљавање својих породица и у самоћи постављале питање: „До када?“ Ево одговора! Ово што сте урадили мајкама не може остати некажњено. Од 16. фебруара 2017. године мајке не одустају! До краја за наше доживотно стечено право! За наших 70% и 40% просјечне зараде која је претходила години остварења тог права. Ни мање ни више.

Послије овога писма пролазећи поред свог огледала, одох у миран сан. А ви не заборавите послије читања овог писма да добро завирите у своје огледало. У себе! Никад није касно за исправљање сопствених грешака.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: