Министарство за људска и мањинска права упутиће на јесен у процедуру нацрт измјена и допуна закона о мањинским правима и слободама, којим се радикално мијења састав Управног одбора Фонда за мањине у намјери да се искључи могућност појаве сукоба интереса приликом доношења одлука о финансирању пројеката.
Према сазнањима „Дана“, таква је одлука донијета након што је парламент већином гласова, прошлог мјесеца, донио одлуку да не прихвати предлог закона који је имао исти циљ.
Како смо сазнали, у ресору на чијем је челу министар Суад Нумановић остају при рјешењу да нови састав управног одбора Фонда за мањине са 15 чланова буде сведен на седам, што је и био један од предлога из закона који је био пред посланицима прошлог мјесеца.
У Влади су спремни да прихвате одређене корекције, да би изашли у сусрет интересима политичких субјеката који заступају интересе мањинских народа у Црној Гори, али неће пристати да се питање учешћа у Фонду за мањине регулише стављањем лимита у вези са укупним учешћем у популацији.
Предлагачи закона, како нам је речено, неће да прихвате да представници народа који у укупној популацији Црне Горе учествују изнад одређеног процента не могу да учествују у расподјели новца из Фонда за мањине. С друге стране, највећи број странака националних мањина спремни су да прихвате да новац из Фонда за мањине може да добија само онај народ који је бројчано испод 15 одсто у укупној популацији Црне Горе.
Што се тиче новог састава Управног одбора, од нових седам чланова двојица би били представници црногорског парламентаг. један представник Владе, један мањинских савјета, један истакнути експерт за областљудских права, један представник Универзитета Црне Горе, али и један представник медија.
За сва понуђења рјешења раније је позитивно мишљење дала сама Европска комисија, која је и сугерисала да у састав новог управног одбора буду укључени и представници медија. Упркос томе што је законске измјене сугерисао и сам Брисел, није било већине за такве одлуке.
За усвајање једног таквог закона, међутим, потребна је двотрећинска већина у парламенту Црне Горе.
Нови закон би ,такође, требало да предвиди и формирање Комисије за вредновање пројеката, чије би чланове требало бирати на јавном конкурсу. Када се све сагледа, суштина је да чланови управног одбора не буду повезани са лицима која предају пројекте или оснивачима организација. При садашњем стању, чланови Управног одбора су лица која предају пројекте или су оснивачи и представници организација које кандидују пројекте, односно, представници мањинских савјета.
Позитивно мишљење Европске комисије на раније предложени закон било је на фону оцјена из Извјештаја о напретку Црне Горе од октобра 2014. године у коме је било наведено да је потребно ојачати надзор над функционисањем Фонда за мањине.
Тренутно, у раду Управног одбора Фонда учествују представници српског, албанског, хрватског, ромског, муслиманског и бошњачког народа. Из Нове српске демократије је саопштено да треба укинути Српски национални савјет на чијем је челу Момчило Вуксановић, јер, како тврде, Срби у Црној Гори не могу бити мањински народ.
Координатор Грађанске алијансе Милан Радовић, који је и био члан радне групе за припрему ранијег предлога закона, казао је недавно да су реакције тужилаштва на бројне уочене неправилности у раду Фонда за мањине изостале, па су они, у сарадњи са омбудсманом, покренули питање промјене Закона о мањинским правима и слободама.
Критике из Брисела
У последњем извјештају Европске комисије било је наведено да Фонд за мањине наставља да функционише са знатним недостацима, посебно у погледу додјеле средстава.
У том је документу писало како налази државне ревизије отварају питање капацитета Министарства за људска и мањинска права да надзире легалност рада националних мањинских савјета, од којих, како је речено, већина нема програме рада ни финансијске планове.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
